Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    32045
    Пратите нас

    Наступ Јанга Ђечија, шефа канцеларије за спољне послове ЦК Комунистичке партије Кине, током разговора са делегацијом САД на Аљасци, винуо је овог дипломату до статуса националног хероја. Ђечи, који је међу странцима важио за благог, уљудног и безличног дипломату, показао је зашто му је породица Џорџа Буша старијег својевремено дала надимак „Тигар“.

    Шеснаест минута говора који је Ђечи одржао током састанка две високорангиране делегације у Енкориџу, одговоривши на оптужбе америчког државног секретара Ентонија Блинкена, постали су веома популарни у Кини, где се славе као „директно указивање на лицемерје Америке“, пише у ауторском тексту за РТ Том Фауди, британски политички аналитичар, стручњак за Источну Азију.

    Он наводи да многи у Кини Ђечијев говор пореде са чувеном декларацијом Мао Цедунга из 1949. „Кинески народ мора да устане“, додајући да су Ђечијеве речи путоказ кинеског изазова америчкој доминацији.

    Конференција у Енкориџу била је први сусрет на високом нивоу делегација две државе откако је Џо Бајден преузео председничку функцију у САД. Његов државни секретар отворио је конференцију оптужујући Кину да „подрива светски поредак и глобалну стабилност“, „крши људска права“, примењује економску принуду и слично.

    Ђечи је узвратио да „Америка не може да говори Кини са позиција силе“. Додао је и да „Сједињене Државе користе војну силу и финансијску хегемонију да би наметале своја правила и гушиле друге земље“, да злоупотребљавају појам националне безбедности, те да САД имају проблема са кршењима права својих грађана, док указују на наводно кршење људских права у Кини.

    Кинеска делегација током састанка са САД на Аљасци
    © AP Photo / Frederic J. Brown
    Кинеска делегација предвођена Јангом Ђечијем током разговора на Аљасци

    Британски аналитичар наводи да је овако оштар став кинеског дипломате посебно изненађујући јер уз њега иде дугогодишња репутација благог дипломате изражених манира који познаје Запад веома добро.

    Ђечи је студирао у Великој Британији на Бат универзитету и Лондонској школи економије седамдесетих, а већину дипломатске каријере провео је у САД. Тамо је постао близак и са породицом Џорџа Буша старијег, коме је био домаћин и преводилац током посете Тибету и која му је дала надимак Тигар, по знаку у кинеском хороскопу у ком је рођен, наводи британски аналитичар.

    „Чак је и „Лос Анђелес тајмс“ 2000. године писао даје човек кога зову Тигар био тајна веза Бушове администрације и кинеског вођства у претходне две деценије“, пише Фауди.

    Међутим, Ђечијев говор на Аљасци за многе је био приказ новог приступа Кине према Америци, далеко од оног који је до тада био обележен суздржаношћу.

    ​„Није чудно да су Ђечијеве речи постале широко популарне у Кини и донеле му статус националног хероја. Наравно да та промена тона не припада само њему као појединцу, већ је део ширег тренда у ком су кинеске дипломате постале гласније у одговорима Америци, због чега су добили надимак „Вукови ратници“ по популарном кинеском филму“, наводи Фауди.

    Објашњава да такав приступ није намерно провокативан, већ је више реакција.

    „Супротно јавном мишљењу или медијском сензационализму да је то покушај да се измени светски поредак или „покаже Америци ко је газда“, заправо се ради о томе да моћна и самопоуздана Кина жели да буде на равној нози са САД. Да покаже Вашингтону како неће више трпети злостављање, а свету да се Пекинг не боји да покаже бројне америчке недостатке“, наводи британски стручњак за Далеки Исток.

    „Гласна кинеска дипломатија, спремна да се конфронтира, често је погрешно виђена као продукт ауторитаризма или покушаја да се ућуткају критичари те државе. То је нетачан и обмањујући дискурс Западних медија који желе да прикажу Кину као превише агресивну. Правилно разумевање овог питања није у моћи, већ у историјским и друштвеним односима две државе. То је реакција на схватање у државама Запада да су супериорне у односу на Кину. На Западу верују да имају божанско право да шире своје вредности и идеологију у Кини и да је „цивилизују“ и „промене“ у складу са својом визијом, заправо желећи да експлоатишу њено тржиште“, пише британски аналитичар и подсећа на низ таквих историјских примера, али и примера из садашњости, као што су оптужбе за пандемију ковида-19, увођење санкција кинеским технолошким компанијама или употреба наводне борбе за људска права у деловима Кине зарад геополитичких интереса.

    „Није случајан оштар заокрет у кинеском јавном мнењу против САД. Непрестана реторичка критика на рачун Пекинга довела је до популарности оних који се супротстављају таквом приступу Вашингтона. Наступ Јанга Ђечија на Аљасци, функционера који је близак председнику Си Ђинпингу, демонстрирао је ново самопоуздање Кине у односима са Америком и да Пекинг неће дозволити да буде сврстан у земље за које Запад „зна шта је најбоље за њих“, те да је спреман да оспори монополистички дискурс који је Запад до сада држао. Кина је спремна да осрамоти Америку због њиховог стања људских права и прикаже лицемерје САД на светском нивоу“, наводи британски аналитичар.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    дипломатија, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога