Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21215
    Пратите нас

    У Бриселу се данас није разговарало о Заједници српских општина, али је избегнута могућност да се о овој теми убудуће разговара као аранжманима за невећинску заједницу, како је то предложио Мирослав Лајчак посредник у дијалогу између Београд и Приштине.

    Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић који је предводио нашу делегације је у разговору за Танјуг потврдио да Србија инсистирала да ЗСО буде прва тема разговора али да „не долази у обзир да се разговор о ЗСО претвори у разговоре о положају националних мањина“.

    Покушај замeне термина

    „Нећемо пристати да српски народ буде третиран на КиМ као национална мањина. Нема напретка у разговорима док ЗСО не буде спроведена у потпуности, онако како је договорено 2013. и 2015. године,“ изјавио је Ђурић након састанка.

    И Патар Стано портпарола ЕУ рекао да је Приштина дужна да примени споразум о ЗСО, јер је преузела и ратификовала ту међународну обавезу у свом парламенту.

    Професор на Факултету политичких наука Стефан Сурлић овај покушај „замене термина“ види као дипломатски покушај Лајчака да стави на дневни ред  ЗСО, али да у само наслову, не буде та одредница, јер је покушао да избегне комплексну политичку ситуацију на Косову и нападе на Авдулаха Хотија, косовског премијера.

    Боље Ковид него ЗСО

    „Будући да је већ при самој најави да ће се говорити о ЗСО косовска опозиција пре свега „Самоопредељење“ изјавила је како је ЗСО идеја гора од Ковида пандемије, за ЗСО ни сам Хоти нема подршку, ни од својих коалиционих партнера али ни у својој странци, и мислим да на дужи рок ЗСО без снажног међународног притиска неће бити на агенди власти у Приштини,“ објашњава Сурлић.

    ​У Приштини, додаје, постоји готово консензус како ЗСО угрожава јединство Косова и прави посебан српски ентитет, независтан од власти у Приштини.

    „Ова увијена форма у облику невећинске заједнице требало је да помене питање које се заправо тиче српске заједнице, да укључи ЗСО али да у самом наслову  на агенди не буде јасно истакнута ЗСО. Ја то читам као директан уступак Приштини,“ наглашава саговорник Спутњика.

    Увијена форма Мирослава Лајчака

    Сурић напомиње да пред Европском унијом стоји, велики задатак, ако желе да спасе преговоре и свој кредибилитет,што значи да морају да натерају Приштину на формирање ЗСО.

    „ЗСО може да се чита само као директан продукт бриселског дијалога. Уколико Брисел не буде у стању да притисне Приштину да то уради признаће пораз целокупног процеса. Према томе, ЗСО као обавеза на страни Приштине стоји и она се мора испунити да би се наставило преговарање уопште на било које друге теме између Београда и Приштине. Тога је свестан и Мирослав Лајчаак, чија је лична амбиција да преговори пошто-пото буду успешан. Из тог разлога изналази неке дипломатске формулације које ће  олакшати позицију Приштине,“ закључује Сурлић.

    Међутим, али и Лајчак као и цела адмнистрација у ЕУ су свесни да ЗСО мора кадтад да дође на дневни ред, и да мора да се реализује ако се уопште размишља о трајној нормализацији две стране.

    Тагови:
    Србија, Бриселски договор, Бриселски споразум, бриселски преговори, Брисел, Преговори, Мирослав Лајчак, приштина, зсо
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога