Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1399
    Пратите нас

    Модел подељеног суверенитета, предложен за Газиводе у договору из Вашингтона, Београд треба да искористи и у решавању политичких питања са Приштином, предлаже аналитичар Обрад Кесић, који ту тачку споразума постигнутог током викенда види као најзначајнију.

    Приштина је, оцењује Кесић за Спутњик, на разговорима у Белој кући направила три важна уступка: одустала је од инсистирања да међусобно признање буде главна тема и да неће потписивати ништа ако тога не буде. Такође, пристала је на мини Шенген, због ког је раније чак ушла у сукоб с Тираном, која је поред Србије и Северне Македоније стала иза тог пројекта.

    Најзад, каже аналитичар, велики је уступак Приштине пристанак на заједничко коришћење Газивода и прецизирање да ће америчка страна помоћи двема странама да се договоре око поделе прихода и ресурса, иако је њен тврд став био да јој припада све што се налази на територији КиМ и да Србија нема права да управља тамошњим ресурсима.

    У седмој од 16 тачака потписаног документа се, наиме, каже да ће се „обе стране сложити да раде са америчким Министарством енергетике и другим меродавним институцијама владе САД на изради студије о изводљивости у циљу дељења језера Газиводе/Ујма, као поузданог извора воде и енергије“.

    Искористити модел Газивода

    „Србија сада има простора да искористи то што је потписано за оно што је почетна тачка свих понуда Београда Приштини, а што су Албанци стално одбијали. То је да се дели суверенитет не само у економији, него и у политици. Албанци су то сад сами отворили јер су прихватити тај принцип кад су у питању Газиводе и ми сад имамо легитимно право да тражимо да се то примени и на сва остала питања“, наводи Кесић.

    Подсећајући да Србија досад није добијала струју из те акумулације, Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику слаже се да је договор који се тиче Газивода значајан успех наше делегације, који ће бити важан и за електроснабдевање Срба на северу КиМ.

    Како истиче, у Вашингтону је искорачено из уобичајених дипломатских протокола и тема и договорен је економски пакет који се може посматрати као „економија за мир“.

    „Фокус је био на економији, има потенцијално добрих ствари. Не могу да говорим о милијардама које ће стићи, али отвара се простор и даје се шанса америчким инвестицијама“, каже Грубјешићева, која посебно издваја тачку о доласку америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ).

    То је развојна банка са капиталом од 60 милијарди долара, а отварање њиховог представништва у Београду, напомиње она, шанса је коју треба максимално искористити.

    Подстицај и за Брисел

    Грубјешићева сматра да су договори из Вашингтона дали подстицај и за нову рунду преговора у Бриселу, где су поред питања повратка расељених и несталих, отворена и питања ЗСО и имовине. Досад је, каже, била пракса да се албанска страна не притиска, чак ни за спровођење Бриселског споразума, а сад се први пут ставља на сто и питање имовине.

    „Треба да знамо да се преговори воде и по принципу ништа није готово док све није готово, дакле, сви споразуми треба да доведу до тог свеобухватног споразума о нормализацији односа. А САД су овим документима допринеле да се покрене процес економске нормализације. Дакле, економском нормализацијом се бави Вашингтон, Брисел политичком, и то ће бити много теже. Али уколико дамо шансу економској нормализацији, она отвара пут ка политичкој — не може да је реши, али може да помогне“, констатује наша саговорница.

    На питање откуд у споразуму теме попут Хезболаха и премештања амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим, Милан Крстић са Факултета политичких наука објашњава да су, са изузетком тачака које се односе на економију, остале скројене за америчку употребу у контексту председничке кампање.

    Споразум победа за Трампа

    „Једна од победа председника Доналда Трампа је премештање амбасаде Србије у Јерусалим, што му консолидује подршку код америчких Јевреја, али и једног броја евангелиста. Обострано признање Израела и Косова он је такође приказао као победу и одлуку још једне муслиманске државе да призна Израел. Исто се односи на ствари које се тичу Хезболаха, те одрицања да ће 5Г мрежа бити набављена од непоузданих произвођача, где није експлицитно поменута Кина, али се на то алудира, што такође иде у прилог Трамповој кампањи у којој се снажно таргетирају Иран и Кина. У ово спада и ставка о диверсификацији енергената, мада се ту нигде не помиње Русија“, набраја Крстић.

    На питање да ли је споразум везан за судбину Трампа на изборима, Обрад Кесић каже да није јасно да ли је ова администрација гарант спровођења споразума, с обзиром на изјаву посредника Ричарда Гренела, који је јасно рекао да две стране нису потписале било шта с Америком.

    Међутим, већи проблем Кесић види што ће се, уколико на изборима победи демократски кандидат Џо Бајден, поставити питање тумачења потписаног.

    „Знамо од раније да се америчка страна држала неких тумачења, а не слова на папиру. У БиХ имамо ситуацију да представници Стејт департмента говоре о духу Дејтона, а РС се држи слова споразума и то је вечити проблем. Ако би победио Бајден, могли бисмо имати тумачења која не оговарају ни Србији, ни Србима. Зато морамо бити врло опрезни и да јасно дефинишемо шта значи то што је потписано“, поручује вашингтонски аналитичар.

    Тагови:
    Приштина, Београд, Бела кућа, Газиводе, споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога