Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3147
    Пратите нас

    О идеји да се опорезују плате запослених који раде од куће јер имају ниже трошкове, свакако треба размислити и у Србији, али без директног преписивања рецепата других земаља, сматрају саговорници Спутњика.

    Немачка „Дојче банка“ предлаже да се уведе нови порез од пет одсто на плате радника који раде од куће, истичући да је такав начин рада „експлодирао“ током пандемије вируса корона. Тако добијен новац би био усмерен запосленима који не могу да раде од куће и зато имају веће трошкове, или онима са најнижим примањима.

    У Србији 15 одсто ради од куће

    На питање Спутњика колико је ова идеја изводљива код нас, председник Покрајинског одбора гранског синдиката Независност Милојица Живковић напомиње да је према подацима из 2019. године, у Србији од куће радило око 134.000 радника. Незванично, тај број се у 2020. години од априла са пандемијом вируса корона попео на више од 400.000, што, како напомиње, чини око 15 одсто запослених у Србији.

    „Што се тиче идеје из Немачке, сматрамо да је пре дефинисања било каквог предлога за Србију неопходно да ова тема буде предмет трипартитног дијалога на највишем нивоу, односно као тема за дневни ред Социјално-економског савета Србије. Пре тога би било добро сачинити свеобухватну анализу за Србију, која подразумева информацију о укупном броју запослених који тренутно ради, али би и у перспективи радили ван просторија послодавца“, каже Живковић.

    рад од куће
    © Фото : Pixabay
    Преписивање страних рецепата за опорезивае рада од куће без детаљних анализа о таквом раду у Србији било би неодговорно.

    Он, притом, напомиње да су једнако важни и подаци о дисперзији, распореду овакве врсте рада по секторима, односно делатностима, затим по величини предузећа, као и у односу на власничку структуру, колико је тако запослених у приватним, колико у јавним предузећима.

    Прво анализа

    Те податке, истиче наш саговорник, свакако треба употпунити онима о зарадама и трошковима везаним за рад, чиме би се добили финансијски индикатори, на основу којих је могуће предлагати различите варијанте процентуалног повећања или смањивања пореза на зараде, а самим тим и укупни макро и микроекономски и социјални ефекти увођења оваквог пореза.

    Било какво преписивање некаквих рецепата других земаља пре такве анализе мислим да не би било одговорно, каже Живковић и напомиње:

    „Сматрамо да је потребно да се о овоме питању води дијалог како са економског, тако и са социјалног становишта, јер са једне стране је неспорно да послодавци имају мање финансијске трошкове због рада од од куће, а са друге стране запослени који не раде од куће, који долазе на посао, свакодневно су изложени повећаном стресу и ризику од заражавања, почев од путовања на посао и са посла, а посебно приликом обављања радних активности у неким делатностима као што су здравство, трговина, угоститељство, саобраћај, прехрамбена индустрија“, каже Живковић.

    Он зато сматра да је предлог о опорезивању и преусмеравању тих средстава, поготово онима са најнижим зарадама, правичан и оправдан, али и да треба решити четири основна проблема које је до сада показала наша пракса рада од куће, који Закон о раду омогућава.

    Ако буде на Западу, ето га и код нас

    Рад од куће, карантин, илустрација
    Ако предлог о опорезивању плата за рад од куће буде прихваћен у Америци и Западној Европи, сигурно ће и код нас уследити нека варијанта тог типа.

    Ти проблеми се тичу недефинисаног радног времена рада од куће, прекомерног надзора послодавца, изостанка компензације односно надокнаде за рад сопственим средствима попут употребе приватног рачунара, интернета, намештаја, а постоје и недоумице око осигурања од повреде на раду, каже Живковић.

    „Ако то буде прихваћено у Америци, у Западној Европи, сигурно ће и код нас бити нека варијанта. О томе треба озбиљно размишљати, али државе које имају разрађен систем социјалних карата, могу да одвоје оне који су сиромашни од оних који нису сиромашни, или нису толико угрожени. Ми, нажалост, немамо такве податке“, каже за Спутњик дугогодишњи председник Уније послодаваца Србије, а сада њен почасни председник Небојша Атанацковић.

    Иако сматра да о тој идеји ваља размислити, каже да би то кроз опорезивање било необично решење.

    Зараде се увек могу у договору са запосленим повећавати, или смањивати, с тим да не могу ићи испод минималних, јер је та категорија законом одређена и не сме се дирати. Али све зараде које су преко минималне, могу се мењати договором. Неко од запослених ће рећи да хоће да ради од куће, па и да му плата буде пет или 10 одсто мања“, сматра Атанацковић.

    У сваком случају, тренд раста рада од куће који је био приметан и пре пандемије, а сада је додатно изнуђен овом ситуацијом, добиће на замаху када она прође, оцена је нашег саговорника.

    О томе сведоче и анкете на које се позива „Дојче банка“, у којима је велики број запослених навео да би и после пандемије наставио са радом од куће, а трећина би тако радила два дана недељно.

    Немачки рецепт за опорезивање рада од куће
    Рад од куће
    © CC0 / Pexels/Anastasia Shuraeva
    Уз неке мане које рад од куће има, корист је ипак већа јер људи мање троше на превоз, храну, одећу, на дружења са колегама.

    Према предлогу ове банке, порез би плаћао послодавац уколико наложи запосленом да ради од куће, док би запослени сам сносио намет уколико би рад од куће била његова воља. Плаћања пореза не би било само у случају када држава позове на рад од куће.

    Немачки банкари тврде да овакав порез ни запослени ни фирме не би осетили, јер би он био у складу са трошковима које изискује рад из фирме.

    Оцењено је да је, уз неке мане које рад од куће има, корист ипак већа, јер људи мање троше на превоз, храну, одећу, на дружења са колегама... али самим тим и мање доприносе економији.

    Према рачуници банке, захваљујући овој мери, радници са ниским примањима у Великој Британији би могли да рачунају на додатних по 2.000 фунти годишње. У Немачкој, где 12 одсто запослених прима минималац, то би износило 1.500 евра по раднику, а у САД где је 29 милиона радника који не могу да раде од куће, а зарађују мање од 30.000 долара годишње, помоћ би била 1.500 долара по особи.

    Тагови:
    кућа, рад, плата, порез
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога