Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11482
    Пратите нас

    У времену када бројни страни и домаћи стручњаци непрекидно понављају мантре о дистанци због вируса корона, Срби као да никада нису били ближи једни другима на најважнијој теми. Ујединиле су их акције прикупљања новца за лечење тешко болесне деце у иностранству.

    У прикупљању помоћи за Мињу, Лану, Анику и осталу децу која још нису отпутовала на лечење, емпатију и хуманост прво су показали људи који су се повезали преко друштвених мрежа, апелима за помоћ прикључили су се и званични медији, лобирају познати писци, уметници, спортисти, политичари са свих полова, власт и опозиција.

    Појавио се цео спектар система помоћи, поред уплаћивања новца путем СМС поруке, људи продају очуване личне ствари, чак и куће.

    Срби се зближили због деце

    Немања Угрешић, бајкер из Београда, први мотор продао је за малу Софију. Сада је за Оливера огласио хонду, са почетном ценом од 10.000 евра. Бави се прерадом старих мотоцикала, њу је прву урадио, па каже да сентиментална вредност овог мотора не може да се мери новцем.

    „Ово је моја лична потреба да нешто урадим, да не дозволим да ниједно дете буде болесно, свако има право на свој животни пут, на свој избор. Људски сам реаговао, јер не знам како родитељи те деце могу сами да се изборе у овом времену и да скупе два и по милиона долара. То је за мене потпуно неприхватљиво, да лек за људски живот, поготово дечји, може толико да кошта“, каже Угрешић за Спутњик.

    Какав је то свет који за лечење детета тражи два и по милиона долара? Психолог Влајко Пановић каже да је то свет коме Срби не припадају, јер не припадају западној цивилизацији у којој је човек окренут искључиво себи.

    „Нисмо се дали психологији штапа и шаргарепе, оних који за добро увек очекују да нешто и добију. Јесмо начети, али ово што се дешава са прикупљањем новца за болесну децу је наш процес враћања себе себи“, каже Пановић.

    Спознаја усред пандемије

    Он додаје да је Србе често сачувала њихова специфична неорганизованост и непоштовање правила, али да смо у време пандемије постали свесни да смо ограничена бића, да нам је ограничено време трајања и да се и због тога враћамо суштинским вредностима.

    Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

    Објава коју дели Humanitarne.licitacije (@humanitarne.licitacije)

    „Окружени смрћу, постајемо више свесни пролазности, а ту је и страх од свакодневне угрожености, ту је део корена саосећајности коју смо одувек имали. Захваљујући медијима који му испирају мозак, човек је у томе почео да се губи. Сада се нарочито манипулише страхом, то доводи човека до стања слуђености, па и агресивности. Тако да, хвала Богу, окренули смо се солидарности, има наде за нас“, истиче Пановић.

    Пре два месеца када је Спутњик писао о Фејсбук групи „Буди хуман — хуманитарне лицитације“, у којој људи продају ситнице и нуде своје занатске услуге, дневно се сакупљало девет, а данас више од 20.000 евра за лечење деце.

    Група за помоћ непрекидно расте

    Бранка Зарић, васпитачица из Сремске Митровице која је покренула ову Фејсбук групу, каже да је један од њених бенефита и чињеница да су се у акцију укључили и они који имају мало, који једва покривају и своје потребе.

    „Због тога је и настала група, не да нас буде срамота што нисмо имали више од 200 или 500 динара да уплатимо, већ да се макар још једна особа угледа на нас, на њу следећа и тако у круг. Све је већи одзив и на хуманитарним базарима, један сам организовала у мом селу Сремска Рача које има свега 450 становника. Сакупили смо више од 133 хиљаде динара, то је невероватна цифра“, каже Зарићева.

    Пошаст покренула моралност

    Социолог Ратко Божовић каже да је цивилизацијска пошаст која је задесила цео свет, на најлепши начин покренула оно што је унутрашње, питање осећајности и моралност наших људи који се у овим екстремним ситуацијама понашају благородно.

    „Људи чине другима оно што очекују да други чине њима, то је димензија која нас у овој нашој суморној балканској причи може охрабрити. Није све изгубљено, нису изгубљени људи који патње и невоље других осећају као нешто што се тиче њих и то не само у смислу алтруизма из комотне топле собе и фотеље, већ алтруизма у коме смо ми присутни са одговорношћу, са искреном амбицијом да помогнемо колико можемо“, објашњава Божовић.

    Активизам одоздо

    Упитан колико је наша хуманост компензација за страх у времену у коме нас вреба невидљиви непријатељ који сваког дана односи животе, Божовић каже да верује да је активизам у покушају да помогнемо другима компензација и за наше претходне јаде, где је све долазило „одозго“, када нисмо били господари свог живота, па нисмо могли да утичемо на друштвена збивања.

    „Сада имамо ситуацију да акција долази ’одоздо‘, што је по мени најбољи знак да су људи још живи у основи живота, да пулсира димензија непристајања на неосетљивост и страх, а он је заиста присутан. Кад су људи у ковитлацу страха, они су изгубљени и за себе и за другога, он је сенка која не руши само атмосферу, већ руши појединце, убија мало по мало, а на крају нас заиста убије. Ово што се дешава показује да има наде за нас“, закључује Божовић.

    Фејсбук група „Буди хуман — хуманитарне лицитације“ покренула је нову акцију „Кафа за живот“, коју онај ко уплати највише за болесну децу може да је попије са неким од познатих глумаца или музичара, који се, наравно, сами јављају и тако дају свој допринос. Укључио се и један домаћи произвођач кафе, који када се лицитација заврши, сваку донацију утростручи.

    Тагови:
    хуманост, јединство, смс, иностранство, лечење, деца, Срби
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога