Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 135
    Пратите нас

    Америка је поново упрегла Тајван који је преузео улогу њиховог „носача авиона“ за све чешће „нападе“ на Кину на најразличитије начине. Од шпијунских активности, до посета високих званичника САД Тајпеју кога званично не признају, до продаје оружја, што је најновији прст у око Пекингу.

    Да су односи САД и Кине на најнижем нивоу у последњих неколико деценија, спорећи се по многим питањима, од трговинских, војних и безбедносних, до оних око пандемије вируса корона, потврдили су и најновији догађаји у које је уплетен Тајван.

    Званично, једна од 23 покрајине Народне Републике Кине која практично нема суверенитет над тим острвом, Тајван је увек био под јаким утицајем Америке. Односи САД и Тајвана формално су прекинути 1979, када је Вашингтон признао власти у Пекингу, али су се они све време незванично одржавали.

    Америка и Тајван — савезници у нападу на Кину

    Тајпеј је у САД увек видео најважнијег савезника, пре свега у добављању војне опреме. У најновијем „рату“ против Кине, Вашингтон је изгледа решио да то обилато користи.

    Медији у Пекингу су током два дана детаљно извештавали да су кинеске власти у специјалној операцији спречиле стотине случајева шпијунаже у које су умешани тајвански шпијуни. Они су под маском академске размене и пословних активности прикупљали информације и тражили нове сараднике са кинеског копна који би радили за њих, објавио је кинески „Глобал тајмс“.

    Стручњак за борбу против тероризма при Кинеском институту за савремене међународне односе у Пекингу Ли Веи каже да су користећи заједнички језик и културу путем међуљудских контаката регрутовали људе, а да су главна мета шпијунаже факултети, истраживачки институти и невладине организације.

    У тој акцији откривене су и блиске везе између сецесионистичких снага у Хонг Конгу и на Тајвану, при чему је Тајван био спонзор хонгконшких активиста који су изазвали велики хаос на улицама тог града.

    Тајванско шпијунирање и амерички фактор

    На питање може ли се, с обзиром на тренутне односе Пекинга и Вашингтона, говорити о умешаности америчког фактора у ову причу, добар познавалац ситуације на Далеком истоку, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да таква могућност никада не може да се искључи, поготово што су САД и Тајван стари савезници.

    Он подсећа да Пекинг никада није доводио у питање став да неће дозволити независност Тајвана, високоразвијеног острва величине Холандије са 25 милиона становника.

    „Постоји вишедеценијски идеолошки рат између Тајвана и Пекинга и у то се веома добро уклапа садашња спољна политика САД, које иду на спутавање Кине где год могу. То ће бити пракса која ће се догађати у наредним деценијама без обзира да ли су демократе или републиканци у Белој кући“, нема сумњу Коркоделовић.

    Он сматра да је у питању покушај обуздавања велике, значајне економске, војне, геополитичке и геостратешке силе, да је мало вероватно да ће се ићи на отворен оружани сукоб, али и да не искључује могућност инцидента, где је опет Тајван незаобилазан.

    „Аналитичари сматрају да уколико би и дошло до неког ограниченог инцидента између САД и Народне Републике Кине, онда би то било на местима склоним инцидентима као што је то Тајвански мореуз, или Јужно кинеско море. Читава атмосфера погодује томе да САД сарађују на низу поља са Тајваном, па и на шпијунском“,оцена је саговорника Спутњика.

    Продаја оружја — да ли је само предизборна кампања

    Коркоделовић додаје да у тако конфликтним односима две силе не чуди вест да Бела кућа намерава да прода три типа оружја Тајвану. Ради се о ракетном лансеру, далекометним ракетама ваздух-земља и деловима за испаљивање ракета са борбеног авиона Ф-16.

    Кина ће имати право да одговори на овај потез САД, зависно од тога како се ситуација буде одвијала“, одмах је реаговало Министарство спољних послова, истичући да би продаја оружја Тајвану нарушила суверенитет Кине.

    Колико год ова вест изгледала као део предизборне кампање, јер је најављено да би продаја требало да почне до 3. новембра, када су председнички избори у САД, Коркоделовић ипак сматра да је то више од пуке кампање.

    А да је продаја америчког оружја Тајвану слика и прилика тренутних односа Вашингтона и Пекинга, сведочи и податак да је почетком 2010. одлука администрације тадашњег америчког председника Барака Обаме, да дозволи продају наоружања Тајвану, изазвала жустар одговор Пекинга. Кина је обуставила бројне војне контакте са САД и запретила санкцијама свим америчким фирмама умешаним у продају. У августу наредне године, уочи посете тадашњег америчког потпредседника Џозефа Бајдена Кини, Вашингтон је да би спустио лопту, одбио да прода нове ловце Тајвану, што су тамошњи војни извори прокоментарисали оценом да су „веома разочарани у САД“.

    Овога пута су се интереси старих савезника поклопили. Најновија продаја оружја је, како каже наш саговорник, само једна од манифестација све тврђег става Вашингтона према Пекингу.

    „Неке ствари су далеко отишле и постоји широка сагласност у америчким политичким, дипломатским и академским круговима, а нешто у мањој мери међу пословним људима и у оружаним снагама, да на сваки могући начин треба зауставити даљи напредак Кине која се сматра стратешким противником“, напомиње Коркоделовић.

    Стари ветрови у Тајванском мореузу

    Да опет дувају стари ветрови Тајванским мореузом, који ово острво раздвајају од кинеског копна удаљеног 120 километара, сведоче и најновије посете америчких званичника.

    Коркоделовић истиче да је државни подсекретар САД за економски раст, енергију и животну средину Кит Крач крајем септембра присуствовао сахрани некадашњег председника Тајвана Ли Тенг Хуија. За месец дана то је била друга посета америчког званичника, пошто је пре Крача Тајван, додуше незванично, посетио амерички секретар за здравство Алекс Азар.

    Крач је највиши представник америчке администрације који је званично посетио Тајван још од 1979, када је Вашингтон признао власти у Пекингу. У тој посети је, међутим, посебно био споран њен повод. Председник Тајвана из раних деведесетих година Ли, како објашњава Коркоделовић, био је оличење тежње за независношћу Тајвана. За њом није посезао ни Чанг Кај Шек, који се поражен у грађанском рату, после победе Комунистичке партије Кине, 1949. повукао на Тајван. Нису то чинили ни његови наследници. Они су се сматрали легитимним представницима читаве Кине, због чега нема потребе за независношћу Тајвана, напомиње наш саговорник.

    Отуда и не чуди да је као одговор на посету високог представника америчке администрације кинеска војска послала два бомбардера и 16 борбених авиона близу Тајванског мореуза, где је одржала војне вежбе.

    „Сматра се да је присуство високог америчког званичника на сахрани својеврстан симболичан гест који може да доведе у питање америчку сагласност са ставом Једна Кина. То је упозорило Пекинг на закулисне радње које долазе из Вашингтона и које су оберучке прихваћене у Тајпеју“, закључио је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    савезници, САД, Тајван, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога