Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 792
    Пратите нас

    Иако је донедавно изгледало немогуће – обичан човек је успео да „аждаје“ са Волстрита баци на колена. „Не треба искључити сценарио да ће неки од хеџ-фондова доћи у ситуацију банкрота, али је мало вероватно да ће се то десити већини“, рекао је за Спутњик брокер Ненад Гујаничић.

    Велики инвеститори су осетили моћ друштвених мрежа и, у неку руку, координираног напада којим су поједине фирме са Волстрита изгубиле више милијарди долара.

    Мелвин капитал, амерички хеџ-фонд, је, према писању „Волстрит Џурнала“, изгубио око 30 одсто својих средстава у јако кратком периоду.

    Гујаничић, брокер компаније „Моментум секјуритис“, је у разговору за Спутњик појаснио шта је тачно „шортовање“, ко је прекршио закон, ко ће извући дебљи крај...

    Обични људи против „аждаја“ са Волстрита

    Оно што је најзанимљивије у овој причи је то што су један део великана са Волстрита на колена бацили – обични људи.

    Све је почело занимљивом опсервацијом корисника друштвене мреже Редит под надимком „deepfuckingvalue“, непознатог инвеститора са Јутјуб каналом.

    Наиме, он је, пре више од годину дана, проценио да је компанија „ГејмСтоп“ изузетно „шортована“, односно да су се инвеститори прекомерно кладили на њен неуспех и пад цене акција.

    Наравно, није реткост да нека компанија има малу вредност, као ни да се „шортовањем“ од стране инвеститора иста додатно смањи, али су у овом случају инвеститори са Волстрита, једноставно, претерали.

    „ГејмСтоп“ је, како је навео поменути корисник Редита, имао реалну вредност већу од тржишне – узимајући у обзир пословања, нови управни одбор и обнову индустрије конзола којима је компанија као што је ова потребна.

    Док су други у „ГејмСтопу“ видели компанију на рубу егзистенције, визионар са чудним надимком је видео поменуте ситнице у којима је видео могућност за профит.

    „Компаније које су биле мете инвеститора са Редита су биле екстремно 'шортоване' и стога су биле примерене за спровођење ове стратегије“, почео је Гујаничић разговор за Спутњик.

    Сада већ прослављени инвеститор са Редита је од свега је очекивао солидан профит. Солидан, али мизеран у поређењу са оним што се десило. А све се десило када су обични људи са друштвених мрежа и „саборци“ са Редита кренули са њим у битку.

    „Позадина актуелних дешавања корене налази у прошлогодишњој великој експанзији трговачких платформи специјализованих за физичка лица након правог бума грађана у пословима куповине акција. Наиме, услед наглог пада вредности акција у марту и априлу, веома ниских камата и велике количине слободног времена до којих је дошло са рестрикцијама у кретању, појединачни инвеститори су запљуснули берзе. Ово сада је наставак тог процеса, односно по први пут се на Волстриту директно осетила моћ друштвених мрежа преко којих се координирају акције бројних појединаца који у маси могу да надмаше снагу огромних фондова“, рекао нам је Гујаничић.

    Организовани напад

    Мелвин капитал и још неки слични фондови себи су проблем направили прекомерним „шортовањем“, а у огроман проблем су доспели када су корисници друштвених мрежа – односно појединачни инвеститори, „обични људи“ са „обичним пословима“ – кренули у организовани напад на велике инвеститорске фирме.

    „Шортовати“ акције неке компаније, лаички објашњено, је кладити се на неуспех те компаније, односно пад њених акција. А, речима експерта:

    „'Шортсејл' ('short sale', продаја акција на празно) је техника трговања којом се инвеститори кладе на пад цене акција и то тако што циљану акцију не поседују већ је позајме од свог брокера (инвестиционе банке) са идејом да је купе по нижој цени, потом врате свом брокеру и тиме зараде на разлици у цени. Уколико је та прогноза лоша, па дође до раста цене акције, инвеститор мора да затвори ову позицију куповином на тржишту по вишој цени и тиме прави губитак. Што брже расте цена акције инвеститор који ју је 'шортовао' трпи све веће губитке па често жури да затвори позицију додатно гурајући цену на тржишту (мора акцију купити на самој берзи подстичући тражњу). Ово покривање 'шорт' позиције се назива 'шорт сквиз' (short squeeze) јер је улагач натеран да акције купи на тржишту по много вишој цени“, објашњава наш саговорник.

    У принципу, уколико инвеститор мисли да је цена неке акције већа од онога колико та акција реално вреди – он ће ту компанију, односно акцију „шортовати“.

    Да би то урадио, прво мора да поседује акцију те компаније, а то ће урадити тако што ће од некога позајмити исту за малу трансакциону накнаду.

    У том случају инвеститору његов брокер позајмљује акцију од неког другог клијента (или било кога ко није инвеститор), а инвеститор моментално продаје ту акцију и узима профит.

    Пример:

    • Инвеститор позајмљује акцију која вреди пет долара (и за то плаћа накнаду која у крајњој рачуници не наоси штету).
    • Инвеститор продаје ту акцију и зарађује пет долара, али и даље мора да врати позајмицу.
    • Инвеститор чека да акција, као што је очекивао, падне на, на пример, три долара.
    • Инвеститор купује акцију те фирме за три долара и враћа је свом брокеру, који му је претходно позајмио, те нешто што је продао за пет долара сада плаћа за три долара, плус накнаду за појамљивање.

    „Основни циљ легалности ове стратегије јесте повећање ефикасности тржишта (јер се повећавају ефикасност цена, ликвидност и корпоративно управљање на тржишту), али често се забрањује у условима велике панике на берзама, јер се тада се много брже обарају цене које иначе падају“.

    „ГејмСтоп“ је, наиме, био „шортован“ за 140 одсто. Дакле, више од 100 одсто акција те компаније било на мети инвеститора које није било брига кога ће пропаст те компаније оставити без посла.

    У овом тренутку текста се вероватно питате како је могуће да више од 100 одсто неке компаније буде „шортовано“?

    Надлежни органи њујоршке берзе јесу забранили могућност тога да нека компанија буде „шортована“ преко 100 одсто. Тачније, забранили су да неко „шортује“ компанију акцијама која чак није ни позајмио, како не би дошло управо до тренутне ситуације.

    Пример:

    • Пера долази код свог брокера и каже му да жели да позајми, односно „шортује“ неку компанију.
    • Брокер, који је од Жике претходно добио дозволу да позами његове акције за накнаду, узима Жикине акције те компаније и позајмљује их Пери, који их моментално продаје како би отпочео процес „шортовања“.
    • У причу тада долази Мика, који жели да купи акције те компаније и то и чини. Он купује акције које је Пера продао, али не зна да су те акције првобитно позајмљене од Жике.
    • Уколико Мика одлучи да он некоме позајми своје акције те компаније, то може и да уради.
    • Живки је пало на памет да „шортује“ акције те компаније, па их она путем свог брокера позајмљује од Мике.

    И тако су исте акције неке фирме „шортоване“ два пута.

    Ситуација са акцијама „ГејмСтопа“ је дошла до те мере да велики број инвеститора са друштвене мреже Редит више ни не жели да прода своје акције – што је једини начин да се заради.

    На берзи нема правде

    Због начина на који су угрожене компаније са Волстрита покушале да се одбране, појединачни инвеститори су решили да се држе заједно и да тиме што неће продати своје акције покушају да додатно подигну цену акција „ГејмСтопа“ – чиме би додатно нашкодили компанијама које и даље нису изашле из својих „шорт“ позиција.

    „Тешко је у економији и на берзи баратати терминима правде, осећања... Приликом инвестирања постоји само елемент ризика који инвеститор преузима и потенцијалног приноса који се жели остварити. 'Шортовање' је једна од ризичнијих инвестиционих одлука и у складу са тим је скопчана са потенцијално великом зарадом. С друге стране, потенцијални губици су такође веома велики и могу умногоме надмашити уложена средства (за разлику од класичне куповине акција где можете изгубити само онолико колико сте уложили)“, прича нам Гујаничић.

    Нашег саговорника смо питали и да ли ово значи крај за неке од хеџ-фондова?

    „Не треба искључити сценарио да ће неки од хеџ-фондова који је екстремно изложен доћи у ситуацију банкрота, али је мало вероватно да ће се то већини фондова десити. На крају крајева, ти фондови су у великом броју случајева добро зарадили на 'шортовању' па ће након ових губитака бити много опрезнији. Верујем да ће много више губитника бити на страни појединачних инвеститора који ће покуповати акције на врху пирамиде и годинама потом трпети губитке“.

    Током претходних неколико недеља у америчким медијима се могло прочитати да је то што раде мањи инвеститори на друштвеним мрежама нелегално.

    Са друге стране је стизао одговор да то није истина, а и да јесте – то је само копија онога на чему се годинама богате великани са Волстрита.

    „Није нелегално преко друштвених мрежа позивати на куповину акција, штавише, то раде и разни аналитичари дајући препоруке кроз своје анализе (често су иза скривени други интереси, у оба случаја). Али такође није нелегалnо ни 'шортовање'. Дакле, овде се ради о једној великој бици, с тим што су нови инвеститори (организовани путем Редита) донели велику иновацију и то ће свакако имати извесне последица на начин функционисања Волстрита“, објаснио је Гујаничић.

    Своју улогу у борби појединачних инвеститора и хеџ-фондова имали су и медији.

    „Тешко је говорити о медијима као једном лицу, свакако има оних који овај догађај преносе на један или други начин. Битно је да постоји слобода изражавања и да могу да се чују обе стране у овом сукобу“.

    Гујаничић верује да ће неизбежна бити реакција СЕЦ-а (Securities and Exchange Commission), америчког органа надлежног за контролу и заштиту тржишта.

    „Ови догађаји ће свакако довести до строже регулације 'шортовања' и можда још неких аспеката трговања везаних за трговачке платформе, али свакако неће доћи до неких фундаменталних промена у правилима берзанског пословања“.

    И док појединачни инвеститори већ славе победу, многи су свесни дела ове саге који ће се десити када крене масовна продаја.

    Цена је порасла и вероватно ће додатнто скочити, јер се акције „ГејмСтопа“ и даље купују, али, што је још битније – не продају.

    ​Великом делу народа више није ни толико битно да заради, већ да покуша да натера Мелвин капитал и остале великане са Волстрита, који су дубоко у „шорт“ позицијама, на астрономске губитке.

    То се једино може десити тако што ће цена акција толико порасти да ће Волстрит морати да плаћа ненормално велике суме новца како би позајмљене акције купио и вратио онима од којих их је позајмио да би „шортовао“.

    Дакле, Волстрит нема реалне губитке док акције које је позајмио не дођу на наплату. А, када дођу, што је већа њихова цена у поређењу са оном која је била приликом позајмљивања, то су њихови губици већи.

    Великани са Волстрита су већ у неколико наврата покушали да нагло оборе вредност акција „ГејмСтопа“, чиме би уплашили одређен део власника акција и покренули масовну продају и ојачали своје позиције.

    Међутим, инвеститори су се, путем Редита и осталих друштвених мрежа, добро организовали, па је цена „ГејмСтопа“ и даље преко 300 долара по „комаду“.

    С обзиром да је цена једне акције била око четири долара пре око шест месеци, јасно је колики финансијски плус ће остварити они који су купили и по неколико десетина хиљада акција.

    Акценат је, ипак, на „ће зарадити“, пошто реалне зараде нема док не дође до продаје. А ту ће неко морати да извуче дебљи крај.

    Игра само за оне који ризикују

    Уколико дође до масовне продаје, објашњава наш саговорник, многи ће остати не само без зараде, већ и без огромне количине уложеног новца.

    Многи појединачни инвеститори су кренули путем протагонисте ове приче и уложили животну уштеђевину у „ГејмСтоп“, баш као и он који је у веома раној фази ове акције уложио око 50.000 долара – своју животну уштеђевину.

    Када би се масовна продаја десила, они који не би моментално реаговали не би ни стигли да продају своје позиције пре него што цена акција падне испод цене по којој су их купили.

    А на велика улагања такав пад може да има фаталне последице.

    „Мислим да ће најдебљи крај извући појединци који ће због мањка искуства улетети у овај посао на врху пирамиде и неће ни имати прилику да се извуку. Тај сценарио је прилично известан јер је јасно да овакав раст акција не може дуго трајати, а њихова вредност ће спласнути истом ако не и већом брзином како је порасла“, објашњава Гујаничић, кога смо питали да ли би читаоцима Спутњика препоручио да се упусте у куповину акција „ГејмСтопа“.

    „Стога, ово су приче за појединце са израженом склоношћу ка ризику и ја их лично не препоручујем јер је немогуће предвидети колико дуго би овај раст могао да потраје (а пад ће се десити оног момента када организатори напада продају своје улоге)“, закључио је Гујаничић разговор за Спутњик.

    Американци испробавају социјализам: Позната компанија потпуно у власништву радника

    Легендарни инвеститор: Берзама прети један од највећих ломова у историји

    Настављен хаос на берзи: Падају акције друштвених мрежа

    Тагови:
    милијардери, Ненад Гујаничић, Редит, берзански колапс, берза, Њујоршка берза
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога