Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    42502
    Пратите нас

    Држава Србија би убудуће требало да сама сачињава уџбенике за српски језик, историју и географију, у којима би ђаци коначно могли да добију садржајније лекције о Косову, Јасеновцу, Олуји, НАТО агресији и другим кључним историјским питањима, што би значајно унапредило њихово образовање и поспешило очување српског идентитета.

    Да би писање и издавање уџбеника било омогућено, биће измењена два закона. Стручњаци подржавају овај потез, јер сматрају да ће значајно побољшати очување српског идентитета, и верују да може да буде спроведен тако да наша земља добије књиге које ће дуго служити будућим генерацијама.

    Председник Србије Александар Вучић састао се данас са министром просвете Бранком Ружићем, с којим је договорио да Министарство просвете и Влада Србије почну са изменом два закона, како би се створили услови за спровођење иницијативе да држава убудуће сачињава уџбенике за српски језик, историју и географију за основне и средње школе.

    17 романа у трци за Нинову награду
    © CC0 / Pixabay
    Два закона биће измењена да би држава могла да почне да сачињава уџбенике

    Србија ће сачињавати уџбенике

    Некадашњи директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић поздравља ту иницијативу и сматра да је изузетно важно да држава почне да издаје уџбенике како би се успоставила стандардизација образовања, због које би сваки ученик, где год да се у Србији школовао, учио на исти начин.

    „Нови „импулс“ који је дат идентитетској политици веома је важан за Србију, јер смо народ и држава са дубоком историјом, због чега је изградња културе сећања битна, почевши од споменика Стефану Немањи, преко обележавања онога што се догађало у Јасеновцу и на Кошарама, у најширем историјском дијапазону. То су све важни моменти које треба преточити и у просветне програме и, пре свега, у уџбенике. Можда ће се сутра размишљати и о историји уметности, ликовном и музичком васпитању, пошто и то говори о нашој идентитетској вертикали и богатству“, истиче Којчић.

    Историчар Милош Ковић за Спутњик каже да је актуелно тржиште уџбеника који су кључни за идентитетске науке, попут историје, географије и српског језика, лажно и да оно заправо представља монопол немачких издавача, за које тврди да су пословно врло уско повезани с хрватским.

     „Кључно је да се заустави распродаја националних идентитетских наука и спречи духовна колонизација, која се у овом тренутку спроводи над српским народом и његовом историјом. Зато је добродошла свака иницијатива да се идентитетске науке врате тамо где припадају. Мора постојати доминантно тумачење историјских догађаја, доминантан наратив о Косову, Светом Сави, Карађорђу, Првом светском рату, Југославији, Јасеновцу, Олуји, Милосрдном анђелу... То су кључна питања у којима не може да буде мултиперспективности. Погледајмо како је у Русији, Израелу, другим државама. Да ли Немачкој страни издавачи штампају уџбенике историје? Има ли она стотине уџбеника на тржишту или десетине“, пита Ковић.

    Завод за уџбенике
    © Фото : Завод за уџбенике
    Стручњаци не виде разлог због ког Завод за уџбенике не би издавао школске књиге

    Књиге које ће трајати дуго

    Ковић тврди да држава може да напише и издаје уџбенике који ће трајати дуго, а као пример за то наводи школске књиге које је некада издавао Завод за уџбенике.

    „Те уџбенике не може да пише држава. Њих би требало да пишу историчари, а објављује државни издавач, какав је, рецимо, Завод за уџбенике и наставна средства. Нама није потребно 10, 15 или 20 уџбеника историје, од којих ће наставници и директори да бирају. Потребан нам је један, два или три уџбеника, које ће писати врхунски стручњаци и који ће проћи врхунску контролу. Кључно је питање процедуре. То нису неизводљиви задаци“, напомиње Ковић.

    Којчић се слаже да Србија може да сачини квалитетне школске књиге, што подупире чињеницом да их је до „либерализације“ тржишта уџбеника издавао управо Завод за уџбенике.

    „Нисам приметио да је ’либерализација‘ тржишта уџбеника донела предности које је предвиђао тадашњи законодавац. Нити су уџбеници постали јефтинији, нити је квалитет знања бољи. Чак мислим да ће, уколико се ова реформа убрзо спроведе и уведе тзв. национални пакет уџбеника, то заиста бити и на задовољство родитеља, због мањег оптерећења на кућни буџет, и да ће довести до јединственог познавања наше историје. Очекујем да, примера ради, методска јединица о Јасеновцу неће бити редукована на три или четири реченице, како је то било у неким уџбеницима, већ да ће заузети онолико простора колико је у пропорцији с националним значајем“, сматра Којчић.

    Подсетимо, Вучић је у суботу изјавио да ће данас Влади Србије поднети званичну иницијативу да убудуће држава пише и издаје уџбенике из историје, српског језика и географије. Иницијативу су подржали министар просвете Бранко Ружић и министар унутрашњих послова Александар Вулин.


    Сазнајте: Ко је Александар Кавчић, човек који бесплатним уџбеницима руши монопол странаца

    Прочитајте још:

    Тагови:
    писање, издавање, школа, књиге, Србија, уџбеници
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога