Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    53512
    Пратите нас

    Простор за решење проблема са наплатом заосталих пореза фриленсерима треба тражити у отпису камата, али и у делу наплате доприноса за социјално осигурање. Ту услугу државе због неуплаћивања фриленсери нису ни могли да користе, сматра порески саветник Александар Васић.

    Од како је средином октобра прошле године Пореска управа најавила да ће због неплаћања пореза на приход фриленсерима и другим који су приход стицали у иностранству то ретроактивно наплатити  за пет протеклих година, све са затезном каматом, њихово незадовољство се не стишава. За сутра испред Дома народне скупштине најављен и њихов протест.

    Фриленсери и држава – има простора за договор

    Фриленсери, јутјубери, инфлуенсери, они који се баве интернет продајом, изнајмљивањем станова на дан, преводиоци, предавачи страних језика...у први план су до сада истицали да их нико за све то време није упозорио да постоје прописи који то регулишу и да су у обавези да плаћају порез.

    Саговорник Спутњика, М.А. (31) који предаје енглески језик странцима преко интернета до сада није плаћао порез и доприносе и није му, каже, било познато да постоје прописи који регулишу и такав начин обављања посла, јер до сада није имао никаквих проблема.

    Неки су већ добили решења и, како кажу, на име пореза треба да дају малтене све што су зарадили.

    „Ја не видим како то може да се реши. Слажем се ја да се порез мора платити и то разумем. Али овај конкретно случај да они траже пет година уназад  тако без најаве, мени је то чиста крађа с обзиром на тренутну ситуацију и како све иде. Стварно не бих знао шта ту може да буде решење, поготово ако се наступи са ставом да не можемо да се договарамо“, каже наш саговорник.

    Он сматра да би сада у ситауцији са пандемијијом држава свуда где може да дође до новца. Не зна, додаје он, како ће њему узети паре, једино му, каже, остаје да га ставе у затвор.

    Празни џепови
    © Flickr / Dan Moyle
    Неки фриленсери су већ добили решење и, како кажу, на име пореза ретроактивно са каматом у протеклих пет година треба да дају малтене све што су зарадили.

    Прво разговор

    Председник Србије Александар Вучић је ових дана поручио да и даље има простора за разговор о томе од када да се плаћа порез, али не и о томе да ли ће да се плаћа.

    На питање где има простора за договор државе и фриленсера, Васић који је члан Управног одбора Удружења пореских саветника, напомиње да је актуелни порески закон на снази већ скоро две деценије и да су  сви који остварују приходе обавезни да плаћају порез, па и фриленсери.

    Истини за вољу, држава, како каже за Спутњик, то до сада није контролисала и то је оно што је направило највећи проблем људима који се тиме баве. Додаје, међутим, да држава има инструменте да наплати, али и да одложи, или опрости порезе и да је само питање за које ће се од тих решења определити.

    И држава је крива

    Он подсећа да наши порески закони предвиђају три начина опорезивања - по решењу Пореске управе, плаћање  пореза по одбитку што уплаћују фирме када исплаћују плате и самоопрезивање које је предвиђено за делатности какве обављају и фриленсери.

    То значи да је лице које прими те приходе дужно да самостално изврши обрачун пореза и доприноса и да их уплати, напомиње наш саговорник. Он ипак сматра да би држава на неки начин требало да изађе у сусрет фриленсерима, имајући у виду да сама није у претходном периоду одрадила свој посао јер за толики период није ни наплаћивала порез, нити о њему иког обавештавала.

    Неплаћање пореза - илустрација
    © Фото : Pixabay
    Држава би требало да изађе у сусрет фриленсерима, имајући у виду јер током читавих пет година није ни наплаћивала порез, нити о њему иког обавештавала.

    Могуће решење у два правца

    „То решење може ићи у два смера. Прво, с обзиром на те пропусте државе, њених органа и службеника да нису вршили наплату пореза, можда би било најреалније очекивати да дође до отписа, пре свега, камата, јер се у овом моменту утврђују пореске обавезе и утврђују камате за цео период уназад када те пореске обавезе нису плаћене“, каже Васић.

    Он указује и на то да најмањи проблем представља порез на доходак грађана који је 20 процената и он није толико велики, за разлику од доприноса за социјално осигурање.

    „Друго питање које се поставља је да ли је и у ком делу реално наплаћивати доприносе за здарвствено и пензионо осигурање тим лицима, који и представљају највећи део тих пореза, а суштински у претходном периоду нису користили било шта од тих услуга државе, нити ће их моћи остварити у неком наредном периоду с обзиром на то да нису били пријављени“, истиче овај порески саветник. Он сматра да би држава могла да размишља у та два правца и да има инструменте за то.

    Нове професије, нове бриге

    Васић, уз то, напомиње да се морају разграничити две ствари када се говоримо о самом статусу фриленсера као новој професији, попут свих оних које су се у последње време појавиле захваљујући интернету и развоји ИТ сектора.

    „Постоје врло специфични начини рада који су последњих година присутни код нас, а то су рад на даљину који није радни однос него млади људи, чак и средњошколци и студенти, повремено и за мање износе раде два, три, четири сата недељно за некога и остварују неке приходе. То свакако треба на неки начин раздвојити од онога што суштински представља радни однос, а то је када лице из Србије ради у континуитету за неку страну компанију. И није ни у реду да један такав радни однос у односу на онај какав је овде остане ван опорезивања и да буде повлашћен“, истиче овај порески саветник.

    Онлајн плаћање
    © Фото
    Фриленсери су само једна од професија које су се последњих година појавиле захваљујући интернету и зато би ваљало размислити и о променама у пореском законодавству.

    Он напомиње да је на стручним скуповима могло да се чује да и друге земље имају сличан проблем када се појављују нови облици рада и да ни све европске земље то нису решиле у потпуности. Ту свкако постоји простор да се размишља о промени наших пореских закона.

    А, како каже, можда треба размислити и о томе да фриленсери и остали који добијају уплате из иностранства за обављену делатност не потпадају у групу самооперзивања, већ да се и њима издају пореска решења, јер пословне банке имају податке о девизним приливима свих грађана, о чему је и држава од недавно почела континуирано да добија податке.

    Тагови:
    фриленсери, наплата, дуг, порез
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога