Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2153
    Пратите нас

    На предстојећим изборима на Космету фаворит је Самоопредељење заговорника „велике Албаније“ Аљбина Куртија. Ветар у леђа дао му је председник САД Џо Бајден понављањем мантре о међусобном признању Београда и Приштине. У таквој ситуацији Срби са КиМ треба да остану јединствени и спрече да Курти нађе неког «албанског Србина» по узору на Жељка Комшића.

    Уочи ванредних избора за косовски парламент, који се одржавају 14. фебруара, анкете показују да се подршка Самоопредељењу креће између 43 и 45 одсто, па нису нереална очекивања Куртија да ће он формирати нову владу. Ако и не буде имао већину од 61 посланика (од 120 колико броји скупштина), Курти ће моћи да направи коалицију, рецимо с Алијансом за будућност Косова Рамуша Харадинаја који би могао да добије 6-8 одсто гласова, прогнозира адвокат и бивши судија Горан Петронијевић.

    Он, међутим, истиче да чак и у тој варијанти без 10 српских посланика они неће имати двотрећинску већину за избор косовског председника. Зато је, поручује Петронијевић, важно да бирачи српске националности остану јединствени и окупљени око Српске листе, која је и на прошлим изборима освојила свих 10 посланичких места предвиђених за Србе.

    Разбијање јединства „албанским Србином“ по узору на Жељка Комшића

    „Србима би било готово свеједно ко ће да победи од њихових партија, али оно о чему ми треба да бринемо то је да српски народ пошто-пото очува јединство“, каже Петронијевић.

    Он упозорава на покушаје да се разним манипулацијама то јединство разбије и у парламент угура бар један „албански Србин“ по узору на Жељка Комшића, хрватског представника у Председништву БиХ изабраног гласовима Бошњака.

    „Досадашња политика према Албанцима је дала резултате кроз глас тих 10 српских посланика. Једино што је неопходно јесте да се спречи да Албанци убаце неко свог Србина јер би на тај начин извршили супституцију утицаја с неким ко би био на њиховој страни“, истиче Петронијевић.

    Према речима др Мине Зиројевић из Института за упоредно право, не може се ни очекивати да ће избори на Космету бити легални и демократски по нормалним светским стандардима јер се у јужној српској покрајини и даље дешавају застрашивања и етничко чишћење Срба који живе у ненормалним и хаотичним условима.

    Утицај Бајденове честитке

    „Верујем да је на те услове утицала и Бајденова честитка Србији у којој говори о међусобном признању Београда и Приштине. Можда је та подршка Бајдена Албанцима само на речима али пред изборе и таква подршка је значајна. Непристојно је да се тако нешто директно каже“, сматра Зиројевићева.

    Уз оцену да није Бајден писао честитку Србији него они у новој америчкој администрацији који се баве Балканом и који су учествовали у прошлом турнусу власти демократа, Петронијевић истиче да је то наменски урађено, између осталог, и због избора на КиМ да би се подржале снаге које они сматрају да треба да победе.

    Саговорник Спутњикa каже да овакве поруке посебно забрињавају у контексту нестабилне ситуације на Космету, подсећајући да је на недавној седници Савета за националну безбедност констатовано да је безбедносна ситуација у покрајини све сложенија.

    „Српско руководство јако добро зна да је ситуација тамо ровита и да ће притисак да расте из свих праваца. То је централно питање свих питања на Балкану“, наводи Петронијевић и додаје да је управо зато важно да Срби на неки начин учествују на власти у Приштини, иако Србија остаје при ставу да је Космет окупирана територија,  да је таква ситуација привремена и да Косово није држава нити да може бити примљено у УН.

    То, како додаје, схватају и Албанци што изазива нервозу и код њих, и код њихових савезника, јер нису то тако планирали.

    „Тврдим да су Американци 2008. кад су им рекли да се отцепе очекивали да ће то бити завршено за две године. А сад је већ 2021. И ту се већ суочавају с озбиљним проблемима. Њихов утицај у међународној политици пада а расте утицај држава које су нама савезници. Ми сад имамо иза себе и Русију, и Кину, и значајан део међународне заједнице а Србија води озбиљну и паметну политику на том простору која се састоји у томе да заштити своје становништво и да му помогне. Тек онда долази фаза да се разговара о неким решењима“, образлаже Петронијевић .

    Он примећује да многи говоре о замрзнутом конфликту али да је правилније рећи да је то стање без могућег решења.

    „Велика Албанија“ дугорочни план

    На питање колико су изводљива обећања Куртија и Харадинаја о уједињењу с Албанијом,  која су се могла чути и током предизборне кампање, Мина Зиројевић подсећа да је својевремено Академија наука у Тирани издала документ у ком се описује како ће се стварати „велика Албанија“ а да је прва тачка управо била да се Косово придружи Албанији. Следећи су делови Црне Горе, Македоније, а иде се и на Грчку али је то тврђи орах.

    „Бојим се да је то идеја с којом ће Албанци ићи корак по корак, то је дугорочни план“, каже она.

    Нова искушења за Србе и за Србију очекује и Горан Петронијевић, посебно имајући у виду то какву је политику Курти водио као премијер, уводећи таксе за робу из централне Србије укинуту тек залагањем америчког изасланика Ричарда Гренела.

    „Ако је Курти то радио у време суверенистичке администрације у САД која није била сагласна у свему с пројектом Косова као што је то ова глобалистичка варијанта на челу са Бајденом, онда је све јасно. Они сад имају већу подршку, већи ветар у леђа, сва она неваљалства ће бити мултипликована. Начин да им се супротставимо је јединство српског народа. Не смемо такође да из вокабулара избацујемо Косово и Метохију. Почели смо да говоримо о српској заједници а то су Срби на територији КиМ, држављани Србије. Фактичко стање је такво да је то компромитовано силом али свака сила за три дана“, поручује Петронијевић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    избори, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога