Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    14153
    Пратите нас

    Украјина жели да модернизује своје ваздушне снаге. Којим ће путем кренути: хоће ли дати задатак својим конструкторима авиона, рачунати на сарадњу са Турском или ће можда испунити снове о куповини америчких бомбардера пете генерације? Спутњик је размотрио све могућности.

    Командант ваздушних снага Украјине Сергеј Дроздов у интервјуу за „РБК-Украјина“ говорио је о перспективама за развој војне авијације.

    Украјина не жели да поправља совјетску технику?

    Суштина је следећа:

    Ваздушне границе Украјине се штите техником која је произведена у периоду од 1968. године до 1991. године.

    Од стицања независности, земља није добила ниједан нови војни авион.

    Украјини је потребан један тип вишенаменског ловца који ће заменити све совјетске ловце, јуришне авионе и бомбардере.

    Да би створила свој прототип вишенаменског ловца, Украјини је потребно најмање 10 година и најмање 10 милијарди долара.

    Кијев нема толико времена ни новца, као што нема ни одговарајуће научне базе ни искуства.

    То значи да је неопходно купити такве авионе од партнерских земаља, што је и наведено у „Стратегији развоја Ваздушних снага Украјине до 2035. године“.

    Заиста, сада је у саставу Ваздухопловних снага Украјине техника која је произведена у совјетско доба. Реч је о борбеним авионима Су-25, Су-24М, МиГ-29, Су-27, Су-24МР, који су прошли поправку и делимичну модернизацију, али их то није учинило новим авионима. Овај авио парк задовољава тренутне потребе Ваздушних снага Украјине, али за неколико година војска ће се суочити са озбиљним проблемима, јер се техника не може довека поправљати. У наредних неколико година Украјина ће морати да реши питање куповине моћног авиона. Генерал-пуковник Сергеј Дроздов је поводом овога рекао следеће: „Наравно, ваздушне снаге би хтеле да имају модерну технику попут америчког Ф-35, наши пилоти сањају да лете таквим авионима“.

    Истовремено, војни званичник на високом положају позвао је да се ствари сагледају са реалне стране и као пример навео Пољску, која је, иако је већ дуго стратешки савезник САД-а и пуноправна чланица НАТО-а, „тек сада могла да започне да говори о добијању ових авиона“. Није баш јасно зашто Дроздов каже „тек сада“ када је пољски министар одбране Маријуш Блашчак потписао уговор о куповини Ф-35 крајем јануара 2020. године, али то не мења суштину ствари.

    Хајде да видимо како би могла изгледати модернизација Ваздушних снага Украјине.

    Нови Ан-178 и Ан-132 уместо застарелих модела

    Најједноставније шта се може урадити је модернизација војно-транспортне авијације. У Кијеву се налази један од водећих светских конструкторских бироа војно-транспорних авиона: Авијацијски научно-технички комплекс „Антонов“. Авиони породице „Ан“ се користе као транспортне летелице широм света: то су Ан-26 и Ан-30 релативно мале тонаже, средњи транспортни авиони Ан-12 и тешки авиони Ан-22, Ан-124 „Руслан“. А такође и највећи светски транспортни авиони Ан-225 „Мрија“ који је у априлу, током пандемије, доставио у Пољску из Кине (уз пуњење горива у Казахстану) маске, лекове и друге медицинске производе.

    Највеће успехе украјински конструктори су постигли у „средњој тежини“. Наиме, 2015. године први лет је извео нови транспортни авион Ан-178, који у будућности треба да замени једног од највећих и најтражених „застарелих авиона“ — Ан-12. У медијима је било пуно информација о снабдевању Ан-178 и за Министарство унутрашњих послова, и за Националну гарду Украјине и за извоз, али до сада ниједан такав „Ан“ није ушао у експлоатацију. За замену авиона „АН“ у класи мале тонаже, могуће је промовисати Ан-132 са турбопропелерским мотором, који би се економски могао показати као сасвим адекватна алтернатива за  прилично распрострањене Ан-26 и Ан-30. Генерално, уз успешан сплет околности, Украјина може брзо и без проблема решити питање поновног опремања парка војно-транспортне авијације.

    Турска има ловце, а Украјина моторе

    Хеликоптери се не помињу у поменутој „Стратегији развоја Ваздушних снага Украјине до 2035. године“, са изузетком транспортне верзије Ми-8. Међутим, с обзиром на тенденцију десовјетизације украјинске војске (а украјински борбени хеликоптери су се такође производили у совјетско доба), може се претпоставити да ће Кијев, ако обнови парк хеликоптера, то учинити америчким или европским моделима. Теоретски, то би могле бити модификације америчког хеликоптера McDonnell Douglas AH-64 Apache или европски Eurocopter Tiger. Али не бих искључио изненађења. На пример, сарадњу по овом питању између Украјине и Турске и куповину ударног хеликоптера TAI/AgustaWestland T129 ATAK. Ово изгледа сасвим реално у контексту сарадње двеју земаља у производњи данас популарних беспилотних летелица Bayraktar Akıncı.

    Руски вишенаменски авион пете генерације Су-57
    © Sputnik / Михаил Воскресенский
    Турски ловац пете генерације TF-X, чија се премијера очекује 2023. године, ако уђе на међународно тржиште, могао да постане конкурент Су-57.

    Вреди обратити пажњу на сарадњу са турским партнерима у контексту главног задатака, а то је проналажење мултифункционалне летелице, о чему је говорио украјински генерал-пуковник Дроздов.

    Турска има прилично амбициозан пројекат сопственог ловца пете генерације TF-X (Turkish Fighter Experimental), чија се премијера очекује 2023. године. У Русији су чак изјавили да би овај авион, ако буде конструисан и уђе на међународно тржиште, могао да постане конкурент Су-57.

    Истина, постоји врло озбиљан проблем: Турци немају развијену технологију за производњу мотора и надају се међународној сарадњи. Турски државни информативни портал TRT Haber, анализирајући недавно потписани споразум између Кијева и Анкаре у области одбране, наводи мишљење војног експерта Анила Шахина: „Имамо мањак технологија, посебно у области авионских и ракетних мотора. С тим у вези, може се рећи да споразум потписан са Украјином отвара пут за технолошки пренос и заједничку производњу мотора“.

    Украјина има искуства у области која занима Турке и ова опција не изгледа безнадежно. Засада се нема шта додати.

    Ф-35 против „претње са Истока“

    „А шта је са Ф-35“?, питаће читалац који је почео да чита овај текст због америчког авиона.

    Подсетимо, Пољска је купила 32 авиона Ф-35 за 4,6 милијарде долара. Наравно, ми не можемо ни теоретски да претпоставимо какав би уговор САД могле да понуде Украјини, али фокусирајмо се на горе наведени износ. У нацрту (иначе рекордног) војног буџета Украјине за 2020. годину предвиђено је 8,66 милијарди долара за програме Министарства одбране.

    Јасно је да је могућ договор о плаћању на рате и заиста је сваки уговор индивидуалан, али у сваком случају овакав договор није јефтин. Ако се бира рационалније, тада би, на пример, актуелна модификација Ф-16 или Ф-18 могла бити добра опција за Кијев. Да, ови авиони ће бити мало једноставнији по својим могућностима, али удобнији у погледу буџета и континуитета генерација, у поређењу са тренутним авио парком Украјине. Овде бих размотрио и шведску верзију Saab JAS 39 Gripen. Авион је знатно јефтинији од Ф-35 и има сасвим пристојне карактеристике, иако се сматра да је бар за пола генерације једноставнији. Али ово је врло добар избор у погледу критеријума „цена/ефиксност“.

    Амерички војни авион Ф-35 Лајтнинг II полеће са војне базе Едвардс у Калифорнији
    Ф-35 припада петој генерацији ловаца-бомбардера и у комбинацији са генерално обновљеном инфраструктуром украјинских оружаних снага, могао би да реши питање квалитативне конфронтације са Ваздухопловним снагама Русије.

    Међутим, и даље верујем да, с обзиром на тренутну ситуацију, Украјина, да дође до овакве ситуације, не би бирала ослањајући се на финансијске, већ на политичке разлоге. А тада Ф-35 нема конкуренцију. Један од главних аргумената (и разлога за попусте) може бити улога Украјине као предстраже против „претње са Истока“ (што се очекује од Пољске). Овај приступ ће готово сигурно користити, ако наравно, таква реторика остане релевантна до тренутка када почну конкретни разговори о питањима обнављања авио-парка земље.

    Доста је речено о предностима и манама Ф-35. Не може се порећи да је реч о модерном мултифункционалном борбеном авиону који је првобитно интегрисан у информациону инфраструктуру будућих борбених операција. Чињеница да ће се примењивати у суседној Пољској је додатни адут, јер ће омогућити размену искустава у обуци пилота, одржавању и раду нове „прекоморске“ технике.

    Украјина ће платити САД-у, али да ли ће дати гаранцију?

    Москва би такође требало да размисли о овом сценарију. Ф-35 припада петој генерацији ловаца-бомбардера и у комбинацији са генерално обновљеном инфраструктуром украјинских оружаних снага, могао би да реши питање квалитативне конфронтације са Ваздухопловним снагама Русије, које су тренутно наоружане углавном авионима генерација 4 и 4+. Наравно, „украјинским“ Ф-35 ће се највероватније супротставити руски Су-57 пете генерације, али велико је питање колико ће „Сухоја“ до тог тренутка бити предато војсци.

    Говоримо свакако о теоретском сукобу, који се може догодити најраније за пет до десет година, јер претпостављам да Украјина неће моћи раније да добије Ф-35. У сваком случају, за такву одлуку ће бити потребна пре свега политичка воља америчког руководства, помножена са финансијским могућностима Кијев, као и одређене гаранције Украјине. Гаранције да се никада, чак ни у кошмарном сну, ово оружје неће користити против његових твораца.
    Тагови:
    Ф-35, бомбардер, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога