Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2329
    Пратите нас

    Ако је намера хрватских власти да заиста почну са ексхумацијом српских жртава усташког терора из Другог светског рата, такву одлуку би требало поздравити. Међутим, због досадашње праксе ексхумације српских жртава у Хрватској, постоји бојазан да ће ствари добити сасвим другачији ток.

    На вест да је министар бранитеља Томо Медвед наложио почетак ексхумације жртава усташких покоља у околини Пакраца, саговорници Спутњика, загребачки новинар Саша Косановић и Душан Басташић, председник удружења „Јадовно“, које окупља потомке жртава убијених у првом усташком концентрационом логору, реагују са опрезом.

    „Надам се да овде није план да се утврди како Срби нису страдали, тако да са великим подозрењем примам ову акцију Министарства бранитеља“, наглашава Косановић.

    Српских жртава нигде, ексхумиране само усташе

    До сада, Министарство бранитеља радило је само на ексхумацијама усташа и домобрана, док последњих неколико година у Хрватској имамо велике хепенинге у којима им се, приликом државних сахрана, одају државне почасти, каже наш саговорник.

    „Мислим да није примерено да се, у држави чија је уставност подешена тако да се да се супротставља управо тој војсци којој се одаје почаст, припадници усташке војске третирају као да су погинули за Хрватску. Они нису погинули за Хрватску, него против  Хрватске, ове за коју се декларативно залажемо, антифашистичке Хрватске. Крајње време да се са том причом заврши и да се свим убијенима да некакав пијетет, али не може се исти пијетет давати српским цивилима који су побијени само зато што су били Срби и онима који су их побили“, сматра он.

    Ни досадашња пракса трагања за несталима у последњем рату не улива поверење. Тек за време владе Јадранке Косор (2009. – 2011.), објашњава Косановић, обједињен је списак несталих Срба и Хрвата.

    „Из начина на који говоре о несталима, увек некако остављају дојам, а и већина хрватске јавности је под тим дојмом, да су сви нестали које Министарство бранитеља тражи, око 1500 људи, Хрвати. Међутим, готово половина од тих људи су Срби. Ексхумације је требало давно направити, али мислим да би требало завршити са ексхумацијама из прошлог рата, које су још свеже. Међутим, с тим се одуговлачи из политичких разлога“, каже Косановић.

    Ексхумиране кости одлазе у заједничку гробницу без знања потомака

    Уз нагласак да Министарство бранитеља још од 2014. наглашено ради на ексхумацијама усташких гробница, Басташић помиње два случаја ексхумације српских жртава усташког терора из времена Другог светског рата, који, према њиховим речима, на најбољи начин илуструју однос хрватске државе према овом питању.

    Први се односи на истраживања Шаранове јаме на Велебиту, где су ликвидиране жртве логорског комплекса Јадовно-Госпић-Паг, други на истраживање Пријевојске јаме у Лици. Спелеолошко истраживање Шаранове јаме наводно је утврдило да тамо нема људских остатака, а Пријевојска јама истраживана је под претпоставком да се тамо налазе остаци погинулих усташа. Када су у јами пронађени предмети који су недвосмислено указивали да се ради у жртвама православне вероисповести, истраживања су прекинута, пронађене кости су спаковане у вреће и однете.

    „Проблем је у томе што, када се те кости ексхумирају, они их, како пише у њиховим записницима, одлажу у неку привремену гробницу код Ђакова и Осијека. Страшно је да се тако нешто ради без присуства јавности, а поготово без присуства удружења потомака жртава којих има поприлично, без учешћа и консултација са властима Републике Српске и Србије. Сама чињеница да се кости ексхумирају и одлажу у неку непознату гробницу, нас потомке жртава боли и мислимо да је одлагање у привремене гробнице поновни злочин према жртвама, али и према нама, њиховим потомцима, који смо осетљиви на то“, каже он.

    Српски политичар из Пакраца, Вељко Џакула, обратио се писмом министру бранитеља Томи Медведу са захтевом да се изврши ексхумација Срба које су усташе убиле почетком августа 1942. у околини овог славонског градића. У писму, Џакула је навео да се међу 249 убијених налази и дванаест чланова његове породице. Жртве, 120 мушкараца, 64 жене, 37 дечака и 28 девојчица, усташе су бациле у бунаре у селима Дереза и Кустоње. То није једини злочин усташа у том крају. Поред Дереза и Кустоња, усташке масакре памте и села Омановац, Батињани и Обријеж.

    Медвед је, реагујући на Џакулино писмо, затражио да се целокупна документација о жртвама проследи полицији, што је предуслов за ексхумацију, према слову Закона о жртвама, усвојеном за време владе садашњег хрватског председника Зорана Милановића. Ако се ексхумација заиста догоди, биће то први пут да су у независној Хрватској ексхумирани посмртни остаци Срба убијених од усташке руке.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    Томо Медвед, Хрватска, ексхумација, усташе
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога