Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    512246
    Пратите нас

    Намећу нам да будемо Босанци, санкционишу нас ако се изјаснимо као Срби, забрањују ћирилицу у Хрватској, а веру у Црној Гори под одлазећим режимом... С небројено проблема се суочава српска дијаспора у региону. Иако Србија испуњава европске стандарде према свим мањинама, Срби су често задња рупа на свирали или потпуно занемарени.

    У неким земљама смо друга највећа етничка заједница, али то не значи да уживамо иста права, чак ни слична, као и држављани те земље или друге националне мањине, јер нам тај статус није признат или није добро уређен законом.

    Мапа српске дијаспоре из 2016. године
    © Фото : wikipedia/Gaston28
    Мапа српске дијаспоре из 2016. године

    Права Срба – задња рупа на свирали

    Недавно је председник Заједнице српских клубова у Бечу Лука Марковић осудио иницијативу друштва „Босански академици“ којом би Босанци у Аустрији постали национална мањина, а коју је подржала партија Социјална Аустрија будућности, истичући да би тај статус требало да добију Турци и бивши Југословени.

    Српску заједницу нико није ни питао да се изјасни о томе, иако је у тој земљи након аустријске, најбројнија, са око 300 хиљада људи, од којих пола има аустријски, а друга половина српски пасош.

    „Проблем је у томе што неко хоће да се декларише као национална мањина, а нас броји са собом у ту статистику. На основу нас добијају на масовности и онда траже права. Тиме што нас прекрштавају у нека нова имена, као “бивши Југословени или Босанци”, хоће да испуне оно што желе“, истакао је Марковић за Спутњик.

    Срби у Аустрији

    Али, за разлику од земаља бивше СФРЈ, Срби, иако у Аустрији нису национална мањина, уживају сва права као Аустријанци. Тако да наш саговорник сматра да им посебан статус и не треба. Једино што би у овом тренутку тражили је да се српски језик уврсти у школе, а ако статус мањине у међувремену постане потребан, Марковић каже да ће га тражити сами.

    „Једина мањина која је призната у Аустрији су Роми. Они су признати због свега што је било у Другом светском рату, пружена им је рука због злодела која је њихов народ претрпео“, предочава Марковић и додаје да мањине у Аустрији немају своје представнике у парламенту, као што је то случај у Србији.

    С друге стране, члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић сматра да је за Србе у тој земљи боље да буду препознати као национална мањина, јер би онда та држава била у обавези да њихове активности финансира редовно, уместо да за средства конкуришу.

    Најгори статус у Албанији

    Чотрић се осврће и на ситуацију у Албанији, за коју каже да је једна од земаља у којој националне мањине имају најгори статус, јер не постоји закон који то регулише. То се одражава и на Србе, којих има између 30 и 40 хиљада, претежно на северу земље.

    У Албанији санкционишу Србе који се тако изјасне на попису становништва

    Мањине у Албанији своје матерње језике не могу да употребљавају службено ни пред државним органима. Права на информисање и школовање на матерњем језику су ускраћена, као и она која мањинама припадају по европским и међународним повељама, почев од могућности да се на пописима становништва тако изјашњавају.

    „Сви они су приликом рођења уписани као Албанци. Ако се на попису изјасне другачије, плаћају велике новчане казне. Имена су албанизована, како српска, тако и других заједница“, наводи Чотрић и додаје да ни тамо мањине немају представнике у власти.

    Три удружења у Албанији окупљају Србе и спроводе наше интересе. Најзначајније је „Морача-Розафа“, које уз помоћ Србије покушава да организује курсеве српског језика, обнови црквени живот, омогући деци да нашу земљу обиђу, а старијима да се у њој лече.

    „Без детаљно регулисаног статуса нема речи о томе да будемо попут Албанаца у централној Србији, који имају право на национални савет који финансира Србија, издавање новина и часописа, радио и телевизијске емисије и школовање, од основне школе до докторских студија, на албанском језику“, истиче Чотрић.

    Шта кочи Србе у Словенији

    Срби су најбројнија мањинска национална заједница и у Словенији. Према званичним подацима, у тој држави живи око 75 хиљада Срба. Незванично, тај број је много већи, па се претпоставља да нас има око 150 хиљада.

    Према наводима потпредседника Националног савета Срба Словеније Данијела Игреца, српска национална заједница важи за најбоље интегрисану у тој земљи. Многи њени припадници су угледни чланови словеначког друштва, успешни политичари, научници, пословни људи, уметници, спортисти и академици.

    Упркос томе, Срби ни у Словенији немају статус признате националне мањине. За разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, словеначки закони Србима не гарантују индивидуална и колективна права, попут школовања на српском језику, оснивања сопствених медија или политичких тела и именовања представника у државним институцијама.

    Српске заставе на улицама Бањалуке
    © Sputnik / Дејан Симић
    Иако Срба у Словенији има најмање 75 хиљада, немамо статус националне мањине

    „Да би Срби у Словенији стекли исти статус као Словенци у Србији, којих је око 10 пута мање, неопходна је промена Устава. За тако нешто у Словенији тренутно не постоји политичка воља. Због тога се ми, представници Срба, већ годинама боримо за усвајање посебног закона, који би нам као другој највећој етничкој заједници у земљи признао бар одређена колективна права“, предочава нам Игрец.

    Он напомиње да је први стратешки корак у том правцу начињен 2019, када је, као кровна организација српске заједнице, основан Савез Срба Словеније, чији је циљ обједињавање свих српских друштава и координација њиховог деловања са сврхом очувања идентитета и побољшања положаја нашег народа.

    „У сарадњи са институцијама из Србије и Словеније, успели смо да договоримо пројекат допунске наставе српског језика у словеначким школама који креће са реализацијом од октобра“, каже Игрец.

    Како живе националне мањине у Србији

    У Србији постоји 21 национална мањина. Њих, између осталог, чине Немци, Албанци и Словенци, али и Ашкалије, Буњевци, па чак и Египћани, којих према подацима из 2011. године у Србији има око 13 хиљада, што је угрубо 0.18 одсто укупне популације наше земље.

    Статус националних мањина у Србији је уређен законом. Мањине  права остварују путем аутономних националних савета, што значи да се држава Србија не меша у њихове одлуке о образовању, информисању и другим важним сферама. Уз то, Србија никада није инсистирала на реципроцитету, односно тражила иста права за наше држављане у другим земљама.

    Неке од држава у којима Срби имају статус националне мањине су Хрватска, Мађарска и Румунија.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    национална мањина, Албанија, Словенија, Аустрија, иностранство, српска, Срби, дијаспора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога