Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    42943
    Пратите нас

    Постојало је време у коме смо великим медијима са Запада наивно веровали када су говорили да су независни. Па смо у то почели да сумњамо јер смо на својој кожи приметили да су им циљеви њихових влада битнији од истине. А сада, захваљујући хакерима из колектива „Анонимус“, за то имамо и доказ: нису независни. И не проносе истину, него пропаганду.

    Ово је „најраспрострањенија тајна кампања црне пропаганде у историји човечанства“, тврде анонимни хакери у својој поруци прикаченој уз десетине и стотине докумената Министарства иностраних послова Велике Британије, који показују како се влада њеног величанства уротила с „Ројтерсом“, Би-Би-сијем и низом кудикамо опскурнијих организација за ширење утицаја – с циљем да, спровођењем различитих програма наводно професионалне обуке новинара и пружањем наизглед бенигних услуга техничке природе, створи мрежу такозваних медија и инфлуенсера на друштвеним мрежама који имају задатак да „ослабе Русију“ и поткопају њен утицај широм постсовјетског простора. По матрици која је, како такође показују ова документа, већ примењена, релативно успешно, у Сирији и Либану. И у Северној Македонији на преломним изборима 2019. године.

    Лице опаког британског неоколонијализма

    А све у склопу програма за „супротстављање руској пропаганди и дезинформацијама“, вредног преко 100 милиона фунти, кога је у новембру 2017. најавила тадашња премијерка Тереза Меј.

    Хаковање и објављивање докумената који откривају детаље овог плана – а сви су означени као „поверљиви“ – „представља резултат заједничког рада легија ’Анонимуса‘ са свих страна света“, поручују чланови овог хакерског колектива. „Сви смо се ујединили у настојању да покажемо како Министарство иностраних послова и влада њеног величанства нису само пацовска легла, већ праве криминалне организације, чији су саучесници владини званичници који одобравају њихов рад.“

    „Наш главни циљ је да вам покажемо право лице опаког британског неоколонијализма“, наглашавају „Анонимуси“, и сугеришу да је „случај Алексеја Наваљног“, као део своје тајне операције, исконструисала британска влада; и да је она „створила медијске организације и однеговала блогере“ у Русији, баш као и тамошње организације цивилног друштва, да би их контролисала.

    МИ6, Путин и Асад

    „Уз њихову помоћ она сад настоји да „демонизује (председника Русије Владимира) Путина, баш као што је то претходно учинила у случају (сиријског председника Башара) Асада, како би их приказала као зле диктаторе који трују сопствени народ забрањеним хемијским оружјем“. А то је пак, упозоравају драматично ови хакери и активисти, британској влади потребно да би их „делегитимизовала и убедила људе широм света да ништа не треба да буде недозвољено у борби против лудих диктатора... Припремају нас за рат са Русима и Кинезима, и траже повод за то. И само истина може да их заустави, јер, како је рекао Џулијан Асанж, ‘ако ратови могу да буду започети лажима, онда могу и да буду заустављени истином‘.“

    Ово упозорење „Анонимуса“ можда и јесте претерано као што звучи. Али не сме се због тога занемарити чињеница да је ова операција британске владе спровођена у строгој тајности све док није проваљена. И да је под необичним изговором „националне безбедности“ Вајтхол одбијао да одговори на питања која му је упућивао посланик лабуриста Крис Вилијамсон када је случај почео да избија на видело. Да би потом, ето занимљивог сплета околности, он сам био темељно оклеветан да је антисемита и избачен из партије и парламента.

    А свакако да није занемарљиво ни то што су пре годину дана званично декласификована документа која показују да су Би-Би-Си „Ројтерс“ током шездесетих и седамдесетих година прошлог века већ учествовали у сличним пројектима црне, тада антисовјетске пропаганде иза којих је стајала британска обавештајна служба МИ6.

    Суочавање с реалношћу

    Какав је однос медијских организација главног тока и западног безбедносног и политичког естаблишмента? Шта они желе да постигну? И чему заправо служе бројне новинарске и организације цивилног друштва које финансирају?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар и социолог Слободан Рељић и дописник наших медија из Лондона Синиша Љепојевић.

    „Илузија је“, каже Слободан Рељић, „веровање да су медији на Западу заиста независни и да нису средство пропаганде... Одавно је документована улога МИ6 и ЦИА-е у њиховом деловању. И то су чињенице с којима морамо да се суочимо.“

    „Од раније је познато“, додаје Синиша Љепојевић, „да је у Би-Би-Сију постојала такозвана ’соба 101‘ , касније је направљена и истоимена комедија, у којој су седели представници служби безбедности чији је задатак био да брифују новинаре који су одлазили на задатке у иностранству.“

    Птице-ругалице

    О тајновитој природи читаве медијско-обавештајне операције коју су сад разоткрили „Анонимуси“, и о могућој улози коју су њој имале британске обавештајне службе, посредно сведочи и тајновито одељење у британском Министарству иностраних послова задужено за њено спровођење, Counter Disinformation & Media Development(„Супротстављање дезинформацијама и развој медија, ЦДМД), о коме је британска влада одбила да пружи информације о његовој агенди и финансирању посланицима који су покушали да их добију.

    „Када сам покушао да истражим дубље“, изјавио је бивши посланик лабуриста Крис Вилијамсон, „министри су одбили да ми пруже увид у било каква документа или преписку која се односи на активности ове организације. Речено ми је да би објављивање тих информација могло да ’поремети и поткопа ефикасност програма‘.“

    „Истоветна повезаност постоји и на другој страни Атлантика, у САД, где се контакти праве на нивоу власника медија и шефова обавештајних служби“, напомиње Слободан Рељић и подсећа на проваљену ЦИА-ину операцију манипулације медијима у пропагандне сврхе под називом „Птица ругалица“.

    И данас је тако, примећује Синиша Љепојевић и указује на пример „Вашингтон поста“ и његовог власника Џефа Безоса који се, преко своје компаније „Амазон“, налази у директном уговорном односу са ЦИА-ом.

    Мрежа утицаја

    И отуда, наглашава Спутњиков саговорник, заправо нема ничег чудног у томе што ова врста везе, све и ако није уочљива на први поглед, функционише и у свим оним земљама на које желе да прошире свој утицај, попут простора бившег СССР-а или наше земље: „Ствара се мрежа агената утицаја, кроз спрегу невладиних организација које финансирају западне владе, њима наклоњених медија који им дају простор, и владиних службеника који пролазе кроз њихове ’курсеве‘, ’обуке‘ и ’тренинге‘.“

    Један од медија у Русији који су формирани кроз програм чије су постојање разоткрили „Анонимуси“ јесте и „Медија зона“, медијска организација коју су основале две чланице „Пуси рајота“, с фокусом на „судове, правосуђе и затворски систем у Русији“...

    „Управо су то теме које најлакше производе емотивну реакцију, на основу које се онда обликују и политички ставови таргетиране публике“, објашњава Слободан Рељић разлог због кога се акценат у овим тајним кампањама црне пропаганде ставља на истраживања корупције и сличне теме.

    Он, међутим, истиче да је овакав модел вршења утицаја умногоме потрошен: „Проблем је у томе што се западна друштва данас налазе у таквом стању да пропагандне поруке којима се афирмише њихов модел, усмерене према Истоку, више немају никакву уверљивост, па самим тим не могу ни да постигну жељени ефекат. Тај систем је, једноставно, себе довео до краја; поверење у њега више не постоји ни на самом Западу, који све више подсећа на последњи стадијум Совјетског Савеза.“

    „И управо је то разлог због кога ће и све мреже утицаја које су изградили, на крају, остати без икаквог утицаја. Једноставно, нико им се више неће јављати на телефон“, закључује Синиша Љепојевић.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Нови спутњик поредак, Ројтерс, Би-Би-Си, ЦИА, Башар Асад, Владимир Путин, МИ6, пропаганда, Русија, Запад, завера, Анонимуси
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога