Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    32913
    Пратите нас

    Порнографске снимке и слике, бројеве телефона и адресе бивших девојака и даље размењују чланови појединих домаћих група на друштвеним мрежама. Дељење „осветољубиве порнографије“ годинама се догађа широм интернета. Највећи девијанти, попут педофила, уточиште су пронашли на – „дарк вебу“.

    Баш на Дан жена, Сташа Ивковић из Вршца храбро је изашла у јавност и „раскринкала“ неколико група на друштвеној мрежи „Телеграм“ у којима се шири „осветољубива порнографија“. Само једна од њих бројала је око 36.000 чланова, махом мушкараца, који су у групи размењивали порнографске и провокативне слике и снимке, па чак и бројеве телефона и адресе својих бивших девојака, познаница, њима непознатих жена...

    Убрзо је та група угашена, али је већ у среду осванула нова, са истим називом, која већ сада броји више од 1.800 чланова. Оно што је можда „најцрње“ од свега је – тај број и даље расте.

    Дељење аматерске порнографије, у којој главни актер може да буде нечија девојка, сестра, мајка или ћерка, нажалост, није новост, нити је својствено само за поменуту друштвену мрежу.

    „Осветољубива порнографија“ на друштвеним мрежама

    Осветнички порнографски садржаји распрострањени су широм интернета и друштвених мрежа. Начин на који се третирају зависи искључиво од политика платформи на које се постављају. Ставови су различити, мада су у последње време све оштрији према таквим садржајима.

    Фотографије и снимци обнажених жена појављивали су се и на „Фејсбуку“ и „Твитеру“ све док те мреже нису увеле стриктнију проверу садржаја који се на њима оставља. Платформе запошљавају читаве тимове људи и употребљавају нове технологије да би их „уловиле“ и уклониле са мрежа.

    Чак је и порнографски сајт „Порнхаб“ крајем прошле године уклонио све неверификоване снимке, на милионе њих, због оптужби да је сајт препун видео записа који укључују злостављање деце и силовање.

    „У принципу, то није ништа ново. Ново је само да то може да се дистрибуира на ужасно једноставан начин. То је глобални проблем. Имамо глобалну инфлацију разноразног садржаја, па и таквог. То је оно с чиме ми тренутно живимо – у хиперинфлацији разноврсног садржаја. Тај садржај је пречесто окренут ка порнографији, било да је осветољубива, обична или било каква друга“, појашњава ИТ стручњак Здравко Јанковић за Спутњик.

    Порнхаб лого
    © Flickr / Michael Coghlan
    Чак и „Порнхаб“ је крајем прошле године уклонио све неверификоване снимке са сајта

    У случају „Телеграма“ направљен је пропуст. Јанковић сматра да та мрежа није развила механизам који ће да контролише велики број корисника који је на ту платформу недавно прешао са „Вацапа“ и начин на који они деле садржај.

    „Ви осветника не можете да спречите да то подели, али га можете ограничити, тако да то не добије толики утицај. На ’Телеграму‘ је да нађе оне који су то поделили без сагласности тих жена, како би били процесуирани. Да се ти налози, за почетак, ’банују‘, па да се, у зависности од учињене штете, покрену поступци у оквиру институција система. Уколико је последица дистрибуције тог садржаја криминогена, онда платформа има обавезу да достави податке надлежним органима, с тим што органи морају да то траже“, напомиње Јанковић.

    Да би надлежни органи урадили свој део посла, грађанин прво треба да тужилаштву поднесе кривичну пријаву. Домаће институције потом упућују захтев компанији у чијем је власништву платформа или подносе захтев за међународну правну помоћ, уколико је предузеће инострано.

    Проблем је што процедура може да потраје или наиђе на „затворена врата“.

    „Ако говоримо о друштвеним мрежама, то може да траје дуго, а могу и да не доставе податке. Сећам се да смо једне године упутили више од 100 захтева, а они су одобрили један или два. Ако то не угрожава јавни интерес, морал и слично, ако је то појединачан, изолован случај, питање је како ће се поставити. Нама је заиста потребна државна агенција за надзор сајбер-простора, као што је у Русији ’Роскомнадзор‘. Суштина је да свака држава на неки начин покуша да контролише свој сајбер-простор. Све озбиљне земље су то већ урадиле. Наравно, што је можда и важније од тога, треба едуковати становништво у смислу примене технологија“, истиче др Милош Јовановић, председник „Оупенлинк групе“, компаније специјализоване за област информационе безбедности, ИТ инфраструктуре и „клауд“ решења.

    Уточиште девијантних – „дарк веб“

    Несагледиво веће количине још дегутантнијих садржаја налазе се на „дарк вебу“, делу интернета ком се приступа неконвенционалним путевима. У том сајбер-простору тргује се оружијем, дрогом, дечијом порнографијом... Уживо се преносе убиства, мучења, силовања...

    „Све оно што је део подземља у конвенционалном смислу постоји и на интернету. Ту се обично користе криптовалуте, зато што им је теже ући у траг. Светске службе се труде да пресеку ланце маркета на ’дарк вебу‘. Суштина је што је то трка. Они оборе једне, а други се појаве. То нису класичне адресе за приступање маркетима, као што је ’ртс.рс‘, на ’дарк вебу‘ су посебни претраживачи“, објашњава Јовановић.

    Кривична дела кажњива затвором

    Фотографија и видео запис су подаци о личности, који се штите на основу Устава и закона. Неовлашћено прикупљање и коришћење података о личности, као што је дељење слика и снимака у поменутим групама, представља кривично дело.

    Ко противно закону прикупља или користи податке о личности грађана казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Уколико у таквим случајевима има елемената прогањања, односно ако онај ко злоупотребљава туђе личне податке, у одређеном временском периоду, осетно угрози лични живот фотографисане особе, може бити оптужен и за кривично дело прогањања, за које је запрећена новчана казна или затвор до три године.

    „Ако је на фотографијама и порнографска садржина, а иста је приказана малолетном лицу или се на њој налази малолетно лице, учињено је кривично дело из члана 185 Кривичног законика – приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, тзв. дечија порнографија“, предочава професор Факултета безбедности у Београду Младен Милошевић.

    Ко малолетника искористи за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако је за то искоришћено дете (малолетник до 14 година) запрећена је затворска казна у трајању од једне до осам година.

    Ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица, казниће се новчаном казном у распону од 20.000 до 200.000 динара или затвором до шест месеци. Казне у Србији врло су сличне европским.

    Хапшење
    © Sputnik / Vitaliy Belousov
    И онима који „само“ приступају сликама и снимцима на којима су малолетници прети затвор

    Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин изјавио је да је Управи криминалистичке полиције наложено да истражи случај група на „Телеграму“ и поручио да ће органи реда пронаћи и казнити оне који су фотографије и снимке постављали. Једног од администратора једне од срамотних група полиција је већ привела.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    групе, група, снимци, фотографије, порнографија, друштвене мреже
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога