Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11484
    Пратите нас

    Попис становништва у Словенији требало би да буде спроведен следеће године. Иако би тиме напокон могло да се утврди колико Срба и православаца живи у тој земљи, то се можда неће десити, јер би попис требало да се спроведе без изјашњавања о верској и националној припадности. Савез Срба Словеније покушаће да то промени и Србима обезбеди већа права.

    Због законских промена и регулативе ЕУ, у Словенији се попис становништва годинама спроводи искључиво статистички, без вођења евиденције о верској и националној припадности становништва. Последњи попис који је бележио и то спроведен је 2002. године. Тада је утврђено да тамо живи скоро 40 хиљада Срба, који су у том тренутку представљали два одсто становништва.

    Иако није познато колико тачно Срба тренутно живи у Словенији, чињеница је да смо најбројнијa мањинскa националнa заједница у тој земљи. Према појединим проценама, наших људи тамо има и до 150 хиљада, а за разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, немају статус националне мањине, па им индивидуална и колективна права нису загарантована.

    Грађани са српском заставом
    © Sputnik . Тања Валич
    Срби по бројности одмах иза Словенаца, а нису национална мањина

    Битка за права Срба у Словенији

    Председник Савеза Срба Словеније Владимир Кокановић каже за Спутњик да ће се они ових дана обратити Влади Словеније и тражити јој да размотри промену прописа о попису становништва, како би сви људи који тамо живе могли да се изјасне о верској и националној припадности.

    „За нас је важно да словеначка Влада покрене процедуру. Да би дошло до измене регулативе и Закона, то мора да се изгласа у парламенту Словеније. Не верујем да ће се то разматрати до краја године, али важно је да се покрене иницијатива. Очекујемо од словеначке Владе да размотри нашу ситуацију“, истиче Кокановић и додаје да је изјашњавање по верској и националној основи у складу са Уставом Словеније.

    Генерални секретар Савеза Данијел Игрец напомиње да недостатак званичних података о броју Срба у Словенији отвара простор за манипулације с реалним бројем наших људи у тој земљи, те да је изјашњавање о верској и националној припадности од стратешког значаја за српску заједницу, јер би помогло напорима да Срби у Словенији остваре већа права, попут добијања двојног држављанства и статуса националне мањине.

    „Ми не причамо само о правима и интересима српске заједнице, већ и шире. Ми тражимо да то право буде признато свим народима у Словенији, па и Словенцима. У том погледу, охрабрују нас поруке које долазе из дела владајућих структура у Словенији, да је неопходно да се та могућност поново уврсти у попис. Осим тога, покушаћемо да покренемо поступак за добијање статуса Савеза у јавном интересу, чиме бисмо стекли право на одређена средства из буџета за промоцију наших културних и образовних делатности“, предочава Игрец.

    Ни у Аустрији ни у Црној Гори Срби немају статус националне мањине, за разлику од оних у Хрватској и Албанији, док су само у Босни и Херцеговини конститутивни народ. У Србији је изјашњавање националне и верске припадности могуће, али није обавезно.

    Попис и изградња православног храма

    Заједно с нашим људима у Словенији, у незавидном положају је и Српска православна црква. Након Другог светског рата, у тој земљи је од три православне цркве остала само једна, у Љубљани. Иако су у марту прошле године у Копру освештани крст и земљиште на ком је требало да почне градња новог православног храма, то се није догодило, након што је градоначелник тог града промењен.

    Освештавање земљишта на којем ће бити изграђена православна црква у Копру
    Јереј Дејан Мандић
    Освештавање земљишта на коме ће бити изграђен православни храм у Копру

    На питање да ли ће омогућавање изјашњавања о верској и националној припадности на попису подстаћи изградњу храма и побољшати положај СПЦ у Словенији, Кокановић каже:

    „Изградња храма не би смела да се уопште доводи у питање. Верујем да до сада то није оспоравано из лоше намере. Ако се изборимо за наше право на попису, сматрамо да ће то у одређеној мери поправити положај Цркве и помоћи изградњи храма, али подвлачим да, без обзира на попис, то не би смело да се доводи у питање.“

    Уведени часови српског језика

    У Словенији је ове године ипак остварен један помак када су у питању права Срба. Од октобра је у школство уведена допунска настава српског језика, за коју се пријавило око 1.500 деце.

    „Настава се тренутно спроводи путем платформе ’Зум‘. Министарство просвете Републике Србије на редовном конкурсу је изабрало осам наставника. Тај наставни кадар тренутно се налази у Словенији и наше малишане учи о српској традицији, култури, историји и ћириличном писму“, предочава Кокановић и напомиње да је и СПЦ одиграла значајну улогу у омогућавању наставе.


    Погледајте: Колико су Срби свесни свог националног идентитета?

    Прочитајте још:

    Тагови:
    попис становништва, Словенија, Срби
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога