Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 286
    Пратите нас

    Прогнозе да би глобална привреда на крају  2021. године могла да се врати на период пре короне су нереалан сценарио. На то упућују резултати у последњем кварталу 2020. које је срезао нови неочекивано јаки талас инфекције ковидом.

    Овакву оцену професора Економског факултета у Београду, Љубодрага Савића, треба, како сам каже за Спутњик, сматрати виђењем опрезног економисте.

    Нереално да се на крају 2021. вратимо у време пре короне

    Да опрез после године за нама обележене пандемијом није на одмет и да није баш упутно правити дугорочне прогнозе показао је управо завршетак 2020.

    У заједничком извештају немачког економског института (ИФО), економског института Швајцарске (КОФ) и италијанске Канцеларија за статистику о изгледима привреде еврозоне, због нових мера затварања на крају 2020. последњи квартал ће резултирати падом привреде од 2,7 одсто у односу на треће тромесечје. Због тога ће, како сматрају, укупни пад привреде еврозоне бити 7,3 одсто.

    И глобална привреда ће се суочити са већим падом од раније прогнозираних пет одсто.

    Нови, јачи сој вируса који је прво регистрован у Великој Британији и који се већ увелико шири Европом већ је донео поновно закључавање појединих земаља. Додатна брига је тим већа јер је сада већ јасно да ће озбиљнија вакцинација становништа кренути тек на пролеће, а да ће највећи број људи њом моћи да буде обухваћен на лето.

    Пад светске економије
    © CC0 / Pixabay
    Због неочекивано снажног другог таласа инфекције ковидом 19 и нових мера затварања на крају 2020. последњи квартал ће резултирати падом привреде који ће само у еврозони бити 7,3 одсто.

    У односу на лош последњи квартал 2020. струка је за прво тромесечје 2021. прогнозирала скроман раст од 0,7 одсто и потом убрзање активноси у другом кварталу до чак три одсто, али три релевантне куће ипак указују да су изгледи подложни ризицима.

    Може се, како напомињу, очекивати и дубљи пад али и снажнији раст, зависно од ефикасности мера економске политике, развоја пандемије, вакцинисања, али и тога како ће на привреду утицати новац из фонда ЕУ-а за опоравак од пандемије.

    Свет у већој кризи него 2008.

    Савић сматра да нам се не пише добро и да свет улази у једну прилично неизвесну и тешку фазу и да ће, како каже, клецати дуго времена после пандемије.

    „Неки ће, наравно, лакше савладати проблеме које имају, неки теже, али генерално свет је сада у већој кризи него што је био 2008-2009. године, а знамо колико је трајало то код неких земаља и по коју цену су се опорављали. И не знам како су неки људи сада оптимисти да ћемо ово пребродити лакше него што је ишло 2009. године“, пита се саговорник Спутњика.

    На то упућује и констатација Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) да је бруто домаћи производ групе најразвијенијих 20 земаља у другом кварталу 2020. опао рекордних 6,9 одсто. Тај пад, упозорио је ОЕЦД,  знатно је већи него у првом кварталу 2009. године у јеку финансијске кризе, када је био 1,6 одсто.

    Два фактора

    Савић напомиње да не треба из вида губити и два важна фактора, а први је да у овом тренутку привреда земаља у свету много више зависи једна од друге.

    Пандемија, криза
    © CC0
    Изузетно велика међузависност привреда у целом свету довела је до тога да нема више оних јаких које саме могу брзо да дођу себи.

    „Нема више оних јаких привреда које, ако нису погођене као неке друге овом пандемијом, могу брзо да дођу себи. Сада чак и ако се заврши пандемија у неком делу света опоравиће се нека локална привреда и нешто што не зависи од света, али све земље света које дају печат светском развоју имају невероватно велику међузависност“, каже он и додаје да је друга ствар да ће опоравак бити све тежи што будемо више западали у здравствене и економске тешкоће.

    Велики новац – да не буде горе

    Највећи број земаља у свету ће, сматра Савић, потрошити велики новац не да привреда крене напред него да не буде горе него претходног дана. Унутрашње резерве се троше и владе ће, како истиче, све мање бити у могућности да помажу предузећима, а када падне једна компанија она ће за собом да повуче и неколико других.

    Сви, наравно, неће бити у сличном положају, јер је већ јасно да су неке делатности профитирале у време короне попут оних који праве лекове, вакцине, медицинску опрему, разносачи хране... каже он, али и додаје, да је ипак  много већи број оних који су запали у тешкоће.

    Мапа света са новчаницама евра и долара
    © CC0 / Unsplash
    Нови, јачи сој вируса регистрован у Великој Британији се увелико шири и донео је ново закључавање појединих земаља, а највећи број људи вакцинацијом неће моћи да буде обухваћен пре лета. Зато су нереална очекивања да би привреда на крају 2021. године могла да се врати на ниво пре пандемије.

    Државе су поново одређеним мерама подржале своју привреду. На питање колико је могуће да то тако још траје, наш саговорник подсећа да је немачка канцеларка Ангела Меркел рекла да ће то бити могуће и у 2021. јер су добро водили финансије последњих година.

    Меркелова је, мећутим, напоменула да се не може у недоглед одржати тај ниво подршке и да од 2023. године треба почети са враћањем тог ванредног дуга, а Немачка се рекордно задужила. У буџету за 2021. годину предвиђено је 180 милијарди евра новог дуга.

    На глобалном нивоу , када се саберу сви пакети помоћи, дође се до бројке од око 15 000 милијарди долара, а светски дуг расте невероватним темпом. Према подацима Института за међународне финансије глобални дуг у овом тренутку износи 275 000 милијарди долара.

    А то, сматра Савић, не оставља много простора за оптимизам.

    Тагови:
    прогнозе, свет, привреда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога