Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1392
    Пратите нас

    Парадоксално је да Бриселски споразум, иако ни осам година од потписивања није спроведен у делу који се односи на формирање Заједнице српских општина, Београду оправдано незадовољном због тога нуди ненадани кец у рукаву за даље преговоре. Увек може да каже: док се не спроведе договорено нема напретка у даљем тражењу компромиса.

    Прошло је тачно 2.922 дана откад су Ивица Дачић и Хашим Тачи уз посредство баронице Кетрин Ештон потписали Бриселски споразум, а и даље постоје недоумице да ли нам је тај споразум био потребан. Саговорници Спутњика, и поред свих критика које овај споразум годинама трпи, ипак мисле да Србија има од њега користи, јер је парафом на њега и испуњавањем преузетих обавеза показала да је спремна на сарадњу и компромис што није случај са Приштином.

    Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије, напомиње да треба имати у виду околности које су постојале те 2013. године када је споразум потписан, јер је ЕУ тада била сигурна да ће се у наредних неколико година комплетирати независност Косова .

    Нереализација споразума постала кец у рукаву Београда

    „Бриселска администрација је на жалост играла тада на карту да прикупи и неке личне политичке поене надајући се да ће се у таласу признавања Косова који се тада дешавао тај тренд наставити, не очекујући уопште да ће Србија у међувремену и економски и политички ојачати и зауставити тај процес. Тако да је тај споразум у ствари ЕУ иницирала и гарантовала уверена да неће ни бити потребе за његовом реализацијом,“ уверен је Анђелковић.

    Он указује да нам је Бриселски споразум дао на неки начин значајну предност у свим будућим разговорима.

    „Ми сада имамо потпуно право да кажемо: док се не спроведе комплетан споразум нема напретка у договорима и у тражењу компромисног решења,“ наводи Анђелковић.

    Дилема ко је од Бриселског споразума профитирао а ко изгубио - ЕУ која га је иницирала, Приштина која је њиме ставила под „контролу“ север Косова или Србија која још увек чека формирање Заједницу српских општина договорену овим споразумом, води се од дана његовог потписивања.

    Америка не жели да Приштина реализује споразум

    Мирко Крлић, који је у време потписивања Бриселског споразума био помоћник тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Александра Вулина и део тима задужен за културну баштину, каже да је Србија у самом  старту постигла много јер су првобитне верзије споразума које су јој нуђене биле катастрофалне.

    „С обзиром да је то период када jе косовско питање из УН пребачено на ЕУ, Брисел је видео да да ће морати да прави уступке и тако смо и дошли до ове коначне верзије споразума, и поред свих притисака које смо тада трпели. Друга је ствар што Приштина није испунила договорено из Брисела, а сасвим трећа зашто Европа која је то тада приказала као велику победу не може или неће да утиче на Приштину да део који се тиче формирања ЗСО испуни,“ каже наш саговорник.

    По његовом мишљењу, такво ноншалантно понашање Приштине има упориште само у једном:

    „Сами албански политичари су рекли да Косово нема своју спољну политику и да је њихова спољна политика - политика Америке. Дакле, у том смислу треба сумњати да је Америка та која „кочи“ примену Бриселског споразума, јер јој из разлога који су вероватно везани за неки њен интерес не одговара реализација тог споразума“, сматра Крлић.

    Да није то у питању додаје он, ЗСО би на миг Америке била формирана.

    Србија показала да је кооперативна

    Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне сарадње, слаже се да Бриселски споразум изазива контроверзе, да неки кажу да нам није ни требао, а други тврде супротно.

    „Међутим, чињеница је да нам је у том моменту тај споразум био неопходан јер смо били у ћорсокаку са преговорима и то је некако морало да се одблокира. Стране силе су све време покушавале да покажу како смо ми страна која не жели дијалог нити компромис. Ми смо им показали на крају да је ситуација скроз другачија јер смо сели за сто, разговарали, потписали и испунили оно што смо потписали. Србија није ништа изгубила овим споразумом, али није ништа претерано ни добила, бар не на терену, и то зато што Приштина није испоштовала свој део договора,“ објашњава Деђански.

    Бенефит који Србија има од Бриселског споразума, јесте то што је њиме показала да је кооперативна и спремна да се нађе решење.

    „Приштина то није урадила а ми не знамо зашто Европа не инсистира код Приштине да спроведе потписано. Али смо зато ми ту да ЕУ стално овим споразумом опомињемо да ни она није испоштовала потписано јер она је била гарант,“ додаје Деђански.

    Највише што се могло у том тренутку

    Шест од 15 тачака бриселског споразума односи се на Заједницу српских општина која још увек није формирана. Остале тачке споразума, чије је спровођење зависило од Београда, а које се односе на интеграцију полиције и правосуђа на северу у косовски правни систем, телекомуникације и одржавање локалних избора избора на северу по косовским прописима реализоване су.

    Није спроведен део споразума који се односи на енергетику. Тог 19. априла 2013. две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало у блиској будућности да донесе заједницу 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра, а са овлашћењима у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

    Ивица Дачић, у то време председник Владе, који је испред Србије и потписао споразум, рекао је дан после потписивања да је то "највише што се у том тренутку могло остварити."

    Потписивању споразума посредовала је тадашња шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, која је од споразума имала велика очекивања, али је и добила велика признања што је успела да га испослује.

    Тагови:
    бриселски преговори, Бриселски споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога