Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    15813
    Пратите нас

    Ако је веровати Вилијаму Еванини, директору Националног контраобавештајног и безбедносног центра САД, када 3. новембра Американци буду гласали за свог председника, они неће изабрати свог председника већ, безмало, марионету супарничке стране силе. Или Русије, или Кине и помало Ирана, зависи кога изаберу.

    Уочи избора 2020, стоји у саопштењу водећег америчког контраобавештајца, „стране државе настављају да примењују прикривене и отворене методе утицаја у свом покушају да поколебају америчке гласаче, да измене политику САД, повећају неслогу у Сједињеним Државама и поткопају поверење америчког народа у наш демократски процес... Нарочито смо забринути због текуће и потенцијалне активности Кине, Русије и Ирана“.

    Русија за Трампа, Кина за Бајдена

    Процена америчких контраобавештајаца каже да „Кина преферира да председник Трамп (...) не победи на изборима“ и притом „појачава своју кампању утицаја како би обликовала политичку климу у САД и извршила притисак на политичке фигуре које види као противнике кинеских интереса“. Док насупрот Кини „Русија користи читав низ мера како би оклеветала Џозефа Бајдена и оно што сматра антируским 'естаблишментом'“. Иран пак само хоће да „поткопа америчке демократске институције и председника Трампа, и да подели земљу уочи избора 2020.“

    Доналд Трамп поново противречи својој обавештајној заједници – „Мислим да је Доналд Трамп последња особа коју Русија жели да види на функцији председника“, рекао је – са чиме се, потпуно очекивано, не слаже Ненси Пелоси, предводница демократа у Представничком дому, која каже да „амерички народ верује да он сам треба да одлучи ко ће бити његов следећи председник, а не Владимир Путин“.

    „Нису једнаки“, казала је Пелоси, напори Русије с једне и Кине и Ирана с друге стране: „Русија се активно, 24 сата дневно, 7 дана у недељи, меша у наше изборе. То су учинили 2016, то раде и сада.“

    Штавише, „био сам шокиран“, устврдиће преко страница „Вашингтон поста“ демократски сенатор из Конектиката Ричард Блументал након што је извршио увид у поверљиве обавештајне податке о „малигним спољним претњама“: „Претња америчким изборима је стварна, и застрашујућа... Лампице за узбуну светле црвено. Амерички избори изложени су нападу... А Трампова администрација од америчког народа крије истину о смртној претњи за његову демократију.“

    Двоструки стандарди

    Да ли се предстојећи председнички избори у Сједињеним Државама заиста налазе под нападом супарничких страних сила? Или се пак права претња по интегритет изборног процеса крије у гласању путем поште, као што упозорава Дoналд Трамп? Како ће на резултат избора утицати истрага Бајденовог поступања у Украјини коју у Сенату воде републиканци, и да ли том истрагом, као што тврде демократе, они од Конгреса праве „форум за раскринкане теорије завере заступника Кремља“?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинарка Љиљана Смајловић и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

    „Американци оптужују Русију и Кину да раде управо оно што они сами раде свуда по свету, па и код нас. И стварно је занимљиво да нико у Америци то уопште не спомиње, што представља запањујући ниво двоструких стандарда,“ коментарише Љиљана Смајловић.

    „Искуство из претходних избора“, подсећа Обрад Кесић, „када се исто тако тврдило да је Русија жестоко умешана па се испоставило и да за то нема никаквих доказа и да су лагали сви који су јавно тврдили да су видели доказе – а то су признали под заклетвом – сада нас тера да будемо опрезни, и зато сам веома скептичан према овим тврдњама о страном мешању.“

    Притом, указује Кесић, „у америчке изборе мешају се савезници као што су Израел и Саудијска Арабија, у прошле изборе несумњиво и Украјина, али то се не критикује ни у једном извештају зато што у ове земље пријатељски настројене према тој глобалистичкој елити у Вашингтону.“

    Оспоравање легитимитета

    „Читав естаблишмент је 2016. стао иза Хилари Клинтон а она је изгубила; народ је ту елиту одбацио, а њој је најлакше било да објасни како је за то крив Путин“, напомиње Љиљана Смајловић. „Идеја која стоји иза данашњих оптужби, као и раније, јесте да се Трамп представи као Путинов кандидат, његова марионета... Америци, као сили у опадању, потребно је да себе прикаже као жртву сила које јој угрожавају примат.“

    Обрад Кесић указује на опасност која проистиче из ових оптужби о умешаности страног фактора: „Какав год да буде резултат избора, оваквим оптужбама унапред се доводи у питање легитимитет победника. Сада се стварају основе за тврдње да избори нису били фер јер се у њих умешао неко споља и наместио њихов резултат. Мислим да је то пре свега усмерено против Доналда Трампа, будући да се већ сада кроз анкете ствара осећај да је он унапред поражен, односно да не може да победи на фер начин, чиме се стварају услови да његова евентуална победа буде оспорена. А да то не би било превише очигледно, у причу је убачена и Кина која Трампа тобоже хоће да сруши с власти.“

    Продубљивање кризе

    Сенка нерегуларности предстојећих председничких избора у САД додатно је оснажена тврдњама самог председника да би експеримент с масовним гласањем путем поште, за који се демократе залажу правдајући то пандемијом вируса корона, отворио могућност масовне изборне преваре. То би били „најнетачнији и најлажнији избори у историји“, упозорио је Трамп.

    „Предлог гласања путем поште представља покушај демократа да повећају излазност јер мисле да ће им то помоћи да победе“, објашњава Љиљана Смајловић. „Међутим, у земљи која је дубоко поларизована, страховито је рискантан тај покушај да се уради нешто што се никада раније није радило и што није тестирано. То отвара разноразне могућности злоупотребе и сумњичења...“

    И зато, закључује Обрад Кесић, избори неће донети мирно разрешење политичке кризе у САД: „Ко год да победи у новембру, Трамп или Бајден, нема шансе да ће успети да помири ово дубоко подељено друштво, зато што ће у сваком случају један део популације бити уверен да је покраден. Тако што су им Руси наметнули свог кандидата, или је то учинила 'дубока држава'. Зато они неће имати ни мало поверења ни у победника, ни у државне институције. И зато верујем да улазимо у још дубљу фазу политичке кризе и сукоба у друштву. А ако Трамп победи, мислим да ћемо тад поготово да видимо наставак насиља на улицама и процеса оспоравања његовог легитимитета. Наставак кризе тек предстоји.“

    Тагови:
    председнички избори у САД, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога