Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1650
    Пратите нас

    Ублажавање реторике хрватских званичника на обележавању „Олује“, где је присуствовао и српски званичник Борис Милошевић, знак је да би до помака у односу Хрватске према Србима могло да доће. То ће имати смисла само уколико не остане на реторичком нивоу, каже за Спутњик социолог Петар Лађевић, бивши саветник председника СРЈ за избегличка питања.

    Може се говорити и о минималном помаку у односу званичног Загреба према Србима у Хрватској и с обзиром на то да је први пут министар бранитеља Томо Медвед отишао у Груборе где су убијени српски цивили и то назвао злочином.

    Хоће ли се променити однос Хрватске према Србима?

    Уз добро познате ставове Хрватске о прошлом рату и о војној акцији „Олуја“, која је завршила убиством више од хиљаду српских цивила и протеривањем 220.000 Срба из својих домова, и уз чињеницу да гледање две стране на то вероватно никада неће бити исто, стекао се утисак да је у односу на раније године реторика председника и премијера Хрватске, Зорана Милановића и Андије Пленковића, овога пута у Книну била за нијансу блажа у односу на претходнике.

    Борис Милошевић на обележавању Олује
    © Tanjug / ZORAN MIRKOVIC
    Да ли је присуство председника Српског националног већа, Бориса Милошевића, обележавању акције Олуја донело макар милиметарски помак биће јасно ако за нијансу блажа реторика хрватских званичника буде видљива и на терену.

    На питање колико то има везе са одласком потпредседника хрватске владе из редова српске заједнице и председника Српског националног већа (СНВ) Бориса Милошевића на обележавање годишњице „Олује“, Лађевић каже да је тај одлазак значио пружену руку од стране српске заједнице према хрватској власти. Он напомиње да се мора знати да основ сваке мањинске политике мора бити неки тип сарадње са влашћу.

    „Последњих десетак година та је сарадња била на јако ниском нивоу и од стране хрватске већине је врло често била злоупотребљавана. Ова политичка гарнитура сада на челу са Пленковићем, чини ми се да је у договору са српском заједницом спремнија да чини неке помаке. Шта ће то бити у непосредној будућности тешко је знати, али ми се чини да је Пленковић много озбиљнији од људи пре њега који су били потпуно отворено дискриминаторни према Србима“, каже саговорник Спутњика родом из Петриње у Хрватској.

    Лађевић каже да није сигуран да ће те ствари кренути баш одмах, али да нема разлога да не верује дугогодишњем председнику СНВ  Милораду Пуповцу кога је на тој функцији заменио Милошевић и председнику хрватске владе Андреју Пленковићу да ће од тога нешто бити.

    Реторику пренети на терен

    Последице акције Олуја
    © Sputnik / Д.И.Ц. Веритас
    Први знакови помака у односу званичног Загреба према угроженим Србима биће у остваривању права у сфери културне аутономије и у поправљању инфраструктуре.

    На питање шта би за Србе у Хрватској могао бити први знак да се нешто мења и шта би за њих било од значаја, саговорник Спутњика указује на две ствари.

    „Претпостављам да је то пре свега рад на остваривању права у сфери културне аутономије. Оно што је законски прописано у смислу поштовања језика и писма је једна од тих ствари. Друга ствар је завршетак инфраструктурних пројеката. Ублажавање реторике имаће смисла уколико се конкретно примени на терену“, истиче он.

    Лађевић каже да има позитивна очекивања, јер сматра да је Пленковић озбиљан човек који ће настојати да учини све оно што је коалиционо договорио са представницима мањина.  А на питање да ли ће у томе наићи на отпоре у Хрватској и у својој странци, саговорник Спутњика је био кратак:
    „Није моје да просуђујем какви су односи у хрватским странкама, али Пленковић је у ХДЗ-у ипак направио једно уљуђивање које је до пре две године изгледало потпуно немогуће“.

     

    Тагови:
    помак, положај Срба, Хрватска, Олуја
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога