Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    96233
    Пратите нас

    Најава могућности да вођа белоруске опозиције Светлана Тихановска, која је на председничким изборима добила десет одсто подршке, буде проглашена за нову председницу те земље, говори о томе да, у одређеној мери, присуствујемо „венецуелизацији“ политичких протеста у Белорусији, каже Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност.

    Коментаришући демонстрације које не јењавају и најаве које су запалиле друштвене мреже о могућности да Тихановску, која је након избора побегла у Литванију, опозиција прогласи председницом те земље, Пророковић каже да су евидентне сличности са дешавањима у Венецуели, где се, упркос томе што је на изборима за председника изабран Николас Мадуро, лидер опозиције Хуан Гваидо самопрогласио шефом државе. 

    „Венецуелизација“ протеста у Белорусији

    „Међутим, да бисмо могли у потпуности да повучемо паралелу са дешавањима у Венецуели, морамо сачекати реакцију Европске уније. Брисел је најавио одржавање видео-самита везаног за Белорусију, а у тим првим најавама било је уочљиво да ће они, пре свега, минуле председничке изборе прогласити нелегитимним, односно, неће признати Лукашенка за изабраног председника Белорусије. Са друге стране, инсистираће на увођењу санкција свим људима унутар белоруских власти који су лојални Лукашенку, што је притисак на људе у његовој администрацији да се ограде од председника или да га се одрекну“, сматра Пророковић.

    Како наводи, остаје да се види како ће се ЕУ одредити према овом новом детаљу у развоју дешавања у Белорусији, односно да ли ће у Бриселу признати Тихановску као нову председницу.

    Могућа већа криза него у Венецуели

    „Уколико то учине, мислим да ће доћи до много веће кризе од оне која је била у Венецуели. Наиме, географска позиција Белорусије је много другачија, то је европска земља, чланица одређених организација — ОДКБ-а, Евроазијског економског савеза и Савезне државе Русије и Белорусије, па такав чин Европске уније може да произведе бројне, врло конкретне последице у међународним односима. Питање је шта Светлана Тихановска хоће да постигне. Ако се самопрогласи да би појачала своју политичку позицију, онда ћемо присуствовати даљој борби на унутарполитичком плану, која ће потрајати. Међутим, ако ту одлуку подрже ЕУ и САД, имаћемо велики проблем континенталних размера“, категоричан је Пророковић.

    Он подсећа да су Сједињене Америчке Државе, заједно са низом других западних земаља, признале само оне амбасадоре који су се успротивили Николасу Мадуру. У том смислу, уколико би се десило да ЕУ призна Тихановску за председницу, чланице Уније би морале да пошаљу кући све оне дипломате које остају лојалне Лукашенку, а сам Лукашенко морао би да одговори реципрочном мером.

    „То у пракси значи да се прекидају политички односи између Минска и западних земаља. Лукашенко ће онда, сходно споразумима које има са Русијом, Казахстаном, чланицама ОДКБ-а и Евроазијског економског савеза, тражити помоћ, па ово може да изађе на један врло комплексан проблем који ће бити тешко решити“, напомиње наш саговорник.

    Две струје унутар ЕУ

    Према његовим речима, унутар Европске уније постоје две школе мишљења, од којих је једна за што радикалније потезе, попут санкција за Лукашенкове сараднике и делегитимизацију самог председника.

    „Друга школа мишљења се залаже за то да се ипак поступа опрезније и да се направи некакав договор не само са Лукашенком, већ и са Русијом. Они узимају у обзир да је Белорусија чланица тих интеграционих целина и да ово може произвести неки ’домино ефекат‘ између ЕУ и Русије, те да није у игри само режим у Минску, већ се много крупније теме ’ваљају‘ иза брда. Која школа мишљења ће превагнути и шта ће на крају бити став Уније, највероватније ћемо видети у среду или четвртак. Мислим да они у том погледу још немају дефинисан став, јер су и њих, у великој мери, протести у оваквом обиму и интензитету изненадили“, објашњава Пророковић.
    Има ли решења кризе у Белорусији

    Лукашенко је, примећује Пророковић, у понедељак предложио начин за излазак из кризе — понудио је уставне реформе на којима опозиција инсистира већ деценију, а након тога нове председничке и парламентарне изборе.

    „Мислим да би такав приступ помогао и да би довео до деескалације кризе, али је питање колико сада има жеље код опозиције и њихових западних спонзора да се иде ка смиривању ситуације. Наиме, опозиција је за викенд извела на улице широм земље око 200.000 људи, што су највећи протести у историји Белорусије, па је очигледно да су они у офанзиви и да им позиција јача. Зато претпостављам да они мисле да у наредним данима могу чак и да свргну Лукашенка“, закључује Душан Пророковић.

    Подсетимо, протести у Белорусији већ седам дана не јењавају. Почели су одмах након објављивања резултата председничких избора на којима је победио Александар Лукашенко са више од 80 одсто гласова. 

    Тагови:
    протести, Александар Лукашенко, Белорусија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога