Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21316
    Пратите нас

    Оријентација Владе Србије на помоћ поривреди да би преживела и могла нормално да функционише када пандемија прође је добра оријентација. Нови пакет мера има економску логику, само треба водити рачуна да не пређемо границу до које можемо да се задужујемо, истиче професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић.

    Влада Србије је данас усвојила трећи пакет мера помоћи привреди и становништву за ублажавање последица пандемије ковида 19 који износи непуних 250 милијарди динара. Он подразумева исплату једног и по минималца у априлу, мају и јуну за укупно око милион и по запослених и то не само у микро, малим и средњим предузећима, него и у великим.

    Додатна помоћ намењена је запосленима у најугроженијим секторима. Угоститељи, турстичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције ће поред једног и по минималца, добити и још један пуни минималац.

    Уз то, градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици.

    Премијерка Србије Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали
    © Tanjug / TARA RADOVANOVIC
    Трећи пакет мера помоћи привреди и становништву за ублажавање последица пандемије ковида 19 који је усвојила Влада Србије износи непуних 250 милијарди динара.

    Пензионери који су у јануару већ добили пензије увећане 5,9 одсто, могу да рачунају на једнократну помоћ од 50 евра, али и на 60 евра хеликоптер новца намењеног свим пунолетним грађанима Србије.

    Нови пакет мера добра оријентација Владе

    Да ли ће то бити довољно да, како је рекла премијерка Ана Брнабић, привреда не изгуби кисеоник, да се сачувају радна места и да грађани преживе тешка времена?

    Савић каже да ова помоћ значи баш то, јер када се нађете испод воде морате повремено да изроните да бисте удахнули кисеоник.

    „Генерално, владина оријентација на помоћ поривреди да би преживела и да би се створили услови да почне нормално да функционише када пандемија прође је добра оријентација. Економска логика је сасвим на месту, само је питање колико имамо унутрашњих резерви и до које мере можемо додатно да се задужујемо да бисмо могли да помажемо привреди, а да то дугорочно не остави неку штету“, каже Савић за Спутњик.

    Опрез због додатног задуживања  

    Он истиче да је то његова највећа запитаност, може ли додатно задуживање створити проблеме који ће утицати на даље нормално функционисање државе.

    „Верујући да власт чвсрто држи под контролом економску ситуацију у земљи и ако је њихова процена да у овом тренутку то неће озбиљно утицати на пословање у наредном периоду, ја немам шта друго да додам него да се сложим, али уз упозорење да заиста треба добро водити рачуна да не пређемо неку границу“, напомиње наш сгаоворник.

    Иако у влади кажу да дуг неће прећи 60 одсто БДП-а, чега се Србија стриктно држи, он каже да је тај проценат релативна ствар, зависно од тога ко се задужује.

    Euro banknotes
    © Фото : Pixabay
    И трећи пакет помоћи предвиђа хеликоптер новац, исплату 60 евра сваком пунолетном грађанину Србије.

    Познато је и у теорији и у пракси да за сиромашније земље и нижи праг задужености представља проблем за враћање дуга док за развијеније земље далеко већи не мора да представља велики проблем, указује професор економике индустрије на Економском факултету у Београду.

    Он напомиње да разуман човек не може бити против сваке врсте помоћи. Она ће некоме значити више, некоме мање као што је из досадашњих искустава могло да се види, па су, како истиче, неки чак и зажалили што су је узели. Вероватно људи у Србији очекују да постоји златни ћуп и да држава може да посегне колико год треба, додаје Савић.

    Зашто велика предузећа

    На питање шта је разлог што су овога пута и велика предузећа добила помоћ, он нема дилему:

    „То значи да и она полако западају у све већу кризу. Она по дефиницији не би требало да буду погођена као микро, мала и средња предузећа, али рачунало се да ће Европа много брже и лакше савладати кризу и да ће наша велика предузећа која су наслоњена на европска због веће економске снаге моћи лакше да се боре. Мени се чини да у Европи нису у ништа бољој позицији него Србија, чак су негде и у горој. Пошто су та наша предузећа углавном повезана пословањем са матичним у земљама ЕУ, а њима очито не цветају руже, ово је вероватно изнуђен потез“, објашњава наш саговорник.
    Издвајање туризма и угоститељства, добар потез

    Савић сматра да је Влада Србије овога пута са правом таргетирала један од најтеже погођених сектора, какав су угоститељство и туризам коме је одлучила да додатно помогне. Та мера је, сматра он, добро дизајнирана, али је тешко проценити да ли ће им то бити довољно, јер додаје, нису сви у истој ситуацији. Златибору, илуструје наш саговорник, никада није ишло боље, посећеност је никада већа.

    Празан кафић
    © Sputnik / Маријана Колаковић
    Угоститељи, турстичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције, који су били најугроженији због пандемије, ће имати и додатну помоћ.

    На питање да ли ће нам бити потребан  и нови пакет мера помоћи с обзиром на ситуацију са вирусом у Европи чије су најјаче привреде и даље закључане, а наша је на њих највише ослоњена, али и на то да вакцинација код њих иде прилично слабо, Савић каже да не би желео да буде птица злослутница као прошли пут.

    Додао је ипак да га, имајући све то у виду, не би изненадило да за неколико месеци влада мора поново да интервенише.

    Тагови:
    пандемија, становништво, привреда, помоћ, пакет мера
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога