Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    5826
    Пратите нас

    Загађење ваздуха из српских термоелектрана, које због емисије сумпор-диоксида у Европи сматрају здравственим ризиком за континент, биће знатно мање тек када проради одсумпоравање на наше три највеће термоелектране. Према томе, и даље ћемо удисати загађен ваздух, каже за Спутњик професор Машинског факултета у Београду, Александар Јововић.

    Највећа мрежа невладиних еколошких организација у Европи, Европски биро за животну средину, ових дана нас је подсетила на оно што већ знамо – десет наших термоелектрана емитовало  је у 2019. години 309.500 тона сумпор-диоксида, што је шест пута више од предвиђеног лимита. Он је дефинисан не само прописима ЕУ, него и домаћим и према Националном плану за смањење емисија износи 54.000 тона.

    Загађен ваздух ћемо и даље удисати

    На то је указала и министарка енергетике Зорана Михајловић почетком децембра прошле године поводом почетка изградња постројења за одсумпоравање гасова у Термоелектрани "Никола Тесла Б" (ТЕНТ Б) у Обреновцу, у шта ће бити уложено 210 милиона евра.

    Лош квалитет ваздуха је иначе карактеристика целог Западног Балкана чијих 16 застарелих термоелектрана на угаљ подједнако загађује ваздух као и свих 250 у ЕУ.

    Термоелектрана у Симферопољу, Крим
    © Sputnik / Taras Litvinenko
    Србија у којој термоелектране емитују шест пута више сумпор-диоксида од лимита, требало би до 2027. године да усклади емисије штетних гасова са стандардима ЕУ.

    Већ  препознатљива по томе да њени грађани удишу ваздух који је међу најзагађенијим не само у Европи, него и у свету, Србија би требало да до 2027. године усклади емисије штетних гасова из термоелектрана са стандардима ЕУ. На то се обавезала приступањем Енергетској заједници.

    То ће, међутим, бити тешко остварива мисија.

    Са одсумпоравањем дебело окаснили

    Смањење емисије супмор-диоксида који настаје спаљивањем угља и представља озбиљну опасност за људско здравље и животну средину могуће је одсумпоравањем са којим у Србији, каже Јововић, ужасно каснимо.

    Он напомиње да је реч о захтевном пројекту у сваком смислу, и машинаки и технолошки и електро и грађевински и наравно финансијски.

    „Данас смо тек у фази почетка градње одсумпоравања гасова на Термоелктрани „Никола Тесла“ Б (ТЕНТ Б), док се за Термоелектрану „Никола Тесла“ А тек израђује пројектна документација. Градњом одсумпоравања ТЕНТ-а Б смањиће се емисија сумпора и степен ефикасности посторјења ће бити драматично већи, износиће 98,4 посто. Емисија сумпор-диоксида ће се са садшњих пар хиљада милиграма спустити на 130 милиграма по метру кубном. То ће сигурно бити изузетно значајан корак у смањењу укупног загађења“, прецизира Јововић.

    Он, међутим, напомиње да ћемо на знатно мање загађење моћи да рачунамо тек када проради одсумпоравање у ТЕНТ-у А и у Термоелектрани Костоац А.

    „Оно што остаје проблем са термоелектранама то је, у сваком случају, депоновање пепела, јер он ће увек настајати при сагоревању угља и посебан проблем је емисија угљен-диоксида за коју ћемо пре или касније морати да сносимо одређене консеквенце у смислу великих трошкова“, напомиње професор Машинског факултета.

    Лигнит ће нас и додатно коштати

    Он указује на то да су неке земље нашег региона, попут Црне Горе, већ увеле плаћање таксе због емисије штетних гасова, независно од ЕУ. Она, такође, има таксу коју плаћају њене чланице које за производњу електричне енергије користе угаљ. Наш саговорник подсећа и на такозвани Зелени договор Европске комисије који ће подразумевати и плаћање таксе на извезену робу у земље ЕУ за чију производњу није коришћена зелена енергија.

    Багер на складишту угља
    © Sputnik / Александр Кряжев
    Србија ни наредних година неће имати могућност да тако велику производњу електричне енергије из лигнита добије из неког другог ресурса.

    Јововић напомиње да ми тренутно, али ни наредних година, немамо могућност да тако велику производњу електричне енергије из лигнита добијемо из неког другог ресурса. С друге стране, каже, јасно је да ће се те таксе, условно речено казне за емисију сумпор-диоксида, када буду ступиле на снагу, одразити и на цену електричне енергије. Зато ће врло брзо доћи на ред и питање по којој реалној цени је производимо, каже он.

    Све то ће, сматра он, актуелизовати прелазак на друге начине обезбеђивања електричне енергије, иако нас на то нико не приморава. Ни чланице ЕУ на то нису обавезане, па ни оне попут Немачке, Пољске, Румуније... које у наредних 5-6 година сигурно неће угасити термоелектране на угаљ. Он ипак сматра да ће се то догодити у дужем временском периоду и то не само зато што ће бити финансијски осуђени на тако нешто, него зато што нове технологије доносе много веће ефекте и у зарадама и у броју запослених и у здравој животној средини.

    Угаљ ће у историју

    „Напросто, угаљ постаје гориво прошлости као што се то неким горивима већ десило и као што ће се десити и неким другим“, уверен је наш саговорник.

    Јововић напомиње да свет иде убрзано напред, да се јављају нови видови производње електричне енергије и да на то више не би смели да жмуримо. Да ли је ико пре 10 година могао да замисли да ће на путевима бити електрични аутомобили којих је у неким земљама и пар десетина хиљада. Имате земље које већ успевају да данима троше само енергију из обновљивих извора, сликовит је био наш саговорник. Оно што је само пре неколико година изгледало баснословно скупо за инсталацију, а и за производњу енергије из ветра и сунца, сада се то већ примакло цени производње из класичних извора, фосилних горива.

    Ветропарк Алибунар
    © Tanjug / Филип Краинчанић
    Некада изузетно скупа, производња енергије из обновљивих извора, ветра и сунца, сада се већ примакла цени производње из фосилних горива. Угаљ постаје гориво прошлости.

    „Стајати у лигниту и не размишљати и не кренути што брже у промене биће грешка са две стране. Мораћемо у једном тренутку да зауставимо производњу јер ће нам цена бити превисока. Наши највећи произвођачи челика, алуминијума, цемента, хране, неће моћи да извозе без плаћене додатне таксе а са њом ће постати неконкурентни на европском тржишту. Онда ће јасно рећи да им се овде више не исплати да послују. Друго је што улазак у ту Грин дил причу није шарена лажа већ су то реалне велике паре, огромни фондови који се нуде и који гурају целу привреду напред“, закључио је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    зелена енергија, Европа, загађење ваздуха, термоелектрана, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога