Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    22148
    Пратите нас

    Стратегија „обуздавања Русије“ траје још од Хладног рата, оно што се мења је тактика. А тактика је прошла кроз неколико фаза, од којих је последња најављено пребацивање Другог америчког оклопног пука у Бугарску или Румунију. Трајно пребацивање америчких трупа утицаће и на Србију.

    Од 2008, када је Русија интервенисала у Грузији и признала независност Северне Осетије и Абхазије, америчка тактика „обуздавања Русије“ прошла је кроз неколико фаза, наводи професор Факултета за дипломатију и безбедност Душан Пророковић.

    „У првој фази то се одигравало кроз политичке притиске, у другој кроз успостављање система санкција, у трећој кроз интензивирање војних вежби на западним руским границама, успостављањем центара за везу и „форензичких центара за борбу против руског малигног утицаја. Сада имамо најаву о пребацивању трупа из војних база у Немачкој у, претпостављам, прибалтичке државе, Пољску или Румунију“, каже он.

    Амерички тенкови близу Србије

    Најаву о пребацивању трупа из Немачке у неку од земаља ближе Русији изрекао је шеф Пентагона Марк Еспер на онлајн семинару Атлантског савета у Вашингтону. Еспер је тада најавио могућност пребацивања Другог оклопног пука америчке војске у Румунију, Бугарску, Пољску или неку од прибалтичких република.

    Према Пророковићевим речима, такве намере нису ништа неочекивано и у складу су са политиком која се спроводи већ дванаест година.

    Због свог геополитичког и геостратешког положаја, Бугарска и Румунија играју веома важну улогу у америчким плановима, наводи наш саговорник и своју тезу илуструје чињеницом да је број војнопоморских вежби НАТО-а у црноморском акваторију последњих година увећан неколико пута.

    „Разлози за то су делимично због Крима, а делимично и због улоге Украјине у НАТО ланцу који се протеже европским континентом, од Атлантика до руских граница. Украјина је чак најавила изградњу једне веће поморске базе на црноморској обали“, наводи Пророковић.

    Уз то, Бугарска је за НАТО „проблематична земља, због тога што се расположење грађана разликује од расположења елите и државног руководства.

    „Бугарска јесте чланица и НАТО-а и ЕУ, али проруска оријентација која се може осетити у бугарском друштву у сваком погледу, онеспокојава Пентагон. Дакле, што више америчких војних инсталација на територији Бугарске, то су сигурнији да им расположење јавности неће ометати дугорочне планове. Отуда и све већа америчка заинтересованост за Бугарску“, сматра Пророковић.

    Војска одлази, базе остају

    Трампова администрација планира да повуче око 9.500 војника из база у Немачкој, држави у којој САД имају највећи број стационираних војника у Европи. Само у Јапану америчка војска има већи број стално стационираних трупа. Ови планови наишли су на критике и у самом Трамповом окружењу и сматрају се „поклоном Русији“. База Рамштајн највећа је америчка база у Европи и служи као логистички центар за покрете свих америчких трупа у овом делу света.

    У америчким плановима базе ипак остају у Немачкој, предвиђа наш саговорник, поготово Рамштајн. Оне, како каже, неће бити премештане у друге делове Европе.

    „У Рамштајн је до сада доста инвестирано, оперативни планови су већ више деценија везани за ову базу. Такође, базе су пунктови за вршење притиска на немачку владу. Може се догодити да пребаце одређени број војника из Немачке у друге европске земље. Тиме би се смањио број војника на немачком тлу, али да затварају Рамштајн или неке друге базе, које су до сада служиле сврси, претпостављам да је то искључено“, каже Пророковић.

    Трајно присуство трупа утицаће и на Србију

    Трајно стационирање америчких оклопних јединица неће се рефлектовати само на црноморски регион, већ и на цео Балкан, процењује Александар Гајић из Института за европске студије.

    „Србија могућност трајног стационирања америчких оклопних трупа у Румунији или Бугарској, са једне стране, може да посматра као укорењивање и јачање НАТО-а у овом делу Европе, а са друге, то не мора да значи да ће на Србији бити појачани притисци зато што су активности Алијансе окренути Црном мору и државама које се граниче са Украјином и Русијом“, напомиње он.

    Наша земља дошла је до максимума сарадње коју може да има једна нечланица НАТО-а, а да не наруши прокламовану војну неутралност, али треба да буде свесна да Алијанса, поред редовних вежби које има са Румунијом и Бугарском, појачава трајно присуство својих трупа у региону, закључује Гајић.

    Тагови:
    Румунија, америчке трупе, трупе, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога