Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    63695
    Пратите нас

    У статистичке податке можемо веровати или не веровати, али не веровати да постоји вирус корона у тренутку када се на лечењу налази велики број тешких болесника и када свако зна некога ко је оболео или преминуо од вируса корона је ментално неприхватљиво. Онај део популације који не верује да постоји вирус корона је неодговоран, незрео или застрашен.

    Овим речима социјални психолог Весна Томић коментарише резултате два истраживања, према којима трећина популације у Србији не верује у постојање вируса корона.

    Истраживања су, независно једно од другог, радили организација „Глобсек“ и „Београдски центар за безбедносну политику“ (БЦБП) и њихови резултати се готово у потпуности поклапају — трећина грађана Србије не верује или има озбиљне сумње у постојање вируса корона и пандемије повезане са њим, те да се ради о „лажној“ болести.

    Трећина Срба не верује да постоји вирус корона

    Према речима докторке Томић, овакав резултат био би разумљив да се ради о почетним фазама пандемије, јер је негирање, односно одбијање и неприхватање проблема прва фаза реаговања на стресну ситуацију.

    „Оно што ми је чудно је то што епидемија сувише дуго траје. То обично важи за оне стресове који су кратког даха, када се сазнаје да је неко преминуо или је болестан и тако даље“, каже она.

    Због тога докторка Томић сматра да се ради о неодговорности, незрелости или застрашености. Не веровати у постојање вируса корона је, према њеним речима, апсурдно.

    Одбрамбени механизам

    Са друге стране, Никола Божић из истраживачке станице „Петница“ овакве резултате истраживања објашњава одбрамбеним механизмима које људи развијају у ситуацијама као што је ова у којој се човечанство налази ове године.

    „То су покушаји да се створи одбрамбени механизам и да се настави живот у сигурном окружењу какво је постојало пре појаве вируса корона. Теорије завере олакшавају човеку да прихвати да нешто организовано стоји иза појава које су потпуно случајне и резултат су природних процеса. У случају када је све потпуно неизвесно и када је последица природних процеса, нико не може да гарантује срећан крај као у неком јефтином филму“, оцењује он и додаје да се то управо сада дешава — људи одбијају чињеницу да постоји проблем, одбијају чињеницу да се сусрећемо са нечим врло опасним, што угрожава појединачне животе и јавно здравље.

    „На тај начин се гради одбрамбени механизам, иако око себе видимо комшије, пријатеље, родбину који су извесно болесни, а сигуран сам да свако у Србији познаје неког коме је неко преминуо од последица короне“, каже Божић.

    Медијска лопта кад једном крене, не може да се заустави

    Сујеверје, затуцаност, неодговорно понашање јавних личности и медија лежи у корену тога да тако велики проценат грађана Србије не верује у постојање вируса корона, сматра редитељ и стручњак за медије Станко Црнобрња. Требало је да медији „подвуку црту“ и да од опасности од вируса короне не праве шалу. Међутим, догодило се супротно — зарад већег тиража, гледаности или кликова, у медијима су се појављивали ликови који о вирусу корона нису говорили као озбиљној опасности.

    „То је лопта која када крене, не може да се заустави, јер нема моралне снаге и етичке вертикале која може да каже како треба да се ради. Просто, више нема критеријума и сви раде шта хоће“, каже Црнобрња.

    И источњачки народи дубоко су сујеверни — сујеверје је веома укорењено у Кини, Јапану или Кореји, али ти су народи, према Црнобрњиним речима, задржали своје историјске моралне и етичке критеријуме.

    „Не желим да говорим о томе јесу ли они добри или нису, али их имају. А ми их фактички немамо. То је то. Јер код нас не постоји нека институција од ауторитета која може нешто да каже, а да после два дана не буде развучена преко таблоида. Ту је проблем због кога долазимо до резултата да тридесет одсто људи у Србији не верује у постојање вируса корона“, сматра Црнобрња.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    истраживање јавног мњења, истраживање, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога