Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 364
    Пратите нас

    Хибридне претње и биохаковање последњих година угрожавају читаво друштво – од инфраструктурних система држава до појединаца. Могу да затрују водовод, одсеку струју, украду личне податке, па чак и да убрзају рад пејсмејкера. До сада су на мети биле велике светске земље, као што су САД и Иран, а није била поштеђена ни – Србија.

    Хибридне претње подразумевају злоупотребу технологије за наношење штете заједницама и системима, попут градова, па и држава. Нападају се значајне инфраструктурне тачке, као што су здравствени системи и они за снабдевање водом и електричном енергијом, што значи да становници читавих подручја могу бити отровани пијаћом водом или остављени без струје.

    Биохаковање не треба одвајати од хибридних претњи, с тим што оно представља злоупотребу знања о информационим технологијама како би се напали системи и уређаји који се користе у медицинске сврхе и они који користе користе наше личне податке како би се прилагодили нашем начину живота. Рад пејсмејкера може да се убрза, инсулинска пумпа може да убизга више супстанце него што је потребно, телевизори с камером могу да надгледају сваки наш покрет...

    Славина
    © Flickr / Luis
    Хибридним нападима могуће је затровати воду читавим регионима

    На мети „паметни” уређаји и државне инфраструктуре 

    Др Милош Јовановић, председник „Оупенлинк групе“, компаније специјализоване за област информационе безбедности, ИТ инфраструктуре и „клауд“ решења, за Спутњик каже да су хибридне претње и биохаковање почели да се развијају почетком 21. века, али да су експанзију доживели након 2010. године.

    „Један од најупечатљивијих случајева је био напад на компанију ’Кемури вотер компани‘ у Америци, који је довео до тога да дође до дерегулације хемијског састава воде. У будућности може да се деси напад где неко може да на одељењу кардиологије искористи неки пропуст у пејсмејкеру или неком другом уређају и нападне одређене пацијенте. Убудуће можемо да очекујемо све више хибридних напада и претњи, где се у једном моменту нападају различите критичне инфраструктурне тачке у једној заједници, држави, региону“, упозорава Јовановић.

    Појединци су су угрожени претежно из два разлога. Први је да не постоји јединствени безбедносни стандард за све тзв. паметне уређаје, што значи да сам уређај може да буде претња по приватност корисника. Други је недовољна едукација корисника о томе како се ти уређаји користе.

    „Морамо да узмемо у обзир податке које генеришемо, јер данас су подаци кључна ствар. Све оно што радимо на интернету и различитим технолошким уређајима генерише подакте који се обрађују под околностима које су често променљиве. Ви једног дана прихватите услове да ваши подаци не могу да се обрађују на одређени начин, а онда дође до промене корисничких услова и ваши подаци се у будућности обрађују на други начин“, објашњава Јовановић.

    Милош Јовановић, председник Оупенлинк групе“
    © Фото : Спутњику уступио Милош Јовановић
    Милош Јовановић, председник Оупенлинк групе“

    Хаковање било ког тзв. паметног уређаја је могуће. Успех напада зависи искључиво од технолошке писмености онога ко жели да га нападне.

    „Било је ситуација да су хакери дошли у посед приватних снимака који су генерисани с паметних телевизора који имају камеру. То је један од случајева где ви једноставно не знате да вас тај телевизор снима и да неки снимци могу да заврше на неком другом месту. Када говоримо о различитим сензорима, које користимо у домаћинству или на мобилном телефону, већина корисника не зна шта се ради с тим подацима и на који начин неко може да их злоупотреби“, предочава Јовановић.

    Широк спектар злоупотребе

    Разноврсни напади догађали су се широм света протеклих година. У Украјини су хакери напали елетромрежу и онеспособили испоруку струје корисницима 2015. године. У Ирану су крајем прошле године становницима путем и-мејла и СМС-а стизале поруке које су у себи садржале лажне „Гугл“ линкове, који су, приликом кликтања на њих, неприметно прикупљали податке корисника.

    „Имали смо случај крађе идентитета у Србији. Људи су масовно давали своје личне карте, не знајући зашто. Говоримо о социјалном инжењерингу, лажном представљању, коришћењу туђег идентитета за спровођење кривичних дела у области педофилије. Најразличитији спектар кривичних дела може да проистекне из злоупотребе наших приватних података“, напомиње Јовановић.

    Хакер
    © Depositphotos / Stokkete
    Хакери краду личне податке и користе их за лажно представљање

    Заштита од напада у свету и Србији

    Да би се моћ хибридних претњи и биохаковања умањила, напомиње наш саговорник, неопходни су прецизна правна регулатива за сајбер-простор, надлежни орган који надзире тај простор и информише друштво о потенцијалним претњама, као и едукација корисника кроз образовни систем.

    Зато сматра да у Србији што пре треба да се оснује агенција која би се тиме бавила, поготово због тога што су многе земље света, попут Русије, Кине, Велике Британије, САД-а, то већ учиниле.

    „Ми у том смислу морамо да јасно раздвојимо нешто што је био безбедносни приступ до овог момента и оног што ће бити у будућности, а ту је акценат на сајбер-претњама. Изузетно је значајно да се оснују нови органи који би се бавили само том облашћу, који не би били интегрисани у постојеће системе безбедности“, закључује Јовановић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    сајбер-безбедност, сајбер напади, сајбер напад, хибридни рат, хаковање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога