Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    71675
    Пратите нас

    Не постоје магични документи који ће решити вишедеценијске проблеме на терену на Космету и дати одговор на двоструке аршине Запада по којима је Албанцима дозвољено да имају две и по државе а да се притом Србија одрекне дела своје територије.

    Колективни Запад, каже Стефан Сурлић са Факултета политичких наука, погрешно сматра да је за решење косовског питања остало само да се постигне коначни споразум којим би Београд формално признао независност Косова.

    „Диктат споразума удаљио је представу да дијалог може донети нешто добро, диктат ЕУ и САД по коме би лидери Београда и Приштине нешто требало да потпишу и тиме заврше целу причу“, констатује Сурлић у емисији „Од четвртка до четвртка“.

    Две и по државе за Албанце

    Међутим, напомиње он, има толико отворених питања на терену које прво треба решити да би се уопште говорило о било каквом коначном споразуму, а она се могу поделити у две групе: прво је питање српске заједнице на Космету и њеног положаја а друго — зашто имамо двоструке аршине.

    „Зашто је Албанцима дато право на две и по националне државе. За Немце, Французе, Американце сасвим је легитимно да једна политичка нација има Албанију као државу, Косово као државу и да има трећину Северне Македоније али са правом вета, па су суштински политички потпуно равноправни актери у тој земљи. А да притом Србија буде земља која ће се одрећи дела своје територије“, пита Сурлић.

    Коментаришући посету европског посредника Мирослава Лајчака региону, Сурлић оцењује да је њен циљ био да се опипа пулс и види која су полазишта за даљи процес дијалога, али да Лајчак очигледно није свестан да се у наредних годину дана неће десити ништа епохално иако је слао доста оптимистичне поруке.

    Лидер Самоопредељења Аљбин Курти још није постао премијер, Косову предстоји буран политички процес избора председника, а тек се онда може мислити о дијалогу. С друге стране, подсећа наш саговорник, Србија је изнела јасан став да не долази у обзир никакво признавање самопроглашене независности Косова, као и да је примена договореног једини гарант да је могућ наставак дијалога.

    „Кључно питање које треба да се постави у наставку дијалога јесте какав је то положај Срба на Космету и због чега се не спроводи оно што је одавно договорено. Како можемо веровати да ће се било какав споразум спровести у будућности уколико није спроведен договор о ЗСО нити се поштују закони који се односе на српски језик, на локалну самоуправу, на статус српске културне баштине“, набраја Сурлић.

    У коју се батину узда Приштина

    На питање, која је то батина у коју се косовски Албанци уздају да им може донети државу и има ли је уопште, саговорник Спутњика објашњава да је то коалиција моћних земаља које су признале независност Косова и које Србију могу да условљавају у процесу придруживања ЕУ али и на ширем међународном плану.

    С друге стране, додаје он, у Приштини постоји идеја да они ни не треба да учествују у дијалогу него само да Американци и Европљани довољно притисну Србију да она призна независност.

    „Ми у Србији већ пет година отворено подржавамо идеју дијалога и постизања неког компромиса који би уважио интересе и српског и албанског народа, док је на Косову потпуно другачији доминирајући дискурс: да нема никаквих преговора ни договора већ да се изврши кључан притисак да Србија само парафира њихову независност“, примећује политиколог.

    Косово за Немачку — безбедносни проблем

    Кад је реч о ставу Немачке, који је још једном поновљен током дводневне посете министра спољних послова Николе Селаковића Берлину, Сурлић са жаљењем констатује да нема никаквог простора да Немачка и за длаку промени позицију да је косовска независност „завршена тема“.

    Илуструјући колико је снажна немачка подршка Приштини, наш саговорник наводи да је по неким анализама од 2000. до данас Немачка у апсолутним бројкама седам пута више новца уложила на Косову него у Србији без Косова.

    Тврд став Немачке Сурлић објашњава и страхом да ће Косово, уколико у догледно време не дође до његовог потпуног међународно-правног субјективитета, природно ићи ка уједињењу с Албанијом.

    „Немачки политичари Косово од 2000. посматрају као безбедносни проблем: ако Србија не да косовску независност онда ће доћи до уједињења Косова и Албаније, онда постоји могућност за још рата,“ тумачи Сурлић који у том кључу види и, како каже, нимало случајне и тактички срачунате поруке из Приштине — да имају план Б и да ће, уколико не добију пуно признање пледирати за уједињење с Албанијом.

    Отуда и упорно инсистирање Запада на „међусобном признању“, иако је јасно да Србији као чланици УН никакво признање није потребно.

    „Косово је спорна територија и 13 година од самопроглашења независности. Веровало се да ће та независност бити остварена упркос противљењу Србије. Међутим, временом су сви актери укључујући Вашингтон схватили да је то немогуће без сагласности Србије. Зато се константно инсистира на томе да Србија мора да потпише папир и де јуре призна независност Косова“, описује ситуацију Сурлић.

    Штавише, додаје он, имајући у виду да Косово не признаје пет чланица ЕУ и четири чланице НАТО сагласност Србије је потребна и за хипотетичко чланство Приштине у тим организацијама.

    Србији једино остаје, закључује гост Спутњика, да уколико жели да сачува овакву позицију, оснажује партнерства са земљама које стоје чврсто при ставу одбране међународно-правног поретка и које не желе да признају самопроглашење независности Косова.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    Од четвртка до четвртка, ЕУ, Србија, Стефан Сурлић, дијалог Београда и Приштине, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога