Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 4108
    Пратите нас

    Косовски парламент прихватио је позив Америке послат прошле године Приштини и одобрио слање припадника тзв. Војске Косова у НАТО мировне мисије у саставу америчких трупа, тачније, Националне гарде Ајове. Реч је о потенцијално дестабилизујућем потезу и, сматрају саговорници Спутњика, покушају Американаца да уведу Косово у НАТО на мала врата.

    Одлука о слању мировног контингента ступила је на снагу 1. јануара ове године, а командант КБС-а генерал Рахман Рама је рекао је да очекује да ће прва група косовских трупа отпутовати у САД у марту ове године. За одлуку о слању контигента КБС у мировне мисије у Скупштини Косова гласала су 92 посланика на ванредној седници.  

    Улазак у НАТО на мала врата

    Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор Евроазијског безбедносног форума, вест из Приштине види као најаву године притисака, нарочито од стране Америке кроз различите институције и преко водећих сила НАТО и ЕУ да се власт у Србији приволи да потпише правно обавезујући споразум са Косовом.

    „У случају доношења правно обавезујућег споразума тзв. држава Косово би постала нова прва чланица НАТО. А ово јесте промовисање у суштини стратешке намере НАТО-а да кад дође до споразума да се легализује присуство НАТО-а на Косову, на шта би Србија требало да реагује тражећи промену мандата Кфора“, закључује Ковач.

    Зоран Миливојевић дипломата у пензији ово види као озбиљно одступање и од статуса Косова и Метохије у складу са Резолуцијом 1244, који КФОР-у даје мандат као мировним снагама на Косову.

    „Ово је покушај да се на заобилазан начин легализује тзв. Војска Косова и потврди косовска државност, јер војска је државна институција. Ово што раде је супротно свим међународним и политичким документима и ономе што би требало да гарантује стабилност на овим просторима. Друго, очигледно је циљ да се Косово ванинституцијално и мимо правила и међународног права увлачи у НАТО,“ уверен је Миливојевић. 

    Потврда косовске државности

    Како каже, ово је уједно и порука Србији да ће америчка страна у наредном периоду на врло директан начин покушати да легализује косовску независност и да се тај елемента укључи у НАТО.

    „Односно, да се проширење НАТО –а на простору западног Балкана наставити и са Косовом као државом,“ закључује Миливојевић.

    Наш саговорник верује да би на ово могле да реагују државе НАТО-а које не признају Косово, јер Косово нема атрибуте државности.

    „Требало би реаговати и на нивоу СБ УН позивајући се на Резолуцију 12 44 и чињеницу да је Косово под мандатом УН и да тамо делује КФОР, и да не постоји било која друга војска која је државни елемент, јер Косово није држава“, напомиње наш саговорник.

    По његовим речима, ово доводи у питање и консензус у оквиру НАТО, јер Америка, како каже, користи модел сарадње који је предвиђен за међународно признате државе, а Косово то није.

    Увод у дестабилизацију региона

    Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, напомиње да овај потез може да дестабилизује не само Косово и Метохију већ и регион.

    „Њихово учешће у тим мисијама са Американцима ће охрабрити Приштину да покуша да насилно овлада севером Косова или да у логистичком смислу пружи подршку Албанцима на југу Србије који имају неке екстремне политичке идеје. Дакле, ако је КФОР статусно неутралан и у складу са Резолуцијом 1244 присутан на Косову и Метохији, а највећи део снага у КФОР- у су НАТО снаге укључујући и Америчке, онда је ова ситуација нешто савим другачије и то је правац који није пожељан,“ наглашава Дрецун.

    Топовско месо за америчке вруће мисије

    Наш саговорник овоме додаје да осим што је ово директно кршење Резолуције 12 44, овако нешто је лично и очекивао да се деси.

    „Само успостављање сарадње КБС, која ни по једном критеријуму не би смели да буду војска, са америчком Националном гардом из Ајове, и тренирање и обука коју НАТО на челу са Америком спроводи са припадницима КБС-а, уз учешће те формације на заједничким вежбама НАТО снага само по себи је указивало да ће у неком тренутку припадници те косовке формације да се појаве у некој условно речено, мировној мисији,“ каже Дрецун.

    Како додаје, очекивао је да ће се појавити у неком од контингената Републике Албаније, али очигледно је да је Американцима то „топовско месо“ било потребније за њихове „вруће“ мисије.

     „Америка и још неке друге НАТО државе су ту формацију интензивно наоружавале и опремале мобилним компонентама, тако да сада имају 93 хамер возила. Подизали су им сајбер капацитете, наоружавали их оружјем већег калибра што је све указивало да ће у једном тренутку, припадници те формације - да се појаве негде у иностранству“, каже Дрецун.

    КФОР предаје надлежност КБС-у

    Наш саговорник нема дилему кад је реч о томе да ће Кфор још дуго бити присутан на Косову и Метохији, међутим додаје да је последњих година приметно смањен број припадника Кфора који тренутно броји око 3.500 војника из 18 држава НАТО и осам држава ван НАТО.

    „То смањивање се управо везује за чињеницу да КФОР део својих надлежности предаје косовској полицијској служби или КБС-у, који преузимају „заштиту“ наших манастира и цркава али и обезбеђење, како они кажу, граница. Односно, административне линије али и државне границе Србије према Македонији, Албанији и Црној Гори,“ наглашава Дрецун.

    КФОР задржава контролу према админстративној линији према централној Србији на северу Косова. 

    „Дакле, евидентно је да се дешавају ствари које излазе из мандата које има КФОР. Нама преостаје само да дипломатски реагујемо на ова дешавања и да инсистирамо да се поштује Резолуција 1244,“ истиче наш саговорник. 

    Тагови:
    маневри КФОР и КСБ, Кфор, Америка, војска косова, Косово, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога