Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11492
    Пратите нас

    Решавање задатака ПВО на великој удаљености посебно је важно за Русију због њеног географског положаја. На ловцу Су-35С испитује се високопрецизна ракета ваздух-ваздух са врло импресивним карактеристикама.

    У видео-клипу који је Министарство одбране Русије објавило поводом 100. годишњице Државног Центра за тестирање авиона „Чкалов“, између осталог, први пут је приказано пробно лансирање из ловца Су-35С нове ракете ваздух-ваздух далеког домета Р-37М.

    Ова можда и није првокласна сензација, али догађај је прилично важан. Ево и зашто.

    МиГ-31 и његове четири ракете

    У ствари, ракета Р-37М многим стручњацима је позната под називом РВВ-БД. Управо под овим именом је ракетни модел први пут представљен на ваздухопловној изложби „МАКС“ у августу 2011. године. Али, занимљиво је да њена историја почиње још раније — 1980.-их година.  

    У наоружање је 1981. године примљен најнапреднији у то време пресретач далеког домета МиГ-31 који је био опремљен ракетама ваздух-ваздух великог домета — Р-33.

    Ракета је имала домет до 120 километара и готово хиперсоничну брзину лета до 4,5 Маховог броја. МиГ-31 је могао истовремено да испали четири ракете на четири циља и требало је да постане главни авион пресретач намењен за одбијање ваздушног удара на територији СССР на Арктику, вршећи правовремено пресретање америчких авиона-носача крстарећих ракета, то јест, уништавајући авионе пре лансирања ракета.

    Други циљ МиГ-31 са ракетама Р-33 су биле оне ракете које је непријатељ успео да лансира. Пресретачи су требали да их униште изнад северног дела СССР, на путу ракета до циљева у дубини земље.

    „Испалити и заборавити“: Шта се још зна о К-37?

    Исте 1981. године први пут је представљен концепт пројекта за напреднију модификацију пресретача великог домета — МиГ-31М са новим ракетама К-37. Нова ракета је требало да има домет од 200 до 300 километара (у зависности од модификације) и најнапреднији систем навођења. Развој је започет 1983. године, а шест година касније је лансирана пуноправна ракета К-37.

    Ракетом је управљао инерцијални систем са могућношћу поновног циљања након лансирања и корекције смера лета по командама авиона-носача. Након што активна радарска бојева глава освоји циљ, ракета је постајала потпуно независна и аутономно је ишла на циљ без учешћа пилота-оператера. Тако је К-37 постала једна од првих совјетских ракета ваздух-ваздух са радарским системом навођења, у коме се реализовао принцип „испалити и заборавити“.

    Суштина принципа је у томе да је стрелац могао изабрати циљ, пуцати на њега и пребацити се на потрагу за новим циљем, не чекајући да ракета стигне до циља и погоди га. У радарским системима за навођење претходних генерација, пилоти ловаца су морали држати циљ на нишану све док га ракета не погоди.

    Криза војно-индустријског комплекса у Украјини није спречила руски развој

    МиГ-31М је требало да носи 6 ракета К-37, што је, узимајући у обзир нови систем навођења, омогућило новом комплексу за пресретање да постигне највише показатеље у погледу борбене продуктивности, домета и прецизности уништавања ваздушних циљева.

    У марту 1992. године, након распада СССР-а, нови авион са ракетом први пут је јавно приказан у ваздухопловној бази у близини Минска, где је за лидере ЗНД организована демонстрација достигнућа совјетског војно-индустријског комплекса. У априлу 1994. године председник Русије Борис Јељцин честитао је творцима ракете успешан пораз ваздушног циља на удаљености од 304 км (ово је заиста била рекордна цифра). Ниједна авијациона ракета на свету никада није стрељала на таквој удаљености.

    Важно је знати да су се ракете К-37 конструисале у сарадњи са Украјином. Међутим, након 1997. године криза војно-индустријског комплекса ове земље је постала апсолутно очигледна — фабрике одбрамбеног комплекса су почеле да прелазе на производе за мирољубиве сврхе, па је одлучено да се те ракете развијају користећи искључиво руске компоненте.

    Средином 2000.-их година је објављено да је пред тестирањем нова ракета ваздух-ваздух великог домета, која је била потпуно руска и мало напреднија модификација оне исте К-37.

    Оптички жироскоп и изванредна брзина

    Бојева глава за самонавођење нове модификације ракете ваздух-ваздух великог домета користи минијатурни дигитални процесор сигнала са великим капацитетом меморије и повећаном продуктивношћу. Уместо конвенционалних механичких жироскопа, систем за управљање ракетом користи напредније оптичке жироскопе — они су лакши, јефтинији и прецизнији.

    Вероватно је ракета опремљена новим мотором на чврсто гориво, па према томе, може имати већи домет деловања од раније очекиваног — можда преко 300 километара. Према подацима из отворених извора, брзина лета нове ракете требало би да буде најмање 6 М (Махов број), а то је већ хиперсонично! Она ће моћи да погоди готово све аеродинамичне циљеве на висинама од 15 метара до 25 километара.

    Године 2014. објављено је да је нова ракета великог домета ушла у службу Руских ваздухопловних снага. Сада ову ракету знамо под три назива: Р-37М, РВВ-БД и „производ 620“. Тренутно је постављају на ловац пете генерације Су-57 и надзвучни ловац-пресретач МиГ-31БМ. Сада је дошло време за вишенаменског ловца четврте генерације Су-35С.

    И МиГ-31БМ и Су-35С су способни за решавање проблема ПВО на великом домету, то јест, могу се користити, на пример, на Арктику и на простору Сибира и Далеког истока. Присуство у њиховом арсеналу високо-прецизне ракете великог домета која може уништити како конвенционалне летелице, тако и мале апарате као што су крстареће ракете, знатно ће повећати борбени потенцијал ловаца.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    ракете, наоружање, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога