Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 436
    Пратите нас

    С обзиром на честу праксу протекционистичких мера које су биле руковођене и политиком, не само економијом, питање је како ће успешнијој привредној сарадњи на Западном Балкану допринети Пословни савет када не функционише ни ЦЕФТА, оцена је саговорника Спутњика.

    Економиста Дејан Јововић, који је својевремено био главни преговарач за билатералне споразуме о слободној трговини у региону Југоисточне Европе, на основу којих је настала ЦЕФТА, сматра да је регион Западног Балкана посустао у даљој економској интеграцији и да данас у оквиру ЦЕФТА постоји више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом.

    Може ли Пословни савет што не може ЦЕФТА

    Питање је да ли ће се ту нешто променити и под ударом проблема које је привреди направила коронакриза, јер су поједине чланице до сада показале како знају да економију упрегну у политику и да раде у корист штете својих грађана. Не треба даље ићи од приштинских таски на српску робу купљену ван територије Косова и Метохије, које су уз притиске међународне заједнице скинуте тек после 18 месеци.

    Договор на видео-самиту лидера Западног Балкана , по оцени Јововића, није донео ништа ново што већ није договорено на последњем састанку ЦЕФТА, у децембру прошле године, у Тирани.

    Није ништа спорно да се формира Пословни савет, каже Јововић, али и напомиње да се стално нешто надограђује, али се потом ништа не дешава.

    „Постоје, дакле, иницијативе у оквиру ЦЕФТА. И о томе што је сада договорено било је речи на последњем састанку Мешовитог комитета ЦЕФТА у децембру прошле године у Тирани, када је Албанија председавала ЦЕФТА споразумом. Неких помака нема, а има много иницијатива, а ни то не ваља јер када се множе иницијативе све се распрш", каже наш саговорник који се залаже да се ради на већ раније договореним иницијативама.

    Царина
    © Фото : Uprava carina Republike Srbije
    ЦЕФТА показала немоћ пред таксама и ванцаринским баријерама

    Шта је са споразумима из Тиране

    Он подсећа да је у Тирани потписано чак шест споразума с циљем да отворе пут  за даљу либерализацију, олакшавање трговине и слободан проток људи, робе и капитала. Један од тих споразума односио се и на знатно лакши царински поступак на ЦЕФТА тржишту и мање чекање камиона с робом на граници, што је један од параметара који би пратио и Пословни савет чије је формирање најављено на јучерашњој видеоконференцији.

    Тај савет би треабло да чине представници 12 највећих компанија у региону који би пратили развој регионалне сарадње, постигнуте резултате и помаке на уклањању баријера, што би потом требало да буде један од осноива за даљу акцију. Изабрала би га заједничка регионална комора која окупља свих шест националних комора и представља око 400.000 предузећа.

    Има и замки

    Економиста Божо Драшковић сматра да та идеја носи и одређене замке, с обзиром на то да би  савет чинили представниси 12 највећих компанија.

    „Поставља се питање да ли то истовремено значи један нуклеус картелизације тржишта, јер се може догађати да представници компанија који чине Пословни савет, а компаније по природи ствари раде у свом интересу, могу заправо правити картел за усмеравање економске политике у интересу равнотеже тих компанија, али не и читавог региона и његовг развоја“, упозорио је професор на Београдској банкарској академији.

    Драшковић, уз то, напомиње да су највеће компаније овде углавном у рукама странаца, што онда отвара питање на који начин ће и са којом стратегијом те филијале давати пословне савете.

    „Мени се чини да би било боље да су објединили научно-истраживачке центре у области економије да они истражују проблеме и могућности и да дају савете за мере за побољшање положаја и сарадње земаља Западног Балкана“,  каже овај економиста који се на крају пита шта је онда са ЦЕФТА споразумом који управо предвиђа слободну трговину, смањење такси, односно царина и слободан промет робе и услуга у региону Западног Балкана.

    Драшковић сумњичаво указује на одомаћену праксу у региону да када год би некоме из политичког или економског разлога одговарало да крши правила ЦЕФТА споразума, он је то и радио.

     

    Тагови:
    економски протекционизам, привредна сарадња, ЦЕФТА, самит, Западни Балкан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога