Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 542
    Пратите нас

    У Сједињеним Државама покрећу кампању о договору између Русије и талибана. Апели Доналда Трампа да се престане са лажним оптуживање Москве не делују. Конгрес захтева санкције и кори председника због неактивности.

    Као одговор на то руско Министарствo спољних послова подсећа да су Американци умешани у авганистанску трговину дрогом. Зашто овај проблем није решен дуги низ година?

    Профитабилан бизнис

    „Много добијеног новца за пројекте, који су тамо били, учешће тих истих дивних америчких обавештајаца који оптужују наше за нешто, за трговину дрогом. Код њих авиони из Кандахара, из Баграма, лете без икаквог прегледа било куда — у Немачку, Румунију“, био је огорчен директор Другог азијског департмана при Министарству иностраних послова Русије Замир Кабулов у директном преносу ТВ канала „Русија 1“. Бела кућа и Стејт Департмент нису ни на који начин прокоментарисали изјаве руског дипломате.

    Али неколико дана раније, лист „Њујорк тајмс“ је објавио да је могуће да Москва финансира талибане.

    Не само Русија, већ сви суседи Авганистана у Јужној и Централној Азији наглашавају забринутост. Промет дроге се повећава из године у годину.

    Према подацима Управе УН за дрогу и криминал (UNODC), у Авганистану је 2019. године произведено 6,7 тона опијума, што је за 21 одсто више него 2018. године. И ово је деценијски рекорд.

    Затварају очи пред проблемом

    Америчка војна операција у Авганистану, која је покренута као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. године, уклонила је талибане са власти. Међутим, то није решило проблеме са дрогом. Напротив, усеви опијума су се проширили.

    Ако је пре инвазије Запада у земљи било око две хиљаде хектара поља мака, сада их је тридесет. Влада Хамида Карзаја је покушала да реши проблем са дрогом, али безуспешно.

    Када су талибани преузели власт средином деведесетих, Авганистан је испоручивао до 70 одсто опијума на светско тржиште. До 2000. године мак је заузео скоро сва поља. За разлику од осталих усева, он не захтева посебно одржавање. А кошта десет пута више од воћа, поврћа или пшенице.

    Америчке обавештајне службе су знале руту по којој су авганистански опијати доспели на светско тржиште, али су гледали на то кроз прсте. Вашингтон је био много више заинтересован за изградњу гасовода од Туркменистана до Пакистана. Цев је требала да прође кроз Авганистан, али је тамо дошло до рата између теренских командира.

    Макови на нишану талибана

    Талибану су сарадњу са западним инвеститорима приказали као признање њиховог легитимитета. Да Американци не би напустили пројекат, они су обећали да ће успоставити ред у земљи.

    Амерички маринци у пољу мака у Авганистану
    © AP Photo / David Guttenfelder
    Америчке обавештајне службе су знале руту по којој су авганистански опијати доспели на светско тржиште, али су гледали на то кроз прсте.

    Талибани су 1999. године издали наредбу за смањење површине за опијум за трећину. Забране су објашњаване чињеницом да дрога противречи исламу. Онима који нису послушали, претили су хапшењем и мучењем. Чак ни мито није помагао.

    Као резултат тога, према подацима UNODC, усеви мака су опали са 83 хиљаде хектара на 2 хиљаде. Трговина дрогом се смањивала, али је у земљи расло незадовољство талибанима.

    Случајна заштита

    Током прве године владавине Хамида Карзаја, макова поља су се проширила на 30 хиљада хектара. Авганистан је поново постао највећи произвођач дроге.

    Земља је била у хаосу, а грађански рат се настављао. У суштини, Карзај је контролисао само Кабул, а у регионима је власт била у рукама теренских командира.

    Американци се још увек нису много бринули за авганистанску трговину дрогом. Уложили су сву снагу у борбу против исламских радикала, а у теренским командирима (незваничним кураторима плантажа мака) видели су саучеснике. На њихов захтев, Вашингтон је издвојио средства за обнову система за наводњавање. Нови систем за дистрибуцију воде су такође користили за наводњавање мака. Стога су Сједињене Државе, не схватајући то, помогле да се прошири обрађена површина дроге.

    Поред тога, у првим годинама након свргавања талибана, држава је добила до 250 хиљада тона брашна као хуманитарну помоћ. То је обесхрабрило људе да узгајају сопствену пшеницу.

    Један хектар пшенице је доносио 220 долара годишње, а мака четири хиљаде. То је десет пута више од зараде лекара, учитеља, полицајаца.

    Сумњиве руте

    Авганистанске власти су више пута изјавиле да проблем трговине дрогом неће бити могуће решити све док Американци сами не престану да профитирају од тога. И указивали су на руте за транспорт дроге.

    Тако највећи део „робе“ доспева у Европу из земаља Персијског залива и Индије. Али прво опијум иде у Пакистан. У Кабулу нису разумели зашто Вашингтон није у стању да изврши притисак на пакистанске специјалне службе и заустави извоз дроге из земље.

    Много питања има и поводом тога како опијум доспева из Европе у Америку. Већина дроге се превози у ваздуху. А војне аеродроме у Авганистану контролишу САД. Локалне власти сматрају да је немогуће извозити такав терет без знања Вашингтона. Али они немају доказе.

    Глобална претња

    „Гласине о умешаности САД у кријумчарење авганистанских опијата круже већ десет година. Међутим, није пресретнут ниједан авион повезан са Американцима, који би превозио дрогу на Балкан, у Турску или Европу. Стога су изјаве руских дипломата о вези Вашингтона са трговином дрогом, највероватније, наша освета. После оптужбе Американаца да Оружане снаге штите талибане, одговор Москве је био важан“, објашњава за РИА Новости стручњак за Авганистан, политиколог Андреј Серенко.

    Дечак на пољу мака у Авганистану
    © AP Photo / Allauddin Khan
    У Авганистану је 2019. године произведено 6,7 тона опијума, што је за 21 одсто више него 2018.

    Истовремено, експерт не искључује учешће спољних сила у трговини дрогом. Али он сматра да је улога САД у томе прецењена. Пакистан и Иран су друга ствар.

    „Постројења за производњу хероина у Авганистану се налазе на граници са овим земљама. Прекурсори су кинеског порекла. Они пролазе кроз Иран. Нелогично је кривити само Американце“, рекао је Серенко.

    Директор центра за проучавања савременог Авганистана Омар Несар сматра да ни данас САД не виде трговину дрогом као директну претњу.

    „Неко време Американци су отворено говорили да ће строге мере у борби против трговине дрогом наштетити авганистанској економији. Штавише, уништавања поља мака окренуло би становнике земље против америчких и локалних власти“, истиче експерт.

    Несар признаје да се проблем авганистанске трговине дрогом више осећа у Европи, него у Америци. Ипак, трговина дрогом је важан извор финансирања међународног тероризма. И неприхватљиво је игнорисати ову глобалну претњу и пребацивати одговорност на друге.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    талибани, Америка, трговина дрогом, Авганистан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога