Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 2845
    Пратите нас

    Писма која су у Сарајево послали амерички државни секретар Ентони Блинкен и амбасадори земаља Квинте указују да Запад на БиХ све више гледа другим, реалистичним очима и да лагано почиње да уважава интересе Срба и Хрвата. Томе је допринело и сазнање да канцеларија високог представника за БиХ више није функционална, сматрају аналитичари.

    Заједнички именитељ два писма која су почетком месеца стигла у Сарајево је да политичке у БиХ морају саме, без мешања са стране да изнађу решења политичке кризе у тој земљи. Прво писмо послао је амерички државни секретар Ентони Блинкен и у њему се недвосмислено каже да „Дејтона 2“, процеса који је жарко прижељкивала бошњачка политичка елита, неће бити.

    Уместо тога, Блинкен позива на „мање измене устава, како би се извршила реформа изборног система“ у складу са одлукама европских и домаћих судова. Амбасадори чланица Квинте (Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и САД), пак, позвали су политичаре из БиХ да раде на напретку земље на европском путу и да се „суздрже од оптужби и спекулација“.

    Разбијање бошњачких илузија

    Писма високих званичника са Запада јесу индикатор повећаног степена реализма, сматра Милан Ситарски из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања. Према његовим речима, процес ресетовања приступа земаља као што су Сједињене државе и ЕУ већ неко време је у току.

    Ентони Блинкен, државни секретар САД
    © AP Photo / Carolyn Kaster
    Ентони Блинкен, државни секретар САД

    Промена која се да приметити јесте став да се кључне карактеристике Дејтонског споразума и Устав БиХ који је његов део не могу више игнорисати. Од потписивања Дејтонског споразума, каже Ситарски, постојала је илузија на Западу и међу бошњачком политичком елитом да је Устав БиХ инцидентни период који ће се на неки начин заобићи.

    „Предуго је гајена та илузија. Зато ова промена чије индикаторе видимо долази прекасно. Пуно је штетних политичких последица произвела јер је 99 одсто и бошњачких и самопрокламованих грађанских политичких елита функционисало у последњих пар деценија као да заиста верују у ту илузију и као да она само што није постала реалност. И тиме су негирали карактер устава сопствене државе, што је, наравно, нека врста држања те државе и свих њених грађана и народа у перманентном ванредном стању“, објашњава Ситарски.

    Ипак, ако је промена у ставовима кључних западних играча у босанскохерцеговачком политичком лонцу трајна и стратешка, она је позитивна, сматра он.

    Како саопштити одлуку политичим елитама

    Сада се као проблем поставља питање како бошњачким и грађанским политичким елитама и њиховим бирачким телима пренети информацију о заокрету.

    „Инерција је битан фактор, многи ће бити разочарани, могуће су и неке радикалне реакције. Али то је сада на дипломатама, на међународним представницима и на политичким елитама самих Бошњака и оних који себе препознају као грађане да се ускладе са новонасталом ситуацијом“, каже Ситарски.
    Лидер СДА Бакир Изетбеговић (десно) са представником Бошњака у Председништву БиХ Шефиком Џаферовићем.
    © AP Photo / Amel Emric
    Лидер СДА Бакир Изетбеговић (десно) са представником Бошњака у Председништву БиХ Шефиком Џаферовићем.

    Према речима Милана Ситарског, требало би да се што пре приступи примени свих одлука судова, како домаћих, тако међународних које се тичу измена изборних закона у Федерацији БиХ. Међутим, наш саговорник изражава бојазан да ће део политичких елита, вођених својим политичким интересима, пропустити шансу да примени ове одлуке.

    Одговор на дисфункционалност ОХР

    Став професора Факултета политичких наука из Бања Луке Милоша Шолаје, који, како каже заступа од закључења Дејтонског споразума је да међународна заједница треба да игра искључиво саветодавну улогу у БиХ. Све друго треба да представља процес сазревања БиХ у сваком смислу. Бонска овлашћења замрзла су демократске и развојне процесе.

    Из писама се види да је то тачно, наглашава Шолаја. као што се види и да нико из међународне заједнице нема намеру да решава босанскохерцеговачке проблеме на начин на који то замишљају Бошњаци – стварањем унитарне и централизоване БиХ.

    Валентин Инцко високи представник за Босну и Херцеговину.
    © AFP 2021 / ELVIS BARUKCIC
    Валентин Инцко високи представник за Босну и Херцеговину.

    Грађани БиХ би, према Шолајином мишљењу, требало да сами реше своје унутрашње проблеме успостављањем уставне структуре која би била израз усаглашене воље босанскохерцеговачких народа.

    „То је оно на шта је указао Ентони Блинкен у свом писму. То се мне односи ни на какав „Дејтон 2“ и ни на какво усаглашавање између великих сила. Суштина писма је да се то мора урадити само од себе и да тај процес мора да почне јер се већ доста закаснило“, истиче Шолаја.

    Западне земље, према Шолајином мишљењу, желе да се у БиХ уради оно што Република Српска и Хрвати у БиХ сматрају да треба да се уради.

    „Ради се о сагласности између тих интереса и даљих процеса, чему је јако много допринела чињеница да ће, вероватно, именовање новог високог представника бити блокирано и да се морају тражити нове форме односа и политичког приступа међународне заједнице према БиХ. Очигледно је да то више не може да функционише овако. Томе је допринео и став Русије да она жели да се укине канцеларија високог представника, што је њен став последњих петнаестак година“, каже Шолаја.

    Канцеларија високог представника постала је, према Шолајиним речима, дисфункционална. Она може само да прети, док је спровођење њених одлука упитно. Због тога се мора изнаћи ново решење, а оно је да се односи између три народа и два ентитета врати у унутрашњополитичке оквире, без непосредног и директивног мешања међународне заједнице.

    Тагови:
    Квинта, Ентони Блинкен, писмо, Сарајево, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога