Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (148)
    1946
    Пратите нас

    Ко год да победи на америчким председничким изборима, САД неће мењати став да је Косово независна држава, али ни истерати да оно то заиста постане. Ипак, за Србе, верује историчар Драгомир Анђелковић, одлука Бајден или Трамп значи црно или бело — замислите само ноћ после евентуалне победе Бајдена, где Албанци славе и дивљају око српских енклава.

    Избор између двојице кандидата за следећег председника САД за нас је постао психолошко питање: Срби играју на Трампа, Албанци на Бајдена. Ако Бајден победи, код Албанаца ће доћи до еуфорије, а Срби на Космету ће се суочити са много више агресивности, објашњава Анђелковић.

    Како каже, чињеница је да Трамп није толико феноменалан за Србе као што се ствара представа, јер америчка политика има континуитет, али он макар оставља могућност за решавање косовског питања на начин који не би био потпуно фрустрирајући за Србе, док Бајден такву могућност ни не отвара, што је јасно из свега што је досад заступао.

    Зашто је за Србе Трамп бољи

    „Бајден је оличење свега клинтоновско-сорошевског. Неки други народи могу да гледају ствари везане за америчке изборе у нијансама, за нас је јасно: Бајден је црн, Трамп је бео, без обзира што се свему придаје митска димензија и што од Трампа очекујемо много више него што је реално“, децидан је Анђелковић.

    Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић подсећа на историјат Бајденовог лошег односа према Србима, јер се деведесетих у Конгресу залагао за санкције против Југославије, предводио кампању да се оцрни српски народ, гурао план да се укине ембарго на оружје и наоружају Хрвати и Бошњаци у БиХ, а 1998. се залагао за бомбардовање Србије и ултиматум Београду око КиМ, да би се онда међу првима укључио у кампању за признавање независности Косова. Касније, кад је био потпредседник САД, мало је смекшао став према Србији и био је за спољну политику Барака Обаме — проширење НАТО-а и ЕУ и подршка чланству у Унији за све балканске земље. 

    Кесић додаје да је сада, угледајући се на представнике Трампове кампање, и Бајденова кампања покушала да контактира са српском заједницом у САД, проценивши да свака заједница, колико год била мала, може да допринесе победи у кључним државама.

    „Постоји покушај да кампања Бајдена договори са представницима српске заједнице за неку изјаву сличну оној што су дали за представнике албанске и бошњачке заједнице, али то иде теже, зато што има врло мало оног што би било прихватљиво у контексту интереса српске заједнице у САД“, сматра аналитичар.

    Бивши дописник Политике из Вашингтона Милан Мишић истиче да ће и ове америчке изборе решавати унутрашња питања, попут борбе против пандемије, а да уколико победи кандидат демократа, наш регион неће бити у фокусу америчке спољне политике.

    „Бајден ће пре свега настојати да поправи оно што је, по његовом мишљењу, покварио Трамп. Треба имати у виду да ни Трампова администрација није променила основни елемент америчког приступа према Косову — да је оно независно и да је то боље за стабилност на Балкану“, констатује Мишић.

    По мишљењу Драгомира Анђелковића, за наш регион се после америчких избора ништа неће променити преко ноћи, али ако победи Бајден, треба очекивати веће присуство Америке и на Косову и у БиХ, онако како је то било пре победе Трампа на претходним изборима. 

    „Од Бајдена не можемо да очекујемо ништа добро, он ће свакако наставити америчку политику од раније. Не мислим да ће се озбиљно позабавити увртањем руку Србима, али ће препустити Немачкој главну реч на Балкану. А њен је став је да је Косово независно на начин да нема разговора ни о чему. Америка би можда отворила врата за тако нешто, а чак и кад не би отворила, кад би ствари остале на статусу кво, Трамп према нама не би поступао тако агресивно као што ће се десити у случају препуштања кључне улоге Немачкој ако победи Бајден“, страхује Анђелковић.

    Добро је што нема ЗСО

    По мишљењу нашег саговорника, за Србију је најбоља варијанта управо статус кво и замрзнути конфликт, а уколико би и прихватила да се одмрзне, онда би било најбоље да то подразумева решавање укупног српског питања у региону.

    „Зашто бисмо ми решавали косовско питање, да нам неко понуди и север Космета, а да се одрекнемо остатка. Зашто бисмо то радили ако нисмо решили питање Републике Српске? Колико год је Косово изгубило значај у глобалним односима, ипак је Западу стало да нађе неко решење. Макар да би легализовали агресију на Србију, стало им је да се та фасцикла склони и напише ’решено‘. Зашто бисмо ми њима изашли у сусрет ако не добијемо нешто што је нама битно“, пита Анђелковић.

    У том светлу, Срби треба да пазе да не склизну у нове уступке на своју штету, као што се већ десило после Бриселског споразума, за чије је неспровођење, истиче историчар, директно одговорна ЕУ.

    „Ниједног тренутка нису извршили притисак на Приштину, као да је то велесила с нуклеарним оружјем па ЕУ не може ништа да уради. А буџет Приштине зависи од донација европских земаља, па да су хтели, могли су то да постигну само ускраћивањем подршке. Нису хтели, не због нас, него зато што неће наставак евроинтеграције, а за то им је Косово добар изговор“, наводи Анђелковић.

    Додаје и да је недавно чуо од једног страног дипломате да ЕУ жели да се преговара, а не да се нешто испреговара, а да такав став треба да следи и Србија. 

    „Ако причамо па се не договарамо или се договарамо па не реализујемо — то је мудро. Нама не треба негативни став Немачке и кључних центара моћи у ЕУ, зато треба да причамо и да делујемо кооперативно“, саветује Анђелковић. 

    На питање треба ли разговарати чак и ако није спроведен договор о формирању Заједнице српских општина, Анђелковић истиче да можда и није лоше што то није спроведено.

    „Замислите да смо добили ЗСО — онда бисмо ушли у нову фазу, па би од нас тражили одређене уступке у домену енергетике и тако мало по мало наша позиција на Косову би била и даље поткопавана. Можда су нам Албанци учинили услугу својим тврдоглавим ставом, јер онда ни ми више не можемо да попуштамо, а самим тим процес је заустављен. Јер шта значи ЗСО? Нису то богзна каква овлашћења. Кад се ради о Србима јужно од Ибра, то можда и има смисла, јер они живе у тешким условима. Али север је и без имплементације ЗСО већ ослабио део своје отпорне моћи. А замислите да смо још имплементирали ЗСО. Албанци су у једном моменту припремали са ЕУ читав низ пројеката из домена НВО, па би онда инсталирали неке канцеларије, па би европски новац кренуо преко Приштине. То се све није десило јер није заживела ЗСО. Можда је и добро што се то није десило. Не треба журити, па ћемо видети шта даље“, закључује Анђелковић.

    Прочитајте још:

    Тема:
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (148)
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога