Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1633
    Пратите нас

    У Русији раде на новој летећој топовњачи, али још није јасно како ће изгледати ово оружје копнених снага. Такође, питање је да ли је такав авион потребан сада када је сва пажња усмерена на дронове.  

    Руско Министарство одбране је кориговало захтеве за авион непосредне ватрене подршке, који се од 2016. године развија на основу војно-транспортног авиона. То су саопштили руски медији, позивајући се на извор из војно-индустријског комплекса. Поред топа калибра 57 милиметара, летелица ће добити и високопрецизне бомбе и ракете. О каквом авиону се ради и чему он служи?

    Летеће топовњаче имале успех у Вијетнаму

    Американци су први пут идеју у стварању релативно тешког авиона за непосредну подршку копнених снага реализовали током Вијетнамског рата. Авиони који су добили назив „летеће топовњаче“ (наоружани транспортни авиони) конструисани су на бази транспортних авиона Даглас C-47 скајтрејн“ и „Локид C-130 Херкул“. На тим авионима је уграђено неколико великокалибарских и конвенционалних митраљеза, па чак и топова. Када би на земљи открили непријатеља, авион би окретао одређену страну, извео заокрет и пуцао на копнене циљеве из свих топова. У условима вијетнамске џунгле, таква летелица је пружала озбиљну артиљеријску подршку копненим снагама и деловала је заједно са њима.

    Борбена ефикасност летећих топовњачи у борби против северновијетнамских партизана је била веома висока, па је 1965. године „Ер интернешенел“ добила захтев за хитну прераду 20 транспортних авиона C-47 у борбену верзију, која је названа „Даглас AЦ-47 спуки y (AЦ-47Д). Касније су се појавили транспортни авиони „Локид C-130 Херкул“, који су прерађени у борбени авион и добили назив AC-130.

    Совјетски Ан-12 се истакао се у Авганистану

    У СССР-у најближи аналог транспортних „Херкула“ је био прилично масиван војно-транспортни авион Ан-12, који је развијен педесетих година прошлог века. Током борбених акција у Авганистану, авиони Ан-12 војно-транспортне авијације су учествовали у извођењу ударних мисија бомбардовања — бомбе су бацане кроз отвор за терет са специјалног тракастог транспортера. Већ крајем ‘80-их година транспортни авиони Ан-72П, који су имали способност ношења оружја испод крила, ушли су у службу авијације трупа пограничне страже. Ови авиони могу бити опремљени контејнерима са топовима, бомбама и лансером за навођене ракете. Познати су случајеви употребе оружја са Ан-72П приликом задржавања бродова који су се бавили незаконитим риболовом на Далеком истоку.  

    Можда су се у совјетско време такође разрађивале опције за стварање аналога летећих топовњача за основу транспортног авиона, али нисам упознат са таквим пројектима. 

    Наравно, употреба таквих летелица против копнених снага можда је и оправдана само ако оне немају никаква средства ПВО. Тако су, на пример, након појаве у Вијетнаму првих преносних противваздушних система (ППРС) „Стрела 2“, топовњаче постале прилично лака мета за њих и почели су да трпе поразе. 

    Али, на пример, у контексту антитерористичких операција против нерегуларних трупа или противника који нису наоружани системима ПВО, употреба савремених летелица овог типа, које су опремљене системима за извиђање, електронско ратовање и широким арсеналом оружја, може бити у потпуности оправдана. 

    Такав борбени авион има неколико неспорних предности: могућност контролисања великог копненог простора прилично дуго времена (захваљујући могућности пуњења горива у ваздуху), велику брзину доласка на место догађаја и велику ватрену моћ. Авион може носити не само митраљезе и топове , већ и разне системе за откривање непријатеља — оптичке, оптичко-електронске, термовизијске. Може да користи широк спектар окаченог оружја: бомбе, укључујући и вођене, запаљиви резервоар и ракете. Авион је такође погодан за превожење трупа, на пример, специјалних снага. 

    Пројекат руске летеће топовњаче под називом „Ноћни ловац 1“ је покренут још 2016. године. Три године касније појавиле су се информације да ће бити конструисан на основу Ан-12 који има авганистанску „прошлост“, али се касније испоставило да ова летелица не испуњава захтеве за поменуту опрему. 

    Ово је и логично. Ан-12 је погодан као прототип за разраду неких темељних тачака, на пример, оних које се тичу размештања и употребе оружја које је посебно прилагођено за авион за непосредну артиљеријску подршку. Али не више од тога, с обзиром да је Ан-12 већ прилично стар авион, чији ресурси једноставно нису довољни, посебно с обзиром на прилично велика оптерећења која ће настати приликом употребе брзометних артиљеријских система. 

    Да ли је Ил-276 прототип савремене руске летеће топовњаче?

    Према извештајима медија, за авион непосредне артиљеријске подршке предвиђена су два врхунска аутоматска топа калибра 57 мм. Такво артиљеријско оружје ће пружити могућност загарантованог уништавања како војника, тако и многих врста оклопних возила, оклопних транспортера, па чак и борбених возила пешадије на удаљености до неколико километара. Поред тога, саопштено је да ће такав авион такође бити наоружан навођеним ракетама

    Прототип ударног авиона могао би бити перспективни двомоторни реактивни транспортни авион Ил-276, који се конструише да замени Ан-12. Према својим могућностима, овај авион би могао да постане прва и прилично модерна руска летећа топовњача

    Победа дронова

    Друго је питање да ли је савременим ваздухопловним снагама Русије потребан такав авион? Главни задатак таквог авиона јесте деловање против копнених снага које нису наоружане савременим системима ПВО, тј. против неких терористичких формација које делују на отвореном или благо неравном терену.

    Савремена опрема за надзор, укључујући термовизијске камере, омогућава да се авион наводи на циљ чак и у шумама или заштићеном терену. Овде се јавља питање ефикасности трошења средстава на тако прилично скупе борбене системе у условима када се слични задаци могу много лакше и ефикасније решити уз помоћ савремених беспилотних летелица. И то без икаквог ризика да изгубите обучену посаду и скупи материјал.

    Вероватно би сада место за примену таквог борбеног авиона могла бити Сирија, где се борба против разних терористичких група наставља, али су и ту можда ефикаснији ударни дронови. 

    Стога не искључујем могућност да ће дронови на крају потиснути пројекте будуће летеће топовњаче из планова за развој руске авијације. 

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Ан-12, ваздушни напад, копнена војска, руска војска, ПВО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога