Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21895
    Пратите нас

    Трећа опција не постоји: или је Доналд Трамп аутократа који одбија да призна пораз на изборима и мирно сиђе с власти, или Џо Бајден и структуре које стоје иза њега покушавају да покраду изборну вољу грађана како би Трампа, у својеврсном државном удару, оборили с власти. Америка постаје банана држава.

    Ни три дана после избора у земљи која воли да се представља као светионик демократије и иначе себе сматра изузетном, гласови још нису пребројани и није баш јасно када ће бити пребројани. И да ли ће се уопште бројање наставити?

    Кривудави пут до победе

    И једна и друга страна тврде да су на путу ка победи. Али ни једна ни друга се (још) не усуђују да победу и формално прогласе.

    Званично за сада, премда је све подложно промени, Бајден води с 253 освојена електорска гласа. Трамп их је сакупио 214, а за победу је потребно 270. Још се чека пребројавање преосталих листића и проглашење резултата у пет савезних држава — од Неваде и Аризоне на западу до Пенсилваније, Северне Каролине и Џорџије на истоку земље — у којима је разлика минимална.

    (Не)легални гласови

    Но није толики проблем у малим разликама у броју гласова, колико у начину на који се до њих дошло. „Зауставите превару!“, узвикује Трамп у својим објавама на Твитеру, које ова друштвена мрежа цензурише и забрањује њихово шеровање. „Нећемо дозволити крађу избора“, поручио је и у обраћању јавности из Беле куће, оптужујући своје противнике да „очигледно покушавају да почине превару“: „Ако пребројите легалне гласове, побеђујем лагано. Али ако рачунате и нелегалне гласове... Они покушавају да нам украду изборну победу.“

    Трамп је указао на бизарне ситуације у Детроиту и Филаделфији, где су демократе спречиле републиканце да присуствују пребројавању гласова; занимљивом игром случаја, управо је одатле, да преокрене резултат, стигао огроман број гласова у корист Џоа Бајдена.

    А сличних бизарности има још. Примера ради, у глуво доба изборне ноћи у држави Мичиген у Бајденову је корист изненада уписано 138.339 гласова и ниједан за Трампа, при чему треба имати у виду да се у укупан скор резултати уносе по бирачким местима. Што би требало да значи да је Бајден на многим местима, као да је у Северној Кореји, добио стопроцентну подршку. Или су избори заиста покрадени, уосталом, у складу са оном изјавом која се приписује Стаљину, а која каже да није битно ко гласа, већ ко броји гласове.

    Растанак од америчких вредности

    А Трамп сад тражи да се у бројање гласова укључи амерички Врховни суд, у којем би он требало да има већину.

    Да ли ће, на крају, суд одлучити ко ће бити наредни председник Америке? Шта се заправо догодило на председничким изборима у тој земљи? И каква је будућност због тога очекује?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар и социолог Слободан Рељић и професор међународних односа Срђан Перишић.

    „Изборна крађа је очигледна“, уверен је Слободан Рељић, „и представља сведочанство распада тог система. Демократски избори, у којима постоје јасна правила, представљали су једну од основних америчких вредности, од којих се она управо сад раставља“.

    Медијски преврат

    „Оваквих избора до сада није било“, сагласан је и Срђан Перишић. Он напомиње: „Реч је о покушају државног преврата, уз саучествовање медија, које је било очигледно када је свих 7 водећих телевизијских мрежа прекинуло пренос Трамповог обраћања јавности и то у моменту у коме је он рекао да је победио и да је сада у току покушај крађе избора. Уместо тога, гледаоци су могли да чују водитеље који им објашњавају да бивши председник лаже...“

    На сличан је начин и „Њујорк тајмс“ Трампове наводе о изборној крађи описао — без икакве провере и истраживања — као „нечувене лажи и клевете о изборном процесу“.

    Њујорк Тајмс
    © AFP 2020 / Emmanuel Dunand
    „Њујорк тајмс“ је Трампове наводе о изборној крађи описао – без икакве провере и истраживања – као „нечувене лажи и клевете о изборном процесу“.
    „Власници свих водећих медија су корпорације с којима је Трамп у сукобу. У данашњој Америци приватни интерес је себи подредио све јавне интересе, сматрајући да може да одлучује о свему. И тако су корпоративни медији — на основу овлашћења које су добили од својих власника, дакле, без икаквог демократског легитимитета — преузели право да одређују да ли председник говори истину или не“, објашњава Слободан Рељић, наглашавајући да је у суштини сукоба настојање да се „заштите приватни интереси, који државу користе како би негде покренула рат зарад увећања њихових профита. До сада је такав однос био прикриван, јер су пре Трампа председници били кооперативни“.

    „Ово што се сада дешава представља финале настојања ’дубоке државе‘ да спречи Трампа у обављању председничке функције, који траје већ четири године“, указује Срђан Перишић, а на сличном ће трагу и новинар Глен Гринвалд устврдити да постоји „дефакто савез медија, гиганата из Силицијумске долине и обавештајне заједнице“, чије је деловање сад и дефинитивно изашло на видело.

    Оптужбе и провера

    Поставља се питање, ипак, зашто треба веровати Трамповим тврдњама да је покраден.

    „Тешко је не поверовати Трампу“, одговара Слободан Рељић. „Уосталом, довољно је погледати графиконе, попут оних у Висконсину, на којима се види нагли пораст подршке за Бајдена када се дође до преко 90 одсто пребројаних гласова. Сви који имамо искуство у праћењу избора, знамо да такви обрти нису могући; као да је неко дошао и из камиона истоварио те гласове.“

    Срђан Перишић поставља контрапитање: „Ако је Трамп јавно рекао да су током дана стигле стотине хиљада листића и да је на свима заокружен Бајден, зашто се то не провери? То би било логично да се учини ако се ништа не крије, јер је то једини начин да се сумње елиминишу из јавне сфере. Овако, сама чињеница да се то не ради, представља јасан доказ да и те како има места за сумњу да се Бајдену накнадно додају гласови.“

    „’Дубока држава‘ сада је изведена на чистац. Она је доведена у ситуацију да мора да краде наочиглед свих. И то за њу саму није добро, јер побуна постаје неминовност“, додаје Рељић.

    Незаустављиви Трампизам

    Пре тога ће, ипак, морати да буде разрешено питање победника. А „Спутњикови“ саговорници сагласни су у процени да је Трамп у својим оптужбама отишао предалеко да би могао да мирно призна свој изборни пораз.

    „У свим кључним државама Трамп је покренуо судске поступке, уз наду да ће успети да их доведе до Врховног суда. ’Дубока држава‘ то не жели и покушаће да спречи такав след догађаја“, наводи Срђан Перишић.

    „Основно је питање ко ће се у том сукобу показати као јачи. Од тога сад и зависи даљи развој догађаја“, каже Слободан Рељић.

    „Али, како год да Трамп заврши, сигурно је да трампизам не може да се заустави. Отуда би евентуална победа против Трампа могла да буде само симболичка. А све то ће утицати и на даље слабљење утицаја Америке у свету, јер ће бити принуђена да се бори за сопствени опстанак“, предвиђа Рељић и скреће пажњу на прогнозу магазина „Њујоркер“ да Бајден, и ако победи на изборима, „никако неће моћи да влада црвеном (републиканском) Америком. Једноставно, свесни су да не постоји везивно ткиво у том друштву, које и даље може да га држи на окупу“.

    ​На сличан начин и либерални портал „Аксиос“ предвиђа настанак „Разједињених Држава“ (уместо Сједињених) и наводи да би „земља могла да буде суочена с парализујућом политичком склерозом, па чак и позивима на сецесију“, јер су овим изборима, како год да се окончају, „настављени трендови све жешће поларизације“...

    „Председнички избори у Америци некада су описивани као спектакл демократије. А сада би могли да се покажу као почетак неке врсте грађанског рата у Сједињеним Државама, које остају дубоко идеолошки подељене. А ако у једном друштву нема консензуса чак ни око основних питања, оно иде у раскол“, каже Срђан Перишић и закључује: „За утеху остатку света, па и нама, јесте то што такве Америке нећемо морати да се плашимо, јер она више неће имати унутрашње снаге да буде светски хегемон.“
    Тагови:
    председнички избори у САД, Доналд Трамп, Нови спутњик поредак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога