Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1803
    Пратите нас

    Оријентација Америке на вршење сваколиког притиска на своје такозване главне ривале – Москву и Пекинг, потенцијално је врло опасна и непожељна јер води непредвидивим последицама. Такође, свака врста прекида односа између двеју највећих војних и нуклеарних сила на свету, САД и Русије, сама је по себи врло забрињавајућа.

    Овако бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише писање агенције Блумберг да Сједињене Америчке Државе разматрају питање увођења нових санкција Москви и протеривање дипломата за које у Вашингтону сматрају да су „сарадници обавештајних служби“, због наводне умешаности руских хакера у велики сајбер напад на клијенте компаније за рачунарску безбедност „Солар виндс” у децембру прошле године, међу којима су и бројне америчке владине агенције.

    Шта отвара евентуални прекид дипломатских односа САД и Русије 

    „Евентуални прекид дипломатских односа отвара празан простор у који може да се убаци много штошта, јер удаљава могућност међусобних контаката ради спречавања нежељених последица и отварања дипломатских врата за преговоре о најважнијим билатералним и светским питањима. Разуме се, чак и у одсуству дипломатских односа између двеју земаља увек се нађу неки видљиви и невидљиви канали да се директно, или уз помоћ неких посредника, ти контакти наставе. Међутим, то би свакако било врло отежано“, објашњава Јовановић.

    Са друге стране, додаје искусни дипломата, у ситуацији евентуалног протеривања дипломата и прекида дипломатских односа, поборници заоштрених, па чак и конфронтационих односа који постоје у Америци и код неких њених савезника, могли би да добију на тежини и да ометају такву врсту слабо видљивих и отежаних контаката, а који су од животне важности за обе земље да би се избегло оно најгоре – међусобно сукобљавање.

    „У том смислу свака конфронтација је по дефиницији опасна, а ако је вођена онда постоји опасност да се изгуби способност предвиђања свих догађаја и последица. То је нешто над чим треба да буду забринуте све земље и да покушају, колико могу, да утичу на Америку да пацификује своју политику и да проблеме које има са другим земљама, као и светске проблеме, решава преговорима, а не разним облицима вођења рата против својих противника другим средствима, не само политичким него и трговинским, медијским и свакојаким другим“, напомиње Јовановић.

    Русија неће остати без одговора

    Бивши амбасадор Раде Дробац сумња да ће доћи прекида дипломатских односа Вашингтона и Москве, али додаје да је Америка суочена са бројним унутрашњим проблемима, па заоштравање односа са Русијом у овом смислу не би било изненађење, као нека врста скретања пажње са онога што се дешава у самим САД.

    „Међутим, не мислим да ће то било чему да допринесе јер би такав гест одмах изазвао реакцију руске стране где би неке америчке дипломате и војна лица били протерани из Москве. Шта би се тиме добило? Када је о санкцијама реч, оне су више једна празна претња, јер у ком смислу може Америка да прети Русији или Кини које су супер силе и које имају развијене односе са великим делом света? Не видим сврху таквих потеза и то ми више делује као попуњавање неког празног политичког простора са неким испразним претњама“, каже Дробац.

    На питање да ли се најава санкција Русији и протеривање дипломата може довести у везу са дешавањима у Украјини, Владислав Јовановић наводи да се Америка нашла у ситуацији да њено апсолутно господство над светом после завршетка Хладног рата - почиње да еродира.

    Појављују се, објашњава он, нови ослонци утицаја који све више ограничавају не само простор америчког утицаја, већ и америчке радикалне акције широм света које је она раније лако и без последица примењивала према другима, укључујући и Савезну Републику Југославију.

    „Али, Америка се сада устручава од таквих акција и није више сигурна да би то могло да прође без неких повратних непријатних последица, па се изгледа и одлучила за једно заоштравање односа са Русијом и Кином. Како су у Вашингтону Русију препознали као војно напреднију земљу од Кине, па тиме и актуелнијом опасношћу, САД покушавају да је натерају да се повуче са светске сцене тиме што ће јој створити унутрашње проблеме, економске и друге природе“, каже Јовановић.

    Како каже, Украјина је једно од средстава на које Америка дугорочно рачуна, јер би заоштравањем односа са Русијом и улажењем у неке врсте контролисаних војних акција, дуго могла Русију да исцрпљује и да јој одвраћа пажњу од остатка света“, примећује Јовановић.

    „Међутим, потцењује се значај реаговања Русије на такву врсту отворене провокације, јер је сигурно да она има огромне могућности да на то делује и превентивно, а богами и последично“, закључује Владислав Јовановић.

    Почетком јануара канцеларија директора Национале обавештајне службе, Федерални истражни биро и Агенција за инфраструктурну и сајбер-безбедност САД објавили су заједничко саопштење да су руски хакери „вероватно“ умешани у велики сајбер напад на америчку владу.

    Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио да Москва није умешана у хакерске нападе на владине установе и компаније у САД и истакао да су све оптужбе на ту тему неосноване и представљају наставак слепе русофобије.

    Зашто с Америком више нема озбиљног разговора и како на то гледа шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у емисији „Нови Спутњик поредак“ анализирали су Никола Врзић и његови гости Бранко Влаховић и Бојан Билбија:

     

     

     

    Тагови:
    санкције Русији, протеривање дипломата, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога