Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21059
    Пратите нас

    Реализација читавог низа пројеката између Србије и Републике Српске, од економских преко културних и просветних до заједничког празника, јача јединствени национални простор, а притом не угрожава никог и поштује принципе Дејтонског споразума.

    Економске и културне мере, најављене на састанку политичких руководстава Србије и Републике Српске (РС), одвијаће се у оквирима дозвољених и прихватљивих граница, оцењује професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја, који сматра да је тако нешто одавно требало да се догоди.

    Заједнички празник Дан српског јединства и слободе (15. септембар — пробој Солунског фронта 1918. године), усклађивање школских програма, као заједничке мере за очување језика и писма, налазе се на списку културно-просветних мера најављених на заједничком састанку највиших званичника Србије и Српске у среду.

    Економски део мера односи се на финансијску подршку Српској, као и на реализацију инфраструктурних пројеката — изградњу аеродрома у Требињу и изградњу 17 километара ауто-пута од моста преко Саве на граници до Бијељине. Такође, било је говора о подршци младим пољопривредницима и малим предузећима.

    „Пре свега, ради се о економском јачању и усклађивању и, у правном и сваком другом смислу, усклађивању других области које су битне за јачање економских веза. Апсолутно се ради и о томе да се на културно-образовном плану, у смислу развоја и јачања културног идентитета, простор развија као потпуно јединствен национални простор, што је сасвим природно и нормално“, каже за Спутњик професор Шолаја.

    Јединствен национални простор који не угрожава никога

    Притом, не угрожава се ниједан од темељних принципа на којима почива регион југоисточне Европе, додаје он.

    „Не угрожава се ничија безбедност, нема претње никаквим извором опасности. Требало би да схватимо да свако јачање сарадње у региону доприноси јачању и стабилности, и безбедности, и економском развоју региона, а то се свакако односи и на најосетљивије питање, на Босну и Херцеговину“, објашњава Шолаја.

    Република Српска, као босанскохерцеговачки ентитет, има свој међународноправни и политички субјективитет и има могућност да се развија заједно са Србијом у складу са Споразумом о специјалним и паралелним везама, потписаним 2006. године. На тај начин, према Шолајиним речима, најаве мера на економском и културном плану су „дејтонски чисте“, а такође мере значе и унапређивање поменутог споразума.

    Срећна околност — ојачана Србија.

    „Од почетка југословенске кризе односи Србије и РС нису били лоши. Било је падова и успона, али углавном су били коректни, квалитетни и добри, јер било ко да је на власти у Србији или у РС, сарађивали су на многим пољима и усклађивали су политике и разумевали су се“, подсећа Шолаја.

    Сада је срећна околност да је Србија у последњих неколико година економски ојачала, да може да економски помогне Српској, а, како истиче саговорник Спутњика, добила је и на политичком угледу, тако да се према деловима своје нације у другим државама односи прилично слободно.

    Тагови:
    пројекти, инфраструктура, Република Српска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога