Тешко је предвидети како ће Европљани реаговати на одлуке њихових званичника и да ли ће можда попут јапанских мајки, које су шездесетих година прошлог века услед епидемије полиомијелитиса организовале демонстрације како би натерале своје власти да увезу руску вакцину, али је чињеница да је у Европи настала конфузија у стратегији вакцинације и због споре набавке вакцина. Према неким подацима, ако је у Великој Британији од 100 људи вакцинисано 33, у САД – 25, у ЕУ је – свега осморо. Према прогнозама, кашњење у отварању предузећа од једног до два месеца након закључавања могло би економију ЕУ да кошта 50 до 100 милијарди евра губитака због застоја у производњи.
„Постоји мишљење европског регулатора, али постоји и одлука која је већ донета и по којој свака земља може да ради онако како сматра да треба. Да је у питању потпуна забрана, тада се наша вакцина не би увозила нигде у Европи, али то није случај. Користиће се још више, због чињенице да економија игра важну улогу у овом процесу – хистерија око вируса корона је већ прошла и људи почињу да броје новац. Руска вакцина је, пре свега, доказала своју ефикасност, а сигурно је исплативија од других вакцина, па ће свака влада морати да објасни својим гласачима зашто плаћа много више за производ који има иста потрошачка својства. Дакле, све је питање времена“, каже руски експерт Александар Шпунт.
Шпунт наводи да је вакцина данас постала најпре политичко, па тек онда здравствено питање. Упечатљив пример у овом случају је Украјина, која своју погрешну политику плаћа животима људи.
„Видимо каква је ситуација у Украјини, где вакцинација још није почела. Једини разлог за то је одбијање руске вакцине, која би била приступачна за Украјину. Европа, којој Украјина толико тежи, не жури да јој помогне са ‘Модерном’ и ‘Фајзером’, а Украјина нема пара и погледајте колико људи свакодневно умире“, каже Шпунт.
Руска вакцина - политичко или здравствено питање
Запад се према вакцини „Спутњик Ве“ од њене регистрације у августу прошле године, па до фебруара ове године односио углавном скептично или крајње негативно, па су се могле чути и изјаве у којима се доводила у питање ефикасност руске вакцине.
Међутим, почетком прошлог месеца у престижном научном часопису „Ланцет“ објављени су резултати треће фазе клиничких испитивања „Спутњика Ве“, који су показали да је ефикасност ове вакцине 91,6 одсто и да пружа потпуну заштиту од тешких облика болести ковид 19.
Након тога је америчка агенција „Блумберг“ ту вакцину назвала „најозбиљнијим научним продором у Русији још од Совјетског Савеза“. „Вол стрит журнал“ је написао да „Спутњик Ве“ представља значајну победу руског председника Владимира Путина у глобалној трци вакцина и обезбеђује вотум поверења ка могућностима руске науке и медицине, те одбацује део критика са којима се суочила Москва због убрзаног развоја вакцине…
Аустралијски научник, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину Питер Дохерти констатовао је да је таква ефикасност вакцине „Спутњик Ве“ фантастична и подсетио да Русија има дугу историју развоја добрих вакцина.
„Ситуација, без сумње, није блистава. Европска заједница тј. онај њен део који се снажно противи водећој улози Русије у борби против ове пандемије постаје све гласнија. Али, без обзира на то, јасно је да ће руска вакцина пронаћи свој пут, јер је човечанству то потребно, иако ће они и даље покушавати да је блате. Проблем је што се они не заустављају. Апсолутна неодговорност и осећај да пролазе некажњиво остављају горак утисак“, каже руски експерт Иван Коновалов.
„Спутњик Ве“ преплавио свет
„Спутњик Ве“ је већ одобрен у 46 земаља света. Руска вакцина је такође одобрена или је близу одобравања и у неким земљама ЕУ, попут Мађарске, Словачке и Чешке. После Мађарске, која увелико вакцинише и руским и кинеским вакцинама, Словачка је у понедељак набавила 200 хиљада доза „Спутњика Ве”.
Поред њих ни Чешка, по свему судећи, не може више да чека да вакцине са Истока буду одобрене у ЕУ, па је премијер Андреј Бабиш изјавио да ће одлуку о набавци руске вакцине донети националне институције.
Хрватска је такође заинтересована за руску вакцину „Спутњик Ве”, док су недавно руски председник Владимир Путин и аустријски канцелар Себастијан Курц разговарали о могућим испорукама те вакцине Аустрији, као и могућој заједничкој производњи.
Италијани су чак саопштили да ће се руска вакцина „Спутњик Ве“ производити у Италији, чак и ако Европска агенција за лекове одбије да одобри да се вакцина користи у ЕУ.
Све то наговештава, каже Коновалов, да би ЕУ могла да одобри руске вакцине које се увелико користе широм света, упркос покушајима појединих европских званичника да блокирају њен улазак на европско тржиште.
ЕУ ретко је јединствена, а у овом случају уопште нема јединства, додаје експерт.
„Верујем да ни уз све напоре неће моћи потпуно да блокирају руску вакцину. Негде могу, негде не. Потпуна блокада неће успети, упркос разноразним изјавама… Друга ствар је што ће се све дешавати приближно по сценарију какав је био са нашим стручњацима Министарства одбране у Италији. Да ли се сећате ситуације када смо послали авионе, опрему, стручњаке и цела француска и западна штампа је око тога направила хаос, наводећи да су Руси дошли да шпијунирају Италијане итд. Шта све нису измислили. А десило се заправо следеће: Руси су дошли, одрадили свој посао, спасили животе. Тако ће бити и овде. Руси дуго запрежу, али брзо јуре“, каже Коновалов.
Погледајте и емисију главне уреднице Спутњика Љубинке Милинчић „Мој поглед на Русију“ – Како је руска вакцина променила свет:
