Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 352
    Пратите нас

    Пад економске активности условљен пандемијом вируса корона не оставља простор за значајнији процес приватизације предузећа у Србији и сигурно је да ће купац и нови власник у овим околностима рачунати на већи финансијски ефекат.

    Ово каже за Спутњик економиста Божо Драшковић поводом најављене приватизације преосталих предузећа у Србији.

    Врата која је за приватизацију „Петрохемије“ отворио руски „Гаспром“, тако што је недавно са нашом страном формирао тим који ће се тиме бавити, покренула су ових дана и питање приватизације осталих фирми које на то чекају.
    Таквих је укупно 78, а на ту обавезу нас је недавно подсетио и ММФ. Према информацијама објављеним на сајту Министарства привреде, од тих 78 предузећа само за једу фирму је у току јавни позив, док су преосталих 77 у поступку анализе и припреме јавног позива.
    Какво интересовање за њих постоји, показаће управо јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости. Тренутне процене су да би у процес приватизације могло да уђе 38 предузећа, док би се за њих 40 купац највероватније тражио из стечаја.

    Бројна предузећа могла би да добију власнике током короне

    Министарка привреде Анђелка Атанасковић најавила је да је планирано да у идућој години буде објављен јавни позив за 12 предузећа за која се сматра да би могли да нађу стратешке партнере. Остали су у тежем положају јер имају нерешена имовинско-правна питања, па ту и држава мора да помогне.

    Јумко шије маске
    © Tanjug / JOVO MAMULA
    За предузећа која нису на терету државе, а чекају приватизацију, попут Јумка, није неопходно да се пошто-пото тражи купац.

    Ове године је и корона зауставила процес приватизације. Пре њеног избијања, у плану је било да се огласи продаја МСК Кикинда, „Петрохемије“ Панчево, „Ласте“ Београд, „Јат апартмана“ Копаоник, „Јадрана“ Нова Гајдобра, „Крушика пластика“ Осечина, „Рудника“ Ковин, „Југословенског речног бродарства“, „Севертранса“ Сомбор, ИП „Рад“ Београд… Зато се поставља питање у којој мери је у ситуацији када се крај пандемији још не види, могуће наћи адекватног купца.

    „Лоше околности су пад економске активности условљен пандемијом вируса и нема простора за неки значајнији процес приватизације. Постоје начини да се обавља приватизација и у оваквим околностима, али се постиже нижа цена, односно већи ефекат за купца, јер сваки купац рачуна своју економску исплативост и неопходан временски период прилагођавања“, објашњава Драшковић за Спутњик.

    На питање шта би у садашњим околностима требало да буде успешна приватизација од које ће сви имати неку корист, он истиче да би корист за државу била да иде најкраћим путем како не би морала да издваја средства за подршку тим предузећима, што би значило мањи притисак на буџет. Интерес радника је, каже, ако је могуће да се удоме и да макар неки имају могућност да раде.

    Неће се тражити купац пошто-пото

    Министарка Атанасковић је ових дана посетила „Симпо“ и „Јумко“, две фирме које су на списку за приватизацију за које се сматра да имају изгледа да нађу стратешке партнере. Она је у Врању напоменула да „Јумко“ није на терету државе, да се сам издржава и да зато није нужно да се одмах пошто-пото тражи купац, већ да се нађе адекватан који би омогућио боље услове и додатно запослио младе људе.

    То ће очигледно и бити логика прављења листе приоритета за приватизацију.

    Драшковић је пак уверен да би за нека од тих предузећа могао да буде расписан конкурс за професионални менаџмент који би их ревитализовао и практично довео у бољу кондицију док не отпочне поступак приватизације.

    Где су толики менаџери

    Књиге и уџбеници
    © Fotolia / Xy
    На разним факултетима школујемо толико стручњака за менаџмент, а да нисмо у стању да формирамо успешан менаџмент у неким од могућих предузећа пре приватизације.

    Професор на Београдској банкарској академији сматра да је била погрешна дугогодишња мантра — приватизуј да би било ефикасно.

    „Морате да имате стратегију шта држава треба да задржи за себе и под својом контролом и на који начин, без обзира шта ММФ каже. После неколико година, ММФ ће казати нешто друго када се промене околности. Али ово отвара један други аспект и друго питање. Невероватно је да ми школујемо толико стручњака за менаџмент на разноразним факултетима, а да нисмо у стању и нисмо способни да формирамо успешан менаџмент у неким од могућих предузећа пре приватизације“, истиче Драшковић.

    Он, такође, сматра да ће и потенцијални купци преосталих фирми, поготово у време пандемије, тражити за себе и веће погодности и вероватно, као и у случају инвестиција, да у наредне две-три године држава помогне опстанак радних места са пет или десет хиљада евра по запосленом.
    Драшковић истиче да би ваљало видети који су стварни ефекти тих државних субвенција и да би требало спровести озбиљно истраживање да би се видело где су биле грешке, где нису, шта је добро урађено, а шта није, што би било од помоћи при предузимању наредних корака.

    Тагови:
    Србија, пандемија, приватизација
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога