Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3324
    Пратите нас

    Србија има одличан здравствени систем који вуче из старе Југославије, треба нам још неколико хиљада запослених, али и стално занављање кадра који би у наредних неколико година морао да добија знатно веће плате. Тако бисмо колико-толико спречили миграције, сматра председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић.

    Он за Спутњик истиче да је Србија према европским земљама увек била у заостатку по броју кадрова, у односу на број пацијената, што је сада пандемија коронавируса оголила.

    Корона убрзала ствари – Србији треба још 2000 здравствених радника

    И пре него што је 2014. донет Закон о забрани запошљавања у јавном сектору,  било је ограничења у запошљавању због санирања јавних финансија. Ta oграничења практично трају од 2009. од када је, до доношења закона, сваке године владином уредбом био прописан максималан број запослених у свакој од јавних институција.

    „Пре пандемије забрана запошљавања бар што се тиче здравства, на неки начин је била покривена новим запошљавањем по стриктном кадровском плану Министарства здравља, тако да се та нека бројка увек обнављала. Корона је убрзала ствари и након избијања пандемије, примљено је између три и четири хиљаде радника у здравству“,  истиче Илић.

    Он напомиње да је погубна била политика до 2013. године да се лекарима не дају специјализације, што се сада показало као једна од најгорих одлука бивших здарвствених власти.

    Здравствени радници у болници за инфективне болести у Волгоградској области Русије
    © Sputnik / Кирилл Брага
    Политика до 2013. године да се лекарима не одобравају специјализације је била погубна. Зато данас немамо довољно анестезиолога и инфектолога.

    „Ми сада немамо довољно анестезиолога, епидемиолога, да бисмо могли да уђемо равноправно у коштац са овом епидемијом. Од априла је почело убрзано запошљавање по наредби министра здравља, али ти здравствени радници морају прво да прођу обуку. Ако се овако настави, нама би требало још неколико хиљада запослених да можемо и касније, када не буде пандемије, да квалитетно лечимо грађане,“ каже саговорник Спутњика.

    Стално занављати кадрове

    Илић сматра да се и после пандемије мора инсистирати на занављању кадрова, јер људи одлазе у пензију, у иностранство. Генерално, каже он, требарадити на очувању јавних служби, јер је ово време показало ко једини може да се одупре пошастима.

    „Сада нам треба још здравственог кадра, али и нездравственог, без кога здравствени систем не може да ради. Убрзано се примају људи, према најновијим информацијама, овде у Нишу смо примили више од 200 људи, 1100 људи је примљено у Клинички центар Србије и тај кадар не иде одмах у ковид болнице где су искуснији здравствени радници“,  напомиње председник Гранског синдиката „Независност“.
    По мишљењу Илића, сви који су у време пандемије добили посао требало би да буду примљени у стални радни однос:
    „Ми смо неколико дана пре избијања епидемије, за коју нисмо знали, тражили од владе и министарства здравља да  подигну плате здравственим радницима, да просечна плата сестре буде 800-900 евра, а да плата лекара буде 1700-1800 евра,“ напомиње наш саговорник.

    Већим платама против одлазака

    Евро
    © Flickr / Dennis Skley
    Осим запошљавања, лекаре и медицинске сестре би у земљи могло да задржи значајније повећање плата.

    Он подсећа да се Румунија по уласку у ЕУ суочила са великим проблемом одласка здравствених радника и да им је и на веће износе од ових подигла плате и тако зауставиола миграцију.
    По оцени Илића, међутим, чак ни то није довољна гаранција за останак у земљи, јер одлазак у иностранство неће бити сасвим заустављен. Битан је, каже, и социјални моменат, имају ли стан, у каквим условима живе и здравствени и нездравствени радници у здравственом систему.
    Илић поздравља повећање плата које су од почетка пандемије добили здравствени радници, које ће од 1. јануара бити опет увећане за пет одсто, а посебно најаву владе да ће размотрити могућност да до 2025. буду достигнуте зараде од око 800 евра за медицинске сестре и око 1800 за лекаре.

    Похвално је учешће приватног сектора

    На питање шта српско здравство у наредних четири-пет година може да достигне, наш саговорник каже да би реално било да још повећамо број запослених у здравству, али и додаје:

    „Најважније је да имамо одличан систем. Болнице и домови здравља су добро распоређени и то не треба мењати.  Нисмо ми против приватног сектора, али сада се показало да приватни сектор једноставно тражи профит, а здравље не треба да буде гледано кроз профит“.

    Он истиче да је Србија једна од земаља чије здравство има најмањи проценат приватног сектора што је, како каже, похвално и са таквом тенденцијом треба наставити.
    У здравству је, како напомиње, било 128.000 запослених пре пандемије, а сада је та бројка повећана. Ту негде око 135.000 би била нека мера да би оптимално могли да покријемо све структуре пацијената. Мада, наравно, увек треба тежити томе да нам болнички кревети буду празни, закључује Илић за Спутњик.

    Тагови:
    миграције, плате, Запошљавање, здравство
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога