Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21365
    Пратите нас

    Мере попут ванредног стања и закључавања неће бити од  помоћи у обуздавању раста оболелих од ковида, на шта указује искуство других земаља, али и наше са почетка епидемије. Оно што може дати резултат је ригорозније санкционисање оних који се не придржавају правила, поготово оних која се односе на затворени простор, сматрају сагворници Спутњика.

    Ситуација са бројем оболелих и њиховом тежом сликом и пренапрегнутост здравственог система, по оцени лекара у Кризном штабу захтева и адекватне, строже мере. Помиње се и поновно увођење ванредног стања, односно полицијског часа.

    Члан Кризног штаба др Предраг Кон најавио је да ће бити доведен у питање останак медицинског дела Штаба ако не буду донете неке строже мере, а по њиховом мишљењу то би требало да буде потпуно закључавање, бар на седам до 10 дана.

    Ни полицијски час сад не би донео резултат

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Члан Кризног штаба др Предраг Кон најавио је да ће бити доведен у питање останак медицинског дела Штаба ако не буду донете неке строже мере.

    О пооштравању мера Кризни штаб би требало одлучује на седници која је заказана за петак.

    Да је ситуација наелектрисана јасно је поготово после изјаве заменика градоначелника, Горана Весића, да ће на седници Кризног штаба Град Београд, у коме је највећи број оболелих, увек гласати против било каквих нових рестрикција, па и увођења полицијског часа. Он је оценио да је скраћење радног времена тржних центара, пијаца, угоститељских објеката током прошлог викенда показало несврсисходност, јер смо на истом месту у краће време само имали већи број људи и већу могућност заражавања.

    Прилична конфузија је створена и међу грађанима. Како да се односе према најавама полицијског часа, док истовремено иду и оне о одржавању осмомартовских концерта, на пример. Како да се орјентишу кад се пуштају у рад гондоле на наше две најпосећеније планине, а потом се критикују људи који иду на скијање.

    Та конфузија по оцени нашег познатог имунолога др Радмила Петровића који је био део тима који се 1972. године суочио са епидемијом великих богиња није својствена само нама.

    Конфузија је у целом свету

    „Цела Европа и цео свет се батрга, не знају шта ће. Једни се откључавају, други се затврају, неки на краћи, а неки на дужи период. Једни само регионе, неки и целе земље. Ни у европским земљама ни у свету о томе немају јединствено мишљење“, каже Петровић за Спутњик.

    Он сматра да су сви помало изгубили компас и лутају, али и подсећа да смо после првог таласа који је почео пре годину дана са увођењем полицијског часа на неколико дана пресекли први талас епидемије на два дела. Тиме, како каже, нисмо успели да спречимо да дође до још већег заражавања. Искуство да нам то ништа није помогло, као ни  другим земљама, говори да те ригиорозне мере неће бити од помоћи, сматра он.

    „То може на недељу, две, највише три да одложи врх епидемије и да у том времену евентуално муњевитом акцијом постигнемо већи број вакцинисаних и да ублажимо тај одложени талас, а да га спречимо не можемо никако. Спас је једино у вакцинацији. Ово је лепо организовано, али то мора да иде неколико пута брже“, упозорио је Петровић.

    © Tanjug / ANDRIJA VUKELIC
    Увођењем полицијског часа бисмо неки ефекат видели после седам дана, али искуство са његовим увођењем током првог талас пандемије указује на то да да бисмо само одложили њено разбуктавање.

    Да би ублажили садашњи трећи талас епидемије требало би да буде неколико пута више вакцинисаних од садашњих 530 хиљад људи, који су примили и другу дозу вакцине после чега се тек стиче имуни одговор на ковид.

    Без манифестација и боравка у затвореном

    Петровић сматра да се треба држати постојећих мера, на правилан начин користити маске и држати дистанцу, јер је нови сој вируса много лакше преносив.

    „Под број један, нужно је забранити окупљања у затвореним просторијама, без обзира на маске и дистанце. Забранити манифестације сваке врсте, бисокопе, концерте, позоришта, прославе – све што је у затвореном простору. Нека се све то што може ради на отвореном где је велика дисперзија и неупоредиво мања могућност заражавања“, изричит је Петровић. 

    Епидемиолог проф. др Радован Чеканац, некадашњи начелник Института за епидемиологију ВМА, сматра да ће конфузије и даље бити и овде и у свету јер је још пуно непознаница о вирусу. Он и сам признаје да је мењао мишљења за протеклих годину дана, јер је много тога што се у почетку тврдило касније пало у воду.

    Чеканац, који је координатор Кризног штаба у Краљеву, такође сматра да увођење ванредног стања неће решити проблем све већег броја заражених. Постојеће мере су, како каже, сасвим довољне, али је проблем што се део грађана њих не придржава па би зато требало да будемо ригоризнији приликом санкционисања оних који их не поштују.

    Од ванредног стања само супротан ефекат

    „Увођењем полицијског часа бисмо неки ефекат видели после седам дана, али ако би се после све вратило на старо онда бисмо само одложили то разбуктавање и нашли бисмо се у истој ситуацији“, објашњава овај епидемиолог.

    Проблем је, каже, и неозбиљно понашање дела поготово млађе полуације која не зазире од затвореног простора и масовних скупова и даље преноси вирус.

    Уз оцену да би било добро да што пре вакцинишемо што више људи, Чеканац  истиче да је непоштовање мера само један разлог скока оболелих и да је са епидемиолошке стране посматрано он последица повећаног броја осетљивих у популацији.

    „Ово је само показало тврдње да код оних који су прележали ковид рецимо у новембру, или када је био највећи пик почетком децембра, као и код оних асимпсоматских, да долази до пада нивоа антитела. Имунитет сваког организма делује индивидуално па неко и поред прележане болести нема ту количину  антитела“, истиче он, закључујући да се практично налазимо на почетку.

    Краљево се по броју оболелих 3. марта налази у 3. новембру, сликовит је наш саговорник, истичући да је на тој територији средином децембра колективни имунитет износио неких 70 посто. Због неодржавања нивоа антитела, како је време промицало, на територији Краљева сада има само 10 до 15 одсто заштићених, тврди он.

    Вакцинација новинара Спутњика на Сајму
    © Sputnik / Милица Марковић
    Најбоље би било да у што краћем року вакцинишемо што више, јер нам је после свега у укупној популацији све већи број осетљивих људи.
    Закључавање само као превентива 

    Чеканац  подсећа да ни мере у Европи која је добрим делом закључана нису дале неке резултате. То, како објашњава, може да има ефекта само као превентивна мера када постоји мали број оболелих, како би се спречило ширење. Такав је случај био када је недавно цела аустралијска држава Викторија  била закључана на пет дана што је изазивало чуђење људи, јер су имали јако мали број оболелих.

    Са епидемиолошке стране посматрано, то је, мађутим, апсолутно реазумљиво. Имали су један случај оболелог и ишли су на инкубацију од пет до седам дана, јер не знају с ким је тај један заражени контактирао, а био је заразан и три дана пре појаве симптома.  Зато контакте хватају на време и то има смисла као превентивна мера, објашњава наш саговорник.

    У ситуацији са оволиким бројем оболелих просто је немогуће похватати све контакте, поготово што је сада далеко већи број заражених вирусом који немају  симптоме, истиче Чеканац.

     

    Тагови:
    мере, ковид 19, пандемија, кризни штаб
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога