Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    52108
    Пратите нас

    Асоцијација за мултилатерализам при УН, направљена на иницијативу водећег ЕУ двојца, Немачке и Француске, у коју је Србију позвао владар Монака, покушај је враћања Европске унију на глобалну сцену, али и спасавања глобализма, сматрају саговорници Спутњика.

    Због свог опредељења за развој мултилатерализма Србија ће се ускоро придружити тој Асоцијацији, изразио је уверење председник Србије Александар Вучић у разговору са кнезом Албертом од Монака. Он је током посете Србији саветовао да се придружимо том неформалном савезу при УН који је формиран септембра прошле године.

    „Мислим да је Асоцијација за мултилатерализам и уопште покушај да се реафирмише мултилатерализам, настао због промена у међународним односима и због тога што се те глобалне институције, на челу са Уједињеним нацијама, на неки начин стављају у други план и што су међународни односи сада у некој врсти хаоса. Нема правила и нема механизама којима може да се утиче на ефикасан начин да се спречи могућност глобалних не само тензија, него и могућих сукоба“, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић на питање Спутњика о каквој Асоцијацији је реч, о којој се врло мало зна.

    Водећи двојац ЕУ би и Србију за савезника у глобалној утакмици

    Он напомиње да су пандемија ковида 19, одсуство солидарности и тешкоће у функционисању међународне заједнице у борби против нечега што представља глобалну опасност, показали колико је важно да ти мултилатерални механизми делују.

    Заседање Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку
    © Sputnik / Роман Махмутов
    Може ли једна неформална Асоцијација за мултилатерализам при УН покренута од Немачке и Француске да постигне оно што већ дуго времена не успева Уједињеним нацијама да све чланице приволи на сарадњу, поштовање повеље УН и међународног права.

    По оцени нашег саговорника, у својеврсном хаосу на међународном плану који данас имамо, када нема правила, када имамо сукобе који могу да ескалирају, када принципи и норме и стандарди које је установила Повеља УН после Другог светског рата како би се успоставили мир и безбедност више не функционишу и не поштују се, постоји потреба да се мултилатерализам реафирмише.

    То, како напомиње, претпоставља увођење правила и стандарда који би важили на глобалном плану.

    „Када је реч о великим силама, треба рећи да се за повратак међународног права, стандарда и норми пре свих залажу сталне чланице Савета безбедности УН, Русија и Кина, управо због тога да се политика силе не би наметнула политици међународног права, стандарда и норми. И то је један од мотива“, напомиње Миливојевић.

    Може ли онда једна неформална иницијатива покренута од Немачке и Француске да постигне оно што већ дуже времена не успева Уједињеним нацијама да све чланице приволи на сарадњу и поштовање повеље УН и међународног права?

    То што су покретачи формирања Асоцијације две водеће земље ЕУ он види као њихов интерес у покушају да поново реафирмишу положај, статус и улогу Уније у глобалним односима. ЕУ је, како подсећа, после свих тешкоћа са којима је суочена од економске кризе 2008. која још није превазиђена у еврозони, па све до данас, суочена са унутрашњим проблемима. Они су посебно дошли до изражаја изласком Велике Британије из ЕУ и унутрашњим односима који доводе у питање њено функционисање као система, сматра наш саговорник.

    Мултилатерализам је у основи, ако хоћете и филозофија и функционисања ЕУ као асоцијације више држава. Према томе, то су мотиви овог двојца да се та питања покрену и то је нешто, могао бих да кажем, што одговара мање-више већини земаља у свету – да се на сцену врате неки стандарди и норме, нека правила понашања, јер то једино може да буде гаранција мира и стабилности у условима једног хаоса, када је сила пре свега мотив у решавањима неких питања. Нагорно Карабах нам у овом тренутку то најбоље доказује“, оцена је некадашњег дипломате.

    И Америка је имала своју „улогу“

    Он не спори да је таквом потезу ударних чланица ЕУ допринела и оријентација актуелне америчке администрације оличена у слогану Америка пре свега. Она је, како каже, такође, била један од елемента да се ова иницијатива појави баш у Европи, имајући у виду и трансатлантске односе који су ушли у специфичне проблеме.

    Ангела Меркел и Доналд Трамп
    © AP Photo / Evan Vucci
    Проблеми у трансатлантским односима били су још један мотив за немачко-француску иницијативу о формирању Асоцијације за мултилатерализам.

    Асоцијација за мултилатерализам, како је наведено на њеном сајту, неформална је мрежа земаља уједињених у уверењу да је мултилатерални поредак заснован на међународном праву једина поуздана гаранција за међународну стабилност и мир и да се заједнички изазови могу решити само кроз сарадњу.

    Циљ јој је да заштитити и сачува међународне норме, споразуме и институције које су под притиском или су у опасности. Зато што је реч о неформалној институцији то јој омогућава успостављање флексибилних коалиција заснованих на питањима око одређених пројеката.

    Ангажовање у одређеној иницијативи не подразумева аутоматско учешће у другим иницијативама које се спроведе у оквиру тог савеза. Како је наведено, учешће у Алијанси остаје отворено за све који деле њену визију.

    Ко су чланице и колико их је до сада приступило није, међутим, наведено. На оснивачком скупу у УН крајем септембра прошле године, уз Француску и Немачку, су биле Канада, Мексико, Чиле, Сингапур и Гана. Иницијативу је, како се могло видети из штурих почетних информација, подржао и Јапан, а Велика Британија је прво подржала, па се предомислила. Због традиционално блиских веза са САД, које им „везују руке“, низ држава су биле опрезне, колико год се Немачка трудила да објасни да Асоцијација није уперена ни против кога.

    Асоцијација за мултилатерализам се до сада састала четири пута како би промовисала примену међународног хуманитарног права, подржала централну улогу Светске здравствене организације у управљању пандемијом ковида -19, заједнички став о клими и представили иницијативе за унапређење приступа свима вакцинама. Теме су биле и дигитална технологија и родна равноправност.

    У међувремену су још неке државе приступиле Асоцијацији. Јасно је то и из позива кнеза Алберта од Монака да се и Србија њој придружи.  

    Одбрана глобализма под фирмом борбе за међународно право

    Аналитичар Александар Павић за Спутњик каже да му ова немачко-француска иницијатива делује као покушај пресељења центра глобализма из Вашингтона у Берлин и Париз и посредно у Брисел.

    Човек са капом ЕУ
    © REUTERS / Darren Staples
    Немачко-француска иницијатива делује као покушај спасавања глобализма и пресељење његовог центра из Вашингтона у Берлин и Париз и посредно у Брисел.

    „Иза ове иницијативе се крију исти слогани оног глобализма који је харао планетом од деведесетих година прошлог века до 2016,  до брегзита и до избора Доналда Трампа за председника САД. Ово је сада покушај спасавања тог новог светског поретка, с тим што су сада Немачка и Француска иступиле као иницијатори. Наравно, остатак ЕУ ће углавном да их следи у томе“, оцена је нашег саговорника.

    Он указује на то да се и по терминологији која се користи види да је ово суштински глобалистички пројекат. Чак се пежоративно говори о „опасним илузијама држава нација“, што је, сматра он, практично, шифра да је реч о обрачуну са суверенистима и са новим таласом враћања суверенитета националним државама.

    „Сигурно је да ће сада Немачка и Француска гледати да што више држава усисају у ту своју иницијативу, а Србију сигурно и на овај начин желе да у њеној спољнополитичкој оријентацији одвоје и од Русије и од Кине, које се, иако су и саме присталице мултилатерализма, не помињу у овој иницијативи“, каже Павић.

    Додатну сумњу у искреност немачко-француске приче о реафирмацији мултилатерализма, односно међународне сарадње на темељима Повеље УН и међународног права, изазива, како каже, чињеница да то покрећу две државе које отворено крше Резолуцију Савета безбедности УН 1244.

    „Једноставно, то је само спасавање глобализма, под неком другом кринком, уз познате флоскуле о заштити људских права, о поретку заснованом на правилима, што је још једна шифра коју користе глобалисти, али и Вашингтон исто тако када жели да наметне своје вредности другима“,  закључује саговорник Спутњика.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    ЕУ, Србија, УН, асоцијација, мултилатерализам
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога