Овако у кратким цртама последња дешавања у региону источног Медитерана објашњава Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
Сукоб Грчке и Турске – на ивици рата без рата
Одавно већ, грчко-турски односи подсећају на односе љубавника који се мрзе, а не могу једно без другога – маса нерешених проблема, од територијалних вода у Егеју, кипарског питања (око којег се у последње време ангажују и УН), статуса Васељенске патријаршије, истраживања гасних налазишта у региону, као и све амбициознијих турских пројеката у погледу ширења свог војног и политичког утицаја, потресају односе две земље.
Иако стално на ивици рата, грчко-турски односи су наткриљени интересима САД и НАТО, због чега конфликт никада не ескалира у отворени оружани сукоб. Сада, уз заоштрене односе Вашингтона и Анкаре, Атина покушава да своје интересе заштити тако што ће допустити америчкој војсци да користи, не само базе предвиђене споразумом од пре неколико година, већ омогућава коришћење и других база резервисаних само за грчку војску.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, пак, и поред тога што оптужује САД да подржава Курде у Сирији (које у Турској сматрају терористима) и одбијања да се повинује захтевима да одустане од војне сарадње са Русијом, говори о ресетовању односа са Вашингтоном.
Једини добитник – САД
Према Ковачевим речима проблем Турске састоји се у томе што ова земља жели да буде регионална сила и да не буде потчињена интересима САД – са друге стране, она жели побољшање односа са Вашингтоном. Проблем је како између тих циљева постићи компромис.
„Истовремено, САД не желе да изгубе Турску, нити као савезника, нити као чланицу НАТО, само желе да граде верније савезништво у другачијим околностима“, каже Ковач и додаје да Турска сигурно увиђа да ће у доћи и до ресетовања односа САД, ЕУ и НАТО.
„Мислим да су све то одреднице које упућују на потребу Турске да успостави боље односе са САД и да не дозволи да се све симпатије преселе у Грчку“, објашњава он.
САД, пак, не желе да буду изненађене и желе да у Грчкој изграде поузданији ослонац за присуство својих снага у региону.
„Такав корак је последица захлађења односа између САД и Турске и неповерења у неоосманску власт и Турску која све више нагиње политичком исламу и није поборник вредности које је успоставио Ататурк“, наводи наш саговорник.
Америчко војно присуство у Грчкој гарант је, каже Ковач, избегавања војног конфликта са Турском и суверенитета Грчке.
Међутим, у сталном тињајућем конфликту двоје савезника-супарника, главну корист извлаче САД, које, вешто, својом војном и политичком надмоћношћу, као потребама обе стране за симпатијама Вашингтона, оне диктирају услове. Ковач верује да ће расплет изгледати тако да ће САД, уз нове базе у Грчкој, задржати и базе у Турској, јер по сваку цену треба спречити конфликте унутар НАТО. Једино што ће симпатије вашингтонске бирократије бити на страни Грчке, као балансу у односу на агресиван наступ турски наступ.
