Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    65111
    Пратите нас

    Идеја да се формат Г7 прошири у групу Д10, скуп такозваних „стварних демократија“, а са жељом да се избаце Русија и Кина, одраз је колонијалног менталитета Британије и САД. Јасно је да је перспектива те групе супротстављање Кини и њено, ако је могуће, заокруживање на начин на који је то својевремено рађено у случају бившег СССР-а.

    Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић гледа на намеру британског премијера Бориса Џонсона да позивањем Индије, Аустралије и Јужне Кореје на самит Г7, који ће се 2021. одржати у Великој Британији, трансформише групу водећих индустријских земаља. Тако би ове три земље, према писању британске штампе, заједно са САД, Јапаном, Немачком, Француском, Италијом, Великом Британијом и Канадом, формирале својеврсну групу од десет „водећих демократија“, са циљем да се супротставе растућем утицају Кине.

    Чињеница да је Џонсонова иницијатива директно на линији намере новог председника САД Џозефа Бајдена да током прве године свог мандата организује „Глобални самит демократије“, који би имао за циљ окупљање демократских земаља око заједничких циљева, са Америком на „челу стола“, за искусног дипломату није изненађење.

    Како каже, Велика Британија није само миљеник, већ и гласноговорник Америке као суперсиле која није одустала од амбиција да буде владар новог светског поретка.

    Постројавање „стварних демократија“

    „Полицентричност света која се одвија у последњих десет година је реалност коју они нису спремни да признају и због тога су и у званичним документима именовали Русију и Кину као своје противнике. Сједињене Државе се спремају да се одупру претендентима на учешће у светским пословима и хоће да тај нови светски поредак који су основале пре двадесетак година на неки начин, па макар и на силу, продуже. Зато се постројавају према оним новим центрима моћи који оспоравају политички и геополитички ексклузивитет Америке у целом свету“, објашњава Јовановић.

    То, наравно, додаје саговорник Спутњика, ствара одређене трзавице, напетости, па чак и елементе кризе у односима Америке са Русијом, Кином, а сутра можда и са неком другом земљом попут Турске.

    „Ово постројавање тих такозваних ’стварних демократија‘ може да буде само продужетак једног колонијалног менталитета који су те земље изградиле током својих колонијалних и других поседовања не само појединих земаља, већ и читавих континената. То је само по себи негативно, јер се тако још више заоштрава однос према другим центрима моћи, посебно према Кини и Русији, а са друге стране поново се заобилазе Уједињене нације, које би по природи ствари требало да буду седиште за уочавање и превазилажење свих напетости у свету, између било којих земаља и у било којим областима“, напомиње Јовановић.

    У том смислу је Џонсонова иницијатива само прецизнија слика оних тенденција које су се најављивале већ неколико година уназад и у америчкој политици, а које се сада појављују на још организованији и ривалитетнији начин, него што је то раније био случај.

    Колонијални менталитет САД и Британије

    Према Јовановићевим речима, група од десет држава које ће се окупити на самиту Г7 у Британији базично је англосаксонска, што опет показује да та привилегована скупина земаља из колонијалног периода жели да настави вршење свог утицаја на остатак света и сада, у измењеним условима, иако то више није реално могуће.

    „Заоштравање односа према другим земљама, пре свега према Кини и Русији, само је по себи исказано жељом да се оне одбаце, а да се формира та нова, ексклузивна група под плаштом неких псеудоидеолошких разлога. Јер и те такозване ’старе демократије‘ нису се баш афирмисале са демократским садржајима. Оне су у толико примера не само у ранијој историји, већ и у најновијој деловале потпуно антидемократски. Имамо примере напада на Југославију, на Либију, Ирак, притиске на Венецуелу и тако даље. То нису демократске форме деловања, него империјалне, а то је опет остатак или носталгични призвук онога што су те западне земље имале у својој колонијалној ери“, примећује Јовановић.

    Сада, како наводи, то привилеговано језгро земаља намерава да се допуни неким другим земљама, укључујући и Индију која је својевремено била круна британског колонијалног царства.

    „Наравно, Индија је данас независна, демократска земља која има много хуманије прилазе решавању светских проблема од англосаксонских земаља, али јасно је да је она укључена више као потенцијални ривал и супарник Кини. Постоји потенцијални страх да Кина може да преузме водеће место у свету, због чега се и организују не би ли успорили њено кретање или је чак вратили у неку авет унутрашњих проблема из прошлих времена, чиме би она била склоњена из међународних утакмица. Дакле, ’заокруживање‘ Кине, како је то својевремено урађено у случају бившег Совјетског Савеза, та ’контејнмент полиси‘ је нешто што они покушавају да ураде према Кини, иако је то физички, демографски, економски и технолошки немогуће у новим условима у свету. Али, старе навике тешко умиру“, сматра Јовановић.

    Бивши шеф југословенске дипломатије уверен је да будућност формата Д10, ако он уопште буде створен, не може да буде нити успешна нити осигурана, управо зато што се мења однос снага у свету и то много брже него што неко то жели да види.

    „Било би добро да се ова првобитна идеја од десет ексклузивних, идеолошки организованих земаља прошири и да буде универзалнија. Да обухвати све оне који имају моћ, утицај, спремност и добру вољу да допринесу превазилажењу проблема и приближавању народа на целој планети“, категоричан је Владислав Јовановић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога