Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 191
    Пратите нас

    Не може се очекивати да се оснажи улога евра без оштре фискалне централизације, а с обзиром на став Брисела по том питању то није могуће очекивати у блиској будућности. Никада није постојала политичка сагласност да се тако нешто реши, каже професор на Економском факултету Ђорђе Ђукић који је скептичан да би евро могао да изађе на мегдан долару.

    Позивајући се на изворе у Европској комисији, Фајненшел тајмс је објавио да Европска унија планира да се бори против "владавине долара" на светским тржиштима. ЕУ, како се наводи, жели да превлада потешкоће с којима се суочила за време Трамповог мандата и пројекат слабљења доминације долара планира да покрене са инаугурацијом изабраног америчког председника Џоа Бајдена.

    ЕУ би да изаће на мегдан долару

    „Године Трамповог председништва откриле су наше рањивости и морамо их уклонити ... Говоримо о месту Европске уније у свету: о способности да имамо довољну економску и финансијску моћ", цитирао је реномирани британски пословни часопис извор из Европске комисије.

    100 евра
    © CC0 / Pixabay
     Европска унија планира да се бори против "владавине долара" на светским тржиштима и ојача евро и конкурентност привреде еврозоне.

    ЕУ је указала на потребу проналажења начина за јачање улоге евра у светској арени - посебно кроз лекције научене из пандемије коронавируса. Има ли међутим, еврозона како је сад устројена,такве механизме?

    Ђукић у изјави Спутњику, објашњава зашто је скептичан по питању најаве која је стигла из Брисела. Сви аргументи су како каже, на страни долара. Када је реч о прекограничним зајмовима и емисији дужничких хартија од вредности, 50 одсто свих тих трансакција је деноминовано у америчким доларима. С друге стране, 60 одсто девизних резерви у свету је у доларима, а око половине међународне трговине се фактурише у америчким доларима.

    „То само говори да уколико Европска комисија предузме оперативне мере које би ишле у прилог већој улози евра, о којима још ништа не знамо, тај процес ће ићи врло, врло споро. Требаће  десет година и дуже, а разлози за то су нарочито након ковида још убедљивији“, сматра наш саговорник.

    Фед као светска централна банка

    Он напомиње да је у време пандемије Фед, односно америчка централна банка, де факто преузела улогу светске централне банке и то кроз два механизма. Први је, како објашњава, везан за чињеницу да су они спречили колапс не само америчког финансијског система када су у марту прошле године муњевито упумпали ликвидност у систем, дајући могућност свима којима требају долари да дођу до њих. Друго, нови фискални пакет који треба да се усвоји у Сенату од 1.800 милијарди долара ће значити да ће америчка привреда бити погурана да направи већу стопу економског раста и да ће се одложено дејство тога осетити 2022. године и надаље.

    Уз то, каже он, Фед апсолутно контролише све оне који су се задужили у доларима да не би дошли на ивицу банкрота када каматне стопе почну полако да се повећавају. Они који су се задужили у доларима биће зависни од понашања Феда и у интересу им је, каже он, да долар не буде тако јак према евру и да и даље слаби према валути еврозоне.

    Долар
    © CC0 / Pixabay
    Аргументи су и даље на страни долара, је је 50 одсто свих зајмовима у свету деноминовано у америчким доларима, 60 одсто свих девизних резерви је у доларима, а око половине међународне трговине се фактурише у америчким доларима.

    Он сматра да се слабљење долара у односу на евро може очекивати и током 2021. године, а делом и 2022.

    Ништа без фискалне централизације

    Ђукић подсећа да су купци америчких државних хартија од вредности пре избијања пандемије били инвеститори из великог броја  најразличитијих земаља, почев од Кине и да би нагло слабљење долара оставило негативне ефекте на укупну светску привреду.

    На питање како онда то ЕУ мисли да њена привреда и валута заузму значајније место на светском тржишту, Ђукић нема дилему:

    „Јачање моћи одрђене валуте, у овом случају евра, на дуже стазе може бити засновано само на монетарном аранжману који, између осталог, претпоставља да фискална страна буде решена на начин као што је у федералним државама, попут САД-а. То подразумева и постојање интервенционог механизма како би се решавали проблеми неједнаке конкурентности појединих земаља чланица еврозоне“. 

    Посебно је, каже битно, да постоји могућност интервенције у ванредним околностима са једног места, а то значи фискалну централизацију. То, међутим, судећи по томе како се изјашњавају владајуће политичке структуре ЕУ, апсолутно није могуће очекивати у блиској будућности, истиче он, напомињући да су се оштре разлике међу чланицама још продубиле у односу на оне током претходне финансијске кризе из 2008.

    Разлике у еврозони не обећавају

    Без оштре централизације не може се очекивати да се оснажи улога евра у међународним трансакцијама. Ниједна друга мера не може да превазиђе тај проблем када се оперише једном валутом, кредитира њом, а разлике међу земљама у њиховом релном сектору су толико велике не само по питању конкурентности, већ и јавних финансија, истиче профеор банкарства на Економском факултету.

    Председник Француске Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел након самита ЕУ
    © Tanjug / John Thys
    Две последње кризе светских размера су само продубиле јаз у ЕУ где се некадашња теза о унији у две брзине све више заоштрава.

    Ђукић подсећа да се у ЕУ о намери јачања њене валуте и привреде говори већ скоро две деценије, али и напомиње:

    „Оно што је кључно, никада није постојала политичка сагласност или воља свих актера да се тако нешто реши, а две последње кризе светских размера су тај јаз само још више продубиле и некадашња теза о еврозони у две брзине се све више заоштрава. Они су пред основним проблемом да ако неко хоће и да напусти еврозону, механизам је тако постављен да је то готово немогуће. Те земље су постале заробљеници монетарне уније где некима никада и није било место гледајући стриктно економске критеријуме, а не политичке жеље“, закључио је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    долар, евро, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога