Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1011061
    Пратите нас

    Потписивање Вашингтонског споразума била је прилика да Ричард Гренел, за рачун председника Доналда Трампа, организује „мини Кемп Дејвид“ за медије, како би Трамп постао миротворац, а Израел од њега добио мали поклон, каже у интервјуу за Спутњик политички аналитичар и некадашњи српски лобиста у Вашингтону Џејмс Џатрас.

    Према мишљењу овог прекаљеног дипломате и лобисте, споразум из Вашингтона ипак би могао да води ка бољим економским везама између Србије и Косова.

    „Надам се већем српском економском утицају тамо, као начину да се изгради и одржи органска веза са Косовом, без обзира на нерешена политичка питања. Можда Трампова администрација жели да од Србије направи економско чвориште западног Балкана, јер, када се све реши, какав год да буде статус Косова, Србија никада неће бити сателит Косова, али ће Косово увек бити сателит Србије. Можда ће тако нешто бити могуће изградити на практичним темељима, али императив је да се Србија не одрекне ни сантиметра свог суверенитета“, наглашава Џатрас.

    Србија би могла да постане стожер региона

    Склони сте да поредите косовски проблем са ситуацијом између Етиопије и Еритреје. Можете ли да нам објасните ту паралелу?

    Еритреја се отцепила од Етиопије и била је најбољи амерички пријатељ у том делу света. И нисмо имали добре односе са Етиопијом. Али, временом се показало да је Етиопија важна, да, за разлику од Еритреје, има тежину у региону. Једино што је Етиопија хтела од Еритреје била је лука Асмара. Али, она користи ионако Џибути, па кога брига за Асмару? И тако, корак по корак, у Етиопији се све променило. И мислим да се то догађа овде, на Западном Балкану што се тиче Србије, не само у вези са Косовом, већ и са Црном Гором, чак и са Босном и Албанијом. Све те земље окрећу се Србији. Наравно, Еритреја се разликује од Косова и Метохије, она није колевка етиопске нације, није есенцијални део етиопског идентитета на начин на који је Косово део српског.

    Дакле, мислите да би Србија могла да постане стожерна земља региона?

    Мислим да може и мислим да би требало да искористи своје предности најбоље што може. Али, такође мислим да не би требало да прави компромисе по питању формалног, али по мом мишљењу виталног, питања суверенитета.

    Које су српске предности?

    Мислим да су предности инфраструктурне комуникације, трговачки путеви који сви гравитирају ка Србији. То даје, чак и Албанцима на Косову, мањак слободе за деловање, а Србији даје прилику за веће присуство на Косову и можда, плодно тле да се више Срба врати на Косово, када услови то буду дозвољавали.

    Може ли економски развој да буде нека врста замене за политички споразум?

    Не, апсолутно не може. Можда Американци мисле да може. Али, једну ствар о америчкој политици морамо да знамо – никада није у питању економија. Можда бизнисмен који ће водити нову канцеларију овде искрено жели да ради на новим инвестицијама, отварању нових бизниса… То је све у реду, али ако говоримо у терминима апарата, у терминима владе, то су термини глобалне доминације и политичке моћи. Ако погледамо Западни Балкан или било где у Источној Европи, Југоисточној Азији или било где другде, они размишљају у терминима геополитичке доминације, сводећи друге земље на статус сателита, на тај начин искључујући утицај других сила, посебно Русије и Кине. Мислим да то игра велику улогу овде, у Србији. Посматрају кинеско и руско присуство и кажу: „Хоћемо овде да будемо присутни, не зато што то за нас има неку вредност, већ зато што желимо да истиснемо друге“. То је слично са покушајима да се блокира изградња „Северног тока 2“ у Немачкој. Да ли ћемо заиста да зарадимо толико ного новца од продаје гаса Немцима? Не, али не желимо да Руси зараде. То је довољан разлог.

    Да ли је Вашингтонски споразум сачињен у контексту притиска на Србију да одустане од Косова?

    Сваки потез америчке политике увек је усмерен у том смеру као крајњем циљу. Све у америчкој и европској политици засновано је на томе. На једном скупу у Грчкој разговарали смо о косовској независности као готовој ствари и како ће је Грчка, Словачка и Шпанија прихватити јер не постоји другачији пут, јер је Америка тако рекла. Тако се појављује питање кредибилитета дефинисања стварности за све – без обзира шта се у међувремену догодило, то је оно што ће се на крају догодити.

    Као део Вашингтонског споразума, у Србију је дошао ДФЦ. Како ова агенција може да помогне Србији у погледу економског развоја?

    Тешко је рећи јер се ради о новооснованој агенцији. Човек који је води је бизнисмен и надам се да ће применити практични, пословни приступ свом послу и да неће бити само полуга за успостављање политичког утицаја. Мислим да је велики део функције ове агенције оно што смо помињали – истискивање кинеског утицаја одавде. Ако имају нешто боље да понуде од Кинеза, то можда може да буде добра ствар. Али, увек морате бити на опрезу. Иако су људи у овој агенцији окренути бизнису, људи из других агенција, из апарата, окренути су постизању политичких циљева и остваривању геополитичких и војних интереса.

    Како гледате на политичке промене у Црној Гори?

    Моја прва помисао била је да је све пропало и да постоји могућност да један посланик који је чинио већину пређе на другу страну. Укључивање једног албанског посланика у владу значи две ствари – неће бити повлачења признања независности Косова или повлачења Црне Горе из НАТО-а. Мислим да се Запад уморио од Ђукановића. Можда су помислили да већ дуго играју игру са истом владом, да је време да се то промени и да наставе да играју исту игру са другом екипом.

    Шта мислите о будућности нове црногорске владе?

    Ствар која је важна и добра, и за коју се надам да ће бити испуњена је да ће нова влада променити Закон о слободи вероисповести јер то је било средство које је издигло опозицију – тај напад на православну цркву у Црној Гори. Али то обећање мора да буде испуњено. Многи обећавају, али мало тога испуњавају. Али, промена владе може да води ка испуњењу обећања.

    Џејмс Џатрас није непознат српској јавности – дуго година био је српски лобиста у Вашингтону, где је покушавао да заинтересује амерички политички естаблишмент за српско гледиште поводом постјугословенске кризе. Пре тога радио је као дипломата и као виши спољнополитички саветник републиканског руководства у Сенату. Сада се бави адвокатуром, а активан је и као политички аналитичар и специјалиста за медије.

    Тагови:
    Србија, Косово и Метохија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога