Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    23175
    Пратите нас

    Повећање америчког војног контингента у бази у Румунији, у близини руских граница, у војном смислу је незнатно и ништа суштински не може да промени, али у политичком смислу Американци опет провоцирају Русију. Провокација је средњег интензитета, каже за Спутњик Душан Пророковић, ванредни професор на Факултету за дипломатију и безбедност.

    Како наводи, чињеница да су ваздушне снаге САД разместиле беспилотне летелице МQ-9 Рипер и око 90 војника у 71. ваздушној бази у граду Кампија Турзиј у Румунији, такође показује да односи САД и Румуније остају на високом нивоу.

    Американци опет провоцирају Русију

    „Румунија је један од стратешких америчких савезника у Источној Европи. Са друге стране, Румуни дугују Сједињеним Државама свој улазак у Европску унију, јер да није било те потребе Американаца да се Румунија интегрише у све евроатлантске структуре, вероватно је да би њихов пут трајао много дуже и можда се до данас не би ни завршио. Они, дакле, настављају са заједничким радом и овим се показује да Румунија има неизоставну позицију у будућим америчким плановима, пре свега када се говори о Украјини и проблематизацији у Молдавији. Претпостављам да ће ови дронови послужити и у ту сврху, пре свега за неке активности у Молдавији“, објашњава Пророковић.

    Он додаје да је у Кишињеву и пре председничких избора била планирана нека врста протеста или обојене револуције, уколико се Американцима не би свидео резултат избора.

    „Сада, пошто им се свидео, они планирају да иду даље. На реду су промене власти, вероватно и нови парламентарни избори, а онда и проблематизација позиције руских мировњака у Придњестровљу“, напомиње наш саговорник.

    Пророковић подсећа да је новоизабрана председница Молдавије Маја Санду и пре и након избора говорила на тему повлачења руских мировних снага из Придњестровља.

    „За сада то не наилази на неку већу подршку у молдавској јавности, а у овом политичком смислу може се само претпоставити шта би њено инсистирање на тој тези могло изазвати. У сваком случају, то није корак који доприноси решавању проблема и стабилизацији прилика. Напротив. Али, она је добила подршку и од САД и од одређених кругова у Европској унији не да би проблем Придњестровља решавала, него да би га чинила актуелнијим него што он у овом тренутку јесте, управо том проблематизацијом статуса руских мировњака на граници реке“, указује Пророковић.

    Провокација, али нема опасности од ескалације

    Беспилотне летелице МQ-9 Рипер које су америчке снаге послале у војну базу у Румунији, развијене су за потребе америчког ратног ваздухопловства и морнарице за истраживачке мисије, а у стању су и да са собом носе наоружање. У питању је први ловац-убица дизајниран за надзор са већих висина. Међутим, иако може самостално да лети по унапред програмираној рути, летелицу увек контролише посада у контролној станици.

    Како за Спутњик каже војни аналитичар Александар Радић, још од 2014. године приметне су врло агресивне активности и НАТО-а и Русије у прикупљању обавештајних података, укључујући и летове из ваздуха.

    „Сада је постала уобичајена пракса, која јако подсећа на време Хладног рата, да извиђачке летелице прилазе близу граници друге стране. У том смислу, притисак НАТО-а је посебно приметан на подручју Балтика и Црног мора. Врло често извиђачке летелице са посадом и без ње лете изнад Украјине, затим дуж границе са Руском Федерацијом изнад међународних вода, тик уз границу руских територијалних вода изнад Црног мора и у том контексту америчко војно присуство у Румунији није новина, тим пре што су ове летелице и раније слате у базу Кампија Турзиј“, објашњава Радић и додаје да то, из угла Москве, може да се препозна као део константног притиска према Русији.

    Међутим, додаје војни аналитичар, реч је о притиску у сфери стварања поруке о томе да Запад види Русију као непријатељску страну, па у том контексту и путем извиђачких летелица прикупља све обавештајне информације које сматра релевантним, а не о ескалацији односа Запада и Русије.

    „Наравно да смо и ми у Србији забринути када видимо шта се дешава на нашим границама, јер је Румунија превише близу да бисмо то могли да игноришемо. Међутим, у овом тренутку долазак беспилотних летелица у базу Кампија Турзиј не представља неки нови моменат и није преседан јер су оне и раније долазиле. Реч је, дакле, о америчким проценама да су им оне сада потребне ради динамике у прикупљању неких информација, а не о најави нечега што би могло довести до драстичног погоршања кризе у односима Запада и Руске Федерације. Чињеница је да је Румунија чланица НАТО-a и да је врло спремна на сарадњу са Американцима, а ове године ће то бити и потврђено уплатом 130 милиона долара из Америке управо за развој инфраструктуре базе Кампија Турзиј“, указује Радић.

    На питање какав одговор Русије очекује, Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност каже да је битно да се Русија не повлачи са позиције на којој у Молдавији обезбеђује мир, између осталог и присуством сопствених мировних снага.

    „Битно је да Русија уопште не доводи у сумњу да ће наставити са овим што ради практично од 1993. године. Показало се до сада да је Русија фактор стабилизације и да није ње, питање је како би се тај оружани конфликт завршио и у ком правцу би све отишло. Била је у најави једна велика криза и питање је да ли би се то прелило на Украјину и да ли би се потом Румунија укључила. Прилике су се ипак стабилизовале, отпочео је дијалог измешу Кишињева и Тираспоља и у доброј мери су ти односи нормализовани. Сада треба наставити даље, користити то руско искуство и позицију коју је Русија осигурала“, закључује Душан Пророковић.

    Командант америчких снага у Европи и Африци Џефри Харигијан рекао је да ово размештање на стратешкој позицији „јача савезнике и партнере“ и „противницима ставља до знања да могу да одговоре на било коју претњу која се појави“. Како је наведено, одлука је усаглашена са румунским властима и потврда је привржености Америке безбедности и стабилности у Европи.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога