Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 216
    Пратите нас

    Колико год Холандија претила напуштањем еврозоне уколико се Европска централна банка (ЕЦБ) после јуна идуће године не окане додатног штампања пара за подстицај привредама угроженим пандемијом Ковида-19, реаговање председнице те банке оставља отворена врата могућности наставка такве политике.

    Професор Економског факултету у Београду, Ђорђе Ђукић, тако види констатацију шефице ЕЦБ Кристин Лагар да је „корона фонд“ једнократни  СОС програм, али да ће банка врло пажљиво наставити да мотри финансијско-привредни развој ситуације с короном до краја године.

    ЕЦБ је у јуну најавила да ће зарад подстицаја привреде еврозоне усред пандемије издвојити 1.350 милијарди евра за најновији ванредни програм куповине акција, односно новог доштампавања евра, који би потрајао до јуна 2021. године, или док банка не оцени да је криза прошла.

    Криза у подељеној еврозони

    Само три месеца касније, већ свима добро позната подела на богати север и презадужени југ еврозоне, коју је додатно продубила пандемија, ове недеље је поново актуелизована. „Северњачко крило” управног одбора ЕЦБ било је сложно у оцени да после јуна идуће године банка треба да се окане даљег штампања новца.

    Када је италијански  члан управног одбора ЕЦБ Фабио Панета изашао са оценом да ЕЦБ треба да остане „широких назора” пред могућим даљим изазовима, то је схваћено као назнака да би на последњем овогодишњем састанку, у децембру, банка могла да објави да ће са СОС акцијом наставити и након јуна 2021.

    Бивше седиште ЕЦБ у Франквурту и лого евра
    © AFP 2020 / DANIEL ROLAND
    Због тога што је шефица Евроспке централне банке Кристин Лагард оставила отворена врата могућности даље помоћи најугроженијим привредама еврозоне, представник Холандије је најавио да у том случају његова земља не би имала другог избора, већ да напусти еврозону.

    Лагард је због тога у Комитету за финансије била засута питањима европарламентараца. Холанђанин Дерк Јан Епинг, члан партије европских конзервативаца, био је недвосмислен у изјави да ако привремени корона фонд постане трајни, а еврозона перманентна унија за трансфер новца,  Холандија не би имала другог избора, већ да напусти еврозону.

    Ни за богате још дуго нема бољитка

    Коментаришући ову вест, Ђукић изјаву Лагардове види и као индиректни притисак на фискалне власти да интензивније предузимају мере које би значиле подршку предузећима, као што то ради Немачка, на пример, плаћајући и оне запослене који седе код куће, чекајући да процес оживљавања привредне активности крене интензивније.

    Саговорник Спутњика указује на то да је већ сада јасно да до јуна идуће године није могуће очекивати бољитак ни за јаче привреде, а камоли оне најпогођеније пандемијом.

    „Структурне неусклађености привреда чланица еврозоне које су одавно присутне, све више ће се заоштравати зато што реакција на сигнале опоравка светске привреде, пре свега у Кини, неће имати исте ефекте по појединим земљама, чак ни сличне. Оне ће се најпозитивније одразити управо на оне најразвијеније, пре свега на немачку привредну машинерију. По последњој процени, немачка привреда ће изаћи на зелену грану почетком 2022. године, што најбоље говори колико ће времена потрајати док се друге чланице еврозоне не опораве под дејством опоравка немачке привреде“, објашњава Ђукић.

    Он,  при том, напомиње да треба имати у виду чињеницу да су земље на југу страдале због катастрофалне ситуације у туристичкој индустрији изазване ковидом, што је њихов главни извор прихода и могућности редовног сервисирања дугова.

    Убија и дефлација

    Професор банкарства указује и на то да сви показатељи говоре о максималној уздржаности Европљана од потрошње, док штедња расте, што је супротно циљу да се растом потрошње подстакне привредна активност и раст БДП-а.

    ЕЦБ сада треба да пегла и то. Она упумпава новац и даље, али потрошачи не одговарају у жељеном правцу. Не само да не повећавају потрошњу, него обрнуто, штеде. Еврозона пати од хроничне дефлације и она ће и даље бити хронична. То потврђује чињеница да ће немачка привреда завршити 2020. годину са негативним растом цена, односно са дефлацијом“, констатује наш саговорник.

    Он објашњава да је ЕЦБ кренула у упумпавање новца у привреду чланица еврозоне управо да би се инфлација макар приближила оном циљаном нивоу нешто испод два процента. До тога, како оцењује, неће доћи у блиској будућности.

    Доналд Трамп и Си Ђинпинг
    © AP Photo / Ahn Young-joon
    Дешавања у Америци, пре свега како ће се даље развијати економски рат САД и Кине, и какав ће бити резултат избора у Америци, такође ће се одразити на привреду еврозоне.

    Ђукић сматра да не треба заобићи ни још два фактора од којих ће зависти ситуација у Европи и еврозони, колико год некима изгледало да дешава са оне стране океана не тангирају њену привреду.

    Питање је хоће ли доћи до интензивирања економског рата између Америке и Кине, али и ко ће победити на председничким изборима у САД. Ако то буде кандидат демократа имаћемо, каже он, потпуно супротну економску политику и другачији миље на релацији САД-Кина и САД-Европа.

    О судбини еврозоне неће одлучивати банкари

    На питање да ли то онда значи да ће по истеку садашњег програма помоћи колико год био орочен, опет бити неопходан неки нови за најугроженије чланице еврозоне, Ђукић каже да је то управо тако. Свесни су тога на развијеном северу еврозоне, отуда и њихова реакција чији је гласноговорник очигледно био Холанђанин. Није први пут да из Холандије стижу упозорења о напуштању еврозоне. 

    „Политичари доносе одлуке о томе у којој ће мери та еврозона преживети. Али у основи, економски најприродније би било да постоји оно што се зове тврдо језгро еврозоне и меко језгро које чине земље југа“, каже на то наш саговорник.

    То би, сматра он, требало да буде у контексту поделе на оне земље које имају усклађене јавне финансије и пробитачне компаније са растућом продуктивности у односу на оне које су се у прошлости много задуживале управо зато што су ушле у еврозону, а ту им није било место, објашњава Ђукић.

    Он, ипак, не верује да ће Холандија у овом случају опонирати Немачкој због њене чврсте везе са том земљом, а нарочито после новог интензивирања броја оболелих и у Немачкој и у другим европским земљама. Уз то, он подсећа да нас многоме учи и привредна историја, а Холандија је, каже, док је имала националну валуту гулден, својом вољом дефакто себе подредила немачкој монетарној политици и ефекте Бундес банке на немачку марку апсолутно преносила на гулден који је био чврста, здрава валута.

    Тагови:
    Холандија, ковид 19, обвезнице, ЕЦБ, напуштање, еврозона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога