Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 241
    Пратите нас

    Тежња турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да се прогласи за политичког вођу исламског света с једне и потреба француског председника Емануела Макрона да конкретним мерама почне да се супротставља растућем исламистичком радикализму с друге стране, леже у корену француско-турског сукоба који се умножавају.

    Линије сукоба између Француске и Турске умножавају се готово експоненцијалном брзином – Сирија и Либија, турско присуство у источном Медитерану, Нагорно Карабах, а последњи је избио након Ердоганових коментара на рачун Макроновог менталног здравља и позива на бојкот француске робе. Иако ни једном речју француски председник није помену Ердогана када је говорио о програму борбе против исламског екстремизма, турски председник се осетио прозваним и, не баш бираним речима, реаговао. Јелисејска палата је, као одговор на оно што је назвала „неприхватљивим“ и „врло увредљивим“, повукла амбасадора из Анкаре.

    Ердоганова амбиција и Макронов политички кредибилитет

    Осим амбиције, Ердоган нема других разлога да се супротставља Француској, тврди истраживач из Института за политичке студије Душан Гујаничић и своју тезу поткрепљује чињеницама да у терористичким акцијама у Француској никада нису учествовали турски држављани, а да је турска заједница у тој земљи, значајније мања него у Немачкој, успешно интегрисана у француско друштво.

    Макрона, опет, уколико не буде предузео конкретне мере, очекује губитак политичког кредибилитета.

    „Ако ништа друго, очекују га председнички избори за мање од годину и по дана и свако попуштање, компромиси и отезање са радикалним обрачуном са злом на својој територији њега лично може да кошта. Макрон заиста више нема избора. Са друге стране, Ердоган је у Макрону пронашао погодну спољнополитичку мету, која му, како верује, не може нашкодити, али му у јавном мнењу може донети поене као хероју турског, пантурског или исламског света“, оцењује Гујаничић.

    Повлачење француског амбасадора из Анкаре потез је који је изнуђен и проистекао је из агресивног понашања турског председника и његових агресивних изјава, сматра он.

    „Француска дипломатија је морала да реагује, како пред својим јавним мнењем, тако и пред европском и светском јавношћу и кулминација је поремећених односа који трају већ више година“, каже Гујаничић.

    Најновији сукоб између Француске и Турске је враћање мило за драго турског председника француском, сматра Слободан Зечевић из Института за европске студије. Након што је француско-грчка акција приморала Ердогана да се повуче у источном Средоземљу.

    „Оно што Ердогану још не одговара је оштрији став према муслиманима у Европи, јер он мисли да ће европски муслимани бити оруђе у његовим рукама у освајању империјалне моћи о којој сања. према томе, ако би муслимани добили по прстима у Француској, он сматра да је то слабљење његове геостратешке моћи“, каже Зечевић.

    Француска мора да заоштри курс према исламизму

    Што се позива на бојкот француске робе тиче, Гујаничић сматра да би требало сачекати и видети колико ће исламских земаља прихватити иницијативу турског председника.

    „Нисам сигуран колику подршку Ердоган ужива у остатку исламског света. Француска економија која је, као уосталом и све економије, погођена епидемијом коронавируса мораће да се жестоко бори наредне године. Ово није потез који ће јој помоћи, али не мислим да ће радикално нарушити њен биланс, с обзиром да има и значајнијих спољнотрговинских партнера од Турске. Међутим, остаје да се види у којој ће мери остатак исламског света то прихватити“, оцењује Гујаничић.

    Ипак, Ердоганов позив наилази на подршку на друштвеним мрежама, а поједине компаније у Кувајту, Катару, Тунису, Алжиру и Саудијској Арабији, одлучиле су се да повуку француску робу са рафова.

    Према Зечевићевом мишљењу, позив на бојкот француске робе негативно ће утицати на француску економију, јер су, на пример, заливске земље велики увозници француске луксузне робе. Међутим, поставља се питање шта Француска може да уради, наглашава наш саговорник.

    „Не знам шта би Француска могла да уради. Она мора да заоштри курс према исламизму јер другог избора више и нема. Мислим и да ће морати да ограничи и имиграцију из тих земаља“, каже Зечевић. 

    Макрон је први француски председник који је отворено именовао проблем

    Ердоганова изјава да је његовом француском колеги потребна „провера менталног здравља“ уследила је након што је Макрон обећао да ће његова влада појачати борбу против радикалног исламизма, након што је млади исламиста убио професора историје Самуела Патија одсецањем главе. Пати је, на предавању о слободи говора, користио карикатуре пророка Мухамеда из листа „Шарли ебдо“ и убијен је 16. октобра.

    Четири дана касније, Макрон је изјавио да су, након Патијевог суровог убиства, предузете мере против организација и појединаца који подржавају радикални исламистички пројекат, који је Макрон назвао „идеологијом усмереном на уништавање.

    И раније овог месеца, француски председник говорио је о исламу као религију у кризи и најавио пооштравање закона за борбу против онога што је назвао „исламистичким сепаратизмом“. При томе је нагласио да постоји опасност да муслиманска мањина, која у Француској броји око шест милиона људи формира „контрадруштво“.

    „Оно на чему би Макрону требало одати признање, што је први од француских председника отворено именовао проблем. Његови претходници, што из кукавичлука, некаквих обзира или политичких интереса нису желели да тако јасно именују проблем. С обзиром да је дијагноза сада јасна, треба видети у којој мери и колико ефикасно ће се борба спроводити у пракси“, наглашава Гујаничић.

    Обрачун са исламизмом на француском тлу трајаће и неће се брзо завршити, сматра он:

    „То ће трајати годинама и у питању је кредибилитет француске елите у најширем смислу речи. Пре свега, на испиту је кредибилитет политичке врхушке“.

    Борба против исламизма водиће се у више праваца, додаје наш саговорник – интензивнијом борбом против сајбер криминала, протеривањем екстремиста који немају француско држављанство, културно-просветном делатности фаворизовањем онога што Французи називају „домаћим исламом“.

    Према Зечевићевим речима, политичка борба са радикалним исламом немогућа је ако је европске државе воде појединачно.

    „Мислим да би све то требало координирати на нивоу ЕУ. Али, да ли унутар Уније постоји довољна солидарност и жеља да се ти проблеми ограничавања утицаја ислама и исламизма решавају? То је велико питање. не знам колико Француска сама може да решава сва та питања“, закључује он.

    Тагови:
    сукоб, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога