Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2327
    Пратите нас

    Србија је ових дана опет предњачила по загађености ваздуха у свету, нашавши се у тамнољубичастној зони. Најгори ваздух удисали су Београђани, а доминантни загађивачи остали су индустрија и саобраћај. Иако ветар успева да растера штетне честице, квалитет ваздуха биће бољи тек када индустријска постројења побољшају контролу емисије штетних гасова.

    Према сајту „Ај-кју ер“, који мери загађеност ваздуха у читавом свету, Србија се протеклих ноћи нашла у тамнољубичастој зони, најгорој на скали загађености, која значи да је ваздух који удишемо штетан по здравље.

    Када је загађеност ваздуха „у тамнољубичастом“, шира јавност и осетљиве групе (деца, старије особе, труднице, срчани и плућни болесници) у великом су ризику да доживе јаке иритације и штетне последице по здравље које би могле да изазову друге болести.

    Сви би требало да избегавају вежбање на отвореном и воде рачуна да носе маску за заштиту од загађења ако бораве напољу. Коришћење вентилације се не препоручује, а пречишћивачи ваздуха би требало да буду укључени.

    Девојка прелази мост по магли у Београду
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Београд се опет нашао у најгорој, тамнољубичастој зони

    Загађење ваздуха у Србији

    Доцент др Сунчица Вјештица, продекан за науку Факултета за примењену екологију „Футура“, сматра да су индустрија и саобраћај и даље доминанти загађивачи ваздуха, али и да је за лош квалитет ваздуха делимично одговоран и ветар, који је са собом донео „спољна“ загађења.

    „Струјања ваздуха нису ишла у корист загађења. Не само у Београду, него свугде у Србији. Не видим ниједан четврти разлог који би могао да ванредно допринесе загађености ваздуха. Колико ја знам, није било никаквих ванредних акцидената ни у Београду, ни у окружењу“, рекла је Сунчица Вјештица за Спутњик.

    Професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић предочио је да прекогранично загађење које је ветар донео у Србију чини мањи део укупног загађења у ваздуху и напомиње да дување ветра заправо чисти ваздух.

    „Значајно већи део чини локално загађење. Када нема ветра, локално загађење се нагомилава у приземном слоју ваздуха и због тога концентрација штетних материја скочи. Чим ветар почне да дува мало јаче, загађење се смањи, зато што се мешање ваздуха појача, па чистији ваздух који је на висини може да ’сиђе у приземље‘, а загађење да се разреди и промеша у дебљем слоју ваздуха“, објашњава Ђурђевић.

    Ђурђевић додаје и да већа влажност утиче на загађеност ваздуха, јер потпомаже стварање штетних ПМ честица. Другим речима, што је влажност мања – то је ваздух чистији.

    „Постоји процес фомрирања тзв. секундарних ПМ честица, који је важан за загађење. Један део ПМ честица се емитује из оџака, који испуштају гасове, као што су сумпорови оксиди. При одговарајућим временским условима, сумпорови оксиди могу да се претворе у честице. Слично као и са воденом паром у атмосфери. Када кондензација почне, добијете капљицу од молекула воде који се накупе. Тај процес је ефикаснији када је у атмосфери влага релативно велика. Због тога увече, када температура падне, а ваздух се охлади и влага порасте, скоче ПМ честице“, појашњава Ђурђевић.

    Што је загађење ваздуха мање, напомиње Ђурђевић, веће су шансе да у току године буде мање дана испуњених „сумаглицом“, која је, у ствари, смог.

    Борба против загађења ваздуха
    © CC0 / Pixabay
    Најдоминантији загађивачи ваздуха и даље су индустрија и саобраћај

    Контрола испуштања штетних гасова – кључна

    Да би се загађење ваздуха значајно смањило, изричита је Сунчица Вјештица, неопходно је да се у индустријска постројења уведе контрола емисије штетних гасова.

    „Док тога не буде, увек ћемо се кретати у љубичастој зони и претпостављати шта су утицаји. Ништа круцијално не можемо да урадимо, докле год постоји примарни, базични недостатак, а то су застарела постројења, непостојање система за пречишћавање и слично. Возила су ту, али мислим да она не могу да буду примарни разлог повећања загађености“, сматра Сунчица Вјештица.

    Градоначелник Београда Зоран Радојичић раније је изјавио да Град припрема десетогодишњу стратегију за решавање проблема загађености ваздуха, који „не може да се реши преко ноћи“. Град Београд је у јануару ове године најавио и да ће до 2025. године спровести 43 мере које ће смањити загађење ваздуха у српској престоници.


    Погледајте и:

    Прочитајте још:

    Тагови:
    емисија штетних гасова, честице, Београд, загађење ваздуха
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога